Bolesti bubrega nikada se ne smeju zanemarivati, jer, iako su ovi organi mali po veličini, njihova uloga za normalno funkcionisanje organizma je izuzetno važna i velika. Osnovna funkcija bubrega je da uklone otpad i višak tečnosti iz krvi. Bubrezi takođe kontrolišu količinu hranljivih materija u telu, kao što su natrijum, kalijum, fosfor i kalcijum.
Visok pritisak i dijabetes su dva glavna uzroka bolesti bubrega
Kada su bubrezi u ravnoteži, oni onda funkcionišu kao dobro podmazana mašina. Međutim, određeni zdravstveni problemi mogu dovesti do toga da bubrezima oslabi funkcija i, ako se ne leče, na kraju se može dogoditi i njihovo potpuno otkazivanje. Dva glavna uzroka nastanka hronične bolesti bubrega su visok krvni pritisak i dijabetes.
Trećina osoba sa dijabetesom ima problem sa bubrezima
Dijabetes tipa 1 ili tipa 2 je među vodećim uzrocima otkazivanja bubrega u svetu. Kada postoji previše glukoze u krvi, ona vremenom oštećuje i krvne sudove i filtere (glomerule) u bubrezima. Na kraju, bubrezi mogu da postanu toliko oštećeni da više ne mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju i tada posledice mogu biti fatalne. Osobe sa dijabetesom trebalo bi da proveravaju urin najmanje jednom godišnje. Takođe bi trebalo da redovno proveravaju krvni pritisak kako bi bili sigurni da nije povišen, jer to takođe povećava šanse za razvoj bolesti bubrega. Ukoliko oboleli primeti da telo zadržava višak tečnosti, što se manifestuje kroz povećanje telesne težine, oticanje skočnog zgloba i potrebe da se često noću ide do toaleta to može da ukaže na ranu bolest bubrega.
Dijabetes mora da se drži pod kontrolom
Dijabetes je jedan od faktora rizika koji se najviše može promeniti. Jedna studija objavljena u časopisu Lancet, na primer, otkrila je da je oko polovine ljudi sa dijabetesom tipa 2, koji su prošli intenzivan program za kontrolu težine, otišlo u potpunu remisiju. Iako je većini ljudi teško da se pridržavaju tako strogog režima, potrebno je zapravo samo da se pazi na ishranu i da se vežba tokom nedelje. Čak i samo brzo hodanje može da pomogne. Lekar će takođe redovno proveravati A1C, što je test krvi koji pokazuje prosečan nivo glukoze u krvi u poslednja tri meseca. Za većinu ljudi, cilj je da nivo bude ispod 7 procenata.
Visok pritisak oštećuje krvne sudove u bubrezima
Visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove u bubrezima. Ako su krvni sudovi u bubrezima oštećeni, bubrezi neće moći da uklone otpad i višak tečnosti iz tela. Dodatna tečnost u krvnim sudovima može tada još više da poveća krvni pritisak, stvarajući „začarani krug“. Najbolji način da se uspori ili spreči bolest bubrega izazvana visokim krvnim pritiskom je da se hipertenzija drži pod kontrolom. Kod viskog krvnog pritiska prvi savet lekara je obavezna promena načina života. To podrazumeva održavanje normalne telesne težine, vežbanje, zdravu ishranu sa niskim sadržajem natrijuma. Naravno, ukoliko osoba puši, trebalo bi da ostavi duvan.
Bolesti bubrega regulišu se uz pomoć najmanje dva leka
Ako je dijagnostikovana bolest bubrega, i osoba već ima visok krvni pritisak, lekar će preduzeti agresivnije korake da se pritisak drži pod kontrolom. Dobra vest je da dve vrste lekova za snižavanje krvnog pritiska – inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) i blokatori angiotenzinskih receptora (ARB), dobro deluju kako bi snizili krvni pritisak i usporili napredovanje bolesti bubrega. Lekar može takođe da prepiše diuretik, lek koji pomaže bubrezima da uklone tečnost iz krvi, a takođe snižava krvni pritisak.
Glomerulonefritis takođe spada u česte bolesti bubrega
Glomerulonefritis je treći najčešći uzrok bolesti bubrega. Reč je o zapaljenju bubrežnih filtera, inače poznatih kao glomeruli. Postoje dve vrste glomerulonefritisa – akutna i hronična. Akutna se javlja nakon bakterijske infekcije, kao što je streptokokno grlo, ili čak može da bude izazvana autoimunom bolešću, kao što je lupus. Simptomi su otok na licu (posebno ujutru), krv u urinu, mokri se manje nego obično. Hronični glomerulonefritis je malo drugačiji. Može da bude genetski, ili može biti uzrokovan autoimunom bolešću. Takođe, hronični glomerulonefritis može da se razvije godinama nakon što se doživi akutni napad. Simptomi su slični uobičajenim znacima otkazivanja bubrega, poput pojave proteina u urinu, otoka u zglobovima i čestog odlaska u toalet noću.
Kada je u pitanju akutni glomerulonefritis, vreme je od suštinske važnosti. Pacijent će možda morati da se podvrgne privremenoj dijalizi kako bi se uklonio višak tečnosti i sprečilo otkazivanje bubrega. Ako simptomi napreduju veoma brzo, lekar može da preporuči plazmaferezu, koja filtrira krv kako bi se uklonili štetni proteini,
Policistična bolest bubrega
Policistična bolest bubrega je genetski poremećaj koji uzrokuje pojavu cista na bubrezima. Vremenom, one sprečavaju bubrege da obavljaju funkciju filtriranja otpadnih proizvoda iz krvi. Obično se ne razvija do odraslog doba. Simptomi neće biti primetni sve dok ciste bubrega ne postanu prilično velike, a mogu da dostignu veličinu koja uzrokuje da se osoba oseća prilično naduveno i neprijatno. Može se čak desiti da neko počne da gubi apetit jer bubreg počinje da pritiska organe za varenje. Ostali znaci upozorenja da se pojavila policistična bolest bubrega su bol u leđima ili boku, krv u urinu, glavobolje, visok krvni pritisak, kamen u bubregu…
Ako imate bliskog rođaka kome je dijagnostikovana ova bolest (roditelji, brat ili sestra) onda postoji genetski rizik da i vi obolite i trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o genetskom testiranju. Lečenje obično uključuje lekove za hipertenziju za snižavanje visokog krvnog pritiska i usporavanje napredovanja bolesti bubrega, kao i ishranu sa niskim sadržajem natrijuma. Lekar može takođe da prepiše lekove, koji usporavaju dalju progesiju bolesti.
Opstrukcije bubrega prepoznaju se po bolu u boku ili leđima
Opstrukcije bubrega mogu da budu stanja kao što su kamen u bubregu ili uvećana prostata kod muškaraca. Ponekad, opstrukcije mogu da spreče da urin iscuri iz jednog od bubrega, što izaziva otok bubrega. Glavni simptom je bol u boku ili leđima. Ali, možda se javiti i bol pri mokrenju, i potreba za češćim mokrenjem, nego što je uobičajeno. Ponekad se može javiti mučnina i povišena temperatura, ako se urin inficira. Lekar će prvo proveriti da li u urinu ima krvi ili bakterija, kako bi saznao da li je reč o infekciji, kao i da li postoje kameni kristali kako bi isključio proces nastanka kamenja u bubregu. Takođe, da bi se odradila dobra dijagnostika, potrebno je uraditi analizu krvi i ultazvučni pregled bubrega.
Kod bolesti bubrega važno je izbeći trajno oštećenje
Koja god bolest bubrega da je u pitanju, cilj je da se leči osnovni uzrok. Ako je u pitanju infekcija, to znači da pacijentu treba propisati antibiotike. Ako je ustanovljen kamen u bubregu, pored upotrebe lekova može se desiti da je neophodna i operacija. Ukoliko se desi da je urin „zarobljen“ u bešici taj problem rešava se uz pomoć katetera. Ključno je da se problem reši što je pre moguće, kako bi se izbeglo trajno oštećenje bubrega.
Odličan tekst,meni ste pomogli iako sam zdravstveni radnik da mi iskristalise problem.