Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Šta znači kada je neko imunokompromitovana osoba

Priredio/la: Ma.R.
15:00 - 15. 08. 2022.

Stanje imunosupresije jeste stanje našeg oslabljenog imunskog sistema, a to utiče ne samo na odbranu od infekcija, već i od ozbiljnih bolesti

imunokompromitovana osoba Biti imunokompromitovana osoba znači imati oslabljen imunski sistem koji utiče ne samo na odbranu od infekcija, već i drugih bolesti Foto: Shutterstock

Imunokompromitovana osoba – ko su takvi pacijeni, odnosno, šta tačno definiše njihovo stanje? Termin „imunokompromitovan“ praktično znači živeti sa oslabljenim imuniteta. Imunokompromitovani ljudi, među koje spadaju oni sa različitim vrstama karcinoma ili pozitivni na virus humane imunodeficijencije (HIV), osetljiviji su na pojavu infekcija i drugih bolesti.

Koji su faktori utiču na to da neko postane imunokompromitovana osoba

Imunokompromitovano stanje može biti izazvano brojnim faktorima i bolestima, uključujući rak, HIV infekciju, dijabetes, neke genetske poremećaje, pothranjenost, transplantaciju organa, imunosupresivne lekove i hemoterapiju/radioterapiju.

Status imunokompromitovanih osoba bio je u fokusu i u toku pandemije covid 19. Međutim, to je samo aktuelizovalo pitanje imuniteta koje je ključno ne samo u odbrani od prehlada, raznih patogena i infekcija, već i težih, pa i neizlečivih bolesti.

Imunosupresija i veza sa malignim bolestima

U slučaju pacijenata koji boluju od raka, imunosupresija (stanje oslabljene reakcije imunog sistema) se generalno javlja zbog smanjenja broja i/ili funkcionalnosti belih krvnih zrnaca. Ona predstavljaju vitalne ćelije imunskog sistema potrebne za borbu protiv infekcija. Nnihov nedostatak kasnije može dovesti do oštećenja sposobnosti detekcije i eliminacije abnormalnih ćelija. Ovaka stanja su naročito česta kod pacijenata sa leukemijom, limfomom ili multiplim mijelomom.

Šta kada imunokompromitovana osoba ima HIV infekciju

Kod HIV pozitivnih pacijenata, imunosupresija je povezana sa brojnim faktorima, uključujući oštećenu urođenu imunološku signalizaciju i smanjen broj i funkcije T-ćelija. Ove okolnosti udruženo dovode do izostanka neutralizacije virusa posredovane antitelima i efikasne memorije T-ćelija.

Autoimune bolesti i imunokompromitovane osobe

Autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i dijabetes tipa 1, takođe mogu izazvati imunokompromitovana stanja agresivnom modulacijom imunološkog sistema. On tada napada sopstvene zdrave ćelije, tkiva ili druge delove tela.

Kod pacijenata sa nekontrolisanim dijabetesom tipa 2, hiperglikemija (visok nivo glukoze u krvi) i nedostatak insulina mogu da naruše širok spektar imunoloških funkcija. Među njima su proizvodnja citokina, funkcija leukocita, prepoznavanje patogena, proizvodnja i aktivacija antitela, kao i aktvnost urođenih imunih ćelija (neutrofili, makrofagi i ćelije koje imaju ulogu da uništavaju abnormalne ćelije).

Udruženi, ovi faktori mogu značajno da povećaju osetljivost pacijenata sa dijabetesom na teške infekcije.

Terapijske intervencije koje pokreću imunosupresiju

Terapija zračenjem i hemoterapija mogu da izazovu imunokompromitovano stanje kod pacijenata. Hemoterapija, koja se koristi za pripremu pacijenata sa rakom za transplantaciju matičnih ćelija, takođe može značajno da utiče na funkciju imunog sistema. Zbog toga ovi pacijenti moraju da budu u posebnim uslovima kako bi izbegli infekcije.

Lekovi za lečenje autoimunih bolesti pravljeni su tako da kontrolišu imuni sistem i spreče napad na sopstvene ćelije tela. Stoga se i očekuje da pacijenti koji primaju ove lekove imaju imunokompromitovano zdravstveno stanje.

Transplantacija organa

Pacijentima koji se podvrgavaju transplantaciji organa daju se imunosupresivi kako bi se izbeglo odbacivanje transplantata od strane imunoloških ćelija, odnosno imunskog sistema. Ovi lekovi mogu da izazovu dugotrajna imunokompromitovana stanja.

Osobe podvrgnute transplantaciji koštane srži takođe mogu da dožive imunosupresiju u prvih nekoliko nedelja, zbog odsustva belih krvnih zrnaca.

Godine života i i pothranjenost

Funkcija imunskog sistema postepeno opada sa godinama. Stariji ljudi često doživljavaju smanjenje imunološkog tkiva (limfoidno tkivo) i smanjenje broja i aktivnosti belih krvnih zrnaca.

Takođe, nedostatak proteina je jedan od glavnih uzroka imunosupresije. Kod ljudi sa proteinsko-kaloričnom pothranjenošću, smanjenje nivoa proteina uzrokuje proporcionalno smanjenje broja i funkcije T-ćelija. Takvo stanje čini ljude veoma podložnim dijareji i respiratornim infekcijama.

Kako se dijagnostikuje imunokompromitovano stanje

Nažalost, ne postoji specifičan test za otkrivanje imunokompromitovanog stanja, odnosno, da li je neko imunokompromitovana osoba. Blagi oblik imunodeficijencije može ostati neprimećen i godinama. Međutim, neke laboratorijske analize mogu se uraditi kako bi se dijagnostikovao mogući uzrok sekundarne imunodeficijencije.

Šta je test na antitela

Ovaj test se generalno sprovodi radi otkrivanja nivoa IgA, IgG i IgM antitela u serumu. Rezultati se zatim upoređuju sa nivoima antitela kod zdravih osoba odgovarajućeg uzrasta, i u odnosu na to se određuje nivo imunosupresije.

Testovi proizvodnje antitela se takođe rade za dijagnozu imunosupresije. U ovom slučaju, odgovor pacijenta na uobičajene proteinske antigene (toksoid tetanusa ili difterije) ili antigene ugljenih hidrata (Hemophilus influenca tip b ili pneumokokna vakcina), utvrđuje se nakon imunizacije.

Uzorci krvi se uzimaju neposredno pre i oko četiri nedelje nakon imunizacije. Prema rezultatima, utvrđuje se sposobnost imunog sistema da proizvodi antitela protiv testiranog antigena. Metoda poznata kao protočna citometrija radi se sa ciljem procene nivoa različitih tipova limfocita u krvi, uključujući B-limfocite koji proizvode antitela.

Test T ćelija i broj neutrofila

Kompletna i diferencijalna krvna slika se radi da bi se utvrdilo smanjenje broja T-limfocita (T-ćelija) u krvi. Posebni ćelijski testovi utvrđuju funkciju T-ćelija. U njima, odgovor T-ćelija na određene vrste stimulusa (mitogeni, tetanusni toksoid), utvrđuje se mogućnost umnožavanja i sposobnosti T-ćelija da proizvode citokine.

Diferencijalni broj belih krvnih zrnaca određuje se serijski i time da se određuje apsolutni broj neutrofila u krvi. Smanjenje apsolutnog broja neutrofila (neutropenija) je najčešći pokazatelj imunosupresije.

Kako lečiti imunokompromitovanog pacijenta

Najkorisniji način za rešavanje sekundarne imunodeficijencije je lečenje osnovnog stanja, odnosno bolesti. Kada je neko imunokompromitovana osoba, najčešće korišćeni tretmani podrazumevaju infuziju limfocita i lekove za stimulisanje proizvodnje belih krvnih zrnaca.  Kod pacijenata sa HIV infekcijom, antiretrovirusna terapija se koristi za poboljšanje broja i funkcija T-ćelija. Ova terapija je veoma efikasna u produženju životnog veka i smanjenju imunodeficijencije kod pacijenata.

Imunodeficijencija izazvana lekovima se generalno povlači ubrzo nakon završetka terapije. Imunosupresivi koji se koriste za lečenje pacijenata sa transplantiranim organima imaju jak uticaj na imuni sistem, izazivajući tešku imunodeficijenciju. Sa napretkom nauke, biološka terapija smanjuje ove negativne efekte. Ovakvi lekovi, uključujući monoklonska antitela, imaju veću ciljanu aktivnost od konvencionalnih lekova.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend