Streptokokna angina je vrlo česta i proširena bolest. Pojavljuje se tokom cele godine, ali češće u hladnijim mesecima, zimi i u rano proleće. Bolest se pojavljuje pojedinačno (sporadično), ali i u manjim epidemijama. Za razliku od faringitisa i tonzilofaringitisa, koji obično označavaju blažu, odnosno virusnu upalu, angina je teža, streptokokom uzrokovana bolest.
Opasnosti streptokokne angine
– Deca oboljevaju mnogo češće od odraslih, a najčešće školska deca. Kod starijih od 40 godina streptokokna angina je retka pojava. Streptokoka se od bolesnika ili kliconoše prenosi kapljičnim putem ili direktnim (posrednim) dodirom. Odrasli bolest neretko dobijaju od dece, posebno u porodičnim kontaktima. Nakon prebolevanja angine stiče se imunitet koji je tipnospecifičan samo za antigenski tip streptokoka koji je uzrokovao bolest. Budući da postoji velik broj tipova streptokoka, a prebolevanje bolesti ne ostavlja trajni imunitet, od nje sе može bolovati mnogo puta. Štaviše, zapaža se sklonost, odnosno vrlo često pojavljivanje streptokokne angine kod nekih ljudi, kada se razmatra hirurško lečenje krajnika kao opcija – objašnjava za portal eKlinika dr Bojan Marinković, specijalista otorinolaringolog, načelnik prijemno-ambulantnog odeljenja Klinike za bolesti uva, nosa i grla UKC u Nišu.
Inkubacija bolesti je kratka, traje od jednog do 3 dana. Streptokokna angina počinje vrlo naglo, povišenom temperaturom, glavoboljom i umorom. Pri pregledu grla naročito se ističe crvenilo ždrela sa povećanim tonzilama (krajnicima) na kojima se vide nakupine gnoja (lakunarna angina). Bolesnici sa streptokoknom anginom, osim bolova u grlu, nemaju drugih znakova prehlade – objašnjava za dr Marinković i dodaje da su, za razliku od bakterijskih, virusne angine obično karakterisane blažim simptomima i tokom bolesti. Takođe, temperatura i drugi opšti simptomi slabije su izraženi, bol u grlu je obično blaži, eksudat na tonzilama je oskudniji, a praćene su i drugim respiratornim simptomima, kao što su kijavica, promuklost, kijanje i kašalj.
Komplikacije i terapija
Dr Bojan Marinković navodi da se sa streptokoknom anginom povezuju brojne komplikacije, da su one ranije bile mnogo češće, a danas se uz odgovarajuće lečenje antibioticima pojavljuju izuzetno retko. Takođe, po njegovim rečima, streptokoka se iz ždrela može proširiti i na susedne organe, pa može uzrokovati upalu uva i sinusa, kao i pomenuti peritonzilarni apsces ili prodreti u krv s nastankom bakterijemije i sepse.
– Postaviti pravilnu dijagnozu angine ne predstavlja veći problem, jer su lokalni simptomi uglavnom jasno izraženi, a promene u ždrelu jasno vidljive. Sa praktičnog gledišta, najvažnije je prepoznati i razlikovati streptokoknu anginu od drugih virusnih infekcija u gornjem delu sistema za disanje, jer samo ona zahteva lečenje antibiotikom. Ono što ih razlikuje je sledeće – za virusne respiratorne infekcije karakteristična je pojava i drugih respiratornih simptoma, nastup bolesti je postupan, simptomi su blaži, a upalni eksudat u ždrelu nije gnojan. Klinička dijagnoza streptokokne angine može se potvrditi mikrobiološki, dokazom streptokoka u brisu ždrela i tipičnim laboratorijskim nalazima specifičnim za bakterijsku infekciju – objašnjava sagovornik eKlinike.
Simptomatska terapija za akutne faze
Što se tiče najčešćih virusnih infekcija grla i nosa one, kaže dr Bojan Marinković, nastaju kad prethodno navedeni virusni uzročnici upale zahvate sluzokožu nosa i nosnog ždrela i dovedu do simptoma prehlade.
– Upala se tada manifestuje zapušenjem nosa, sekrecijom iz nosa, malaksalošću, povišenom temperaturom, glavoboljom i grloboljom. Obična prehlada spontano prolazi bez ikakve specifične terapije. U akutnoj fazi preporučuje se simptomatska terapija (sredstva protiv bolova, kapi za nos, više tečnosti,…) i mirovanje. Antibiotska terapija indikovana je samo kod bakterijske superinfekcije, ukoliko uslovi postojeće virusne infekcije naprave naknadnu bakterijsku infekciju – ističe dr Marinković.
Lečenje antibioticima samo uz nadzor lekara
U svakom slučaju, sugeriše naš sagovornik, važno je na vreme postaviti dijagnozu i lečiti ove infekcije na odgovarajući način. On koristi priliku i da skrene pažnju na adekvatnu upotrebu antibiotika:
– Što se tiče upotrebe antibiotika treba reći da je pronalazak i upotreba antibiotika bila revoluciona stvar u istoriji medicine. I danas, oni predstavljaju osnovni protokol lečenja bakterijskih infekcija, pa samim tim i bakterijskih infekcija grla. Međutim, ono o čemu danas treba govoriti je upotreba i zloupotreba antibiotika, kao i njihova racionalna i neracionalna upotreba. S obzirom na to da bakterije vremenom stiču rezistenciju na antibiotike, a pronalazak novih antibiotika nije tako brz kao brzina sticanja rezistencije, upotreba antibiotika mora biti protokolarna i racionalna. U praksi, na žalost, svedoci smo tzv. zloupotrebe antibiotika kojoj pribegavaju sami pacijenati – upotreba bez konsultacije sa lekarom, i neracionalno propisivanje od strane lekara. Ovo je ozbiljan problem o kome treba misliti, koji se rešava insistiranjem na protokolarnoj upotrebi ovih lekova i strogoj kontroli protiv njihove zloupotrebe – upozorava naš sagovornik.
Higijena je presudna
Što se tiče prevencije samih infekcija usne duplje i grla, ona leži u osnovnoj higijeni , vođenju računa o dobroj i zdravoj imunološkoj odbrani organizma, izbegavanju potencijalnog kapljičnog prenošenja infekcije i pravilnim lečenjem eventualnih simptoma, savet je dr Bojana Marinkovića, načelnika Prijemno-ambulantnog odeljenja Klinike za bolesti uva, nosa i grla UKC Niš.
