Čitav živi svet živi u složenom dinamičnom odnosu sa mikroorganizmima čiji je broj na telu zdravih ljudi uravnotežen i skladan. Pored bakterija, najzastupljeniji mikroorganizmi su gljive – kvasnice iz rodova Candida i Malassezia. Promene zahvaćene ovom gljivičnom infekcijom su obično crvene, svrbe, prekrivene su belim naslagama, a bolest je obično perzistentna, ponavljaja se i pored primenjene terapije, i teško se leči. Zahvata kožu, nokte i sluznice – najčešće usne duplje, vagine i creva.
Otkrivanje novih vrsta kandide
Prof. dr Valentina Arsić-Arsenijević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za eKlinika portal objašnjava da ove gljive žive na koži/sluznici čoveka u malom broju, što uglavnom kontrolišu lokalni mehanizmi imunskog sistema, odnosno drugi mikroorganizmi, hormoni.
– Kandida se normalno nalazi na koži/sluznici kod oko 40 odsto populacije i ima važnu ulogu u sprečavanju vezivanja patogenih mikroorganizama. Od više od 300 identifikovanih vrsta kandida, kod čoveka se nalazi oko 20, a najpoznatija je Candida albicans. Savremene metode mikrobiologije ukazuju da i druge vrste postaju sve zastupljenije, npr. C. glabrata, C. parapsilosis, C. krusei. Nedavno je otkrivena i vrsta Candida auris, izrazito je rezistentna na lekove, zbog čega često izaziva i intrahospitalne infekcije i smrtnost, spada i u tzv. “superbugs” – kaže profesorka Arsić-Arsenijević, inače rukovodilac Društva medicinskih mikologa Srbije.
Šta je kandidijaza?
Mikroorganizmi koji su normalno prisutni kod ljudi, pod određenim uslovima mogu da izazovu i bolest i zato se, objašnjava naša sagovornica, nazivaju oportunistički patogeni.
– Kada candida izaziva infekciju, govorimo o kandidijazi. Kandidijaza može biti površna (koža, nokat, sluznice) i duboka (invazivna), kada su zahvaćeni krv i organi. Ovaj patološki proces uslovljavaju genetski, endokrini, imunološki i drugi faktori, i on uvek započinje na površini tela, pre svega usled neravnoteže između čoveka i njegove mikrobiote – objašnjava sagovornica eKlinike, uz podsećanje na aktuelnost trenutka i pitanje imuniteta u pandemiji covid 19.
Kako da znamo da se kandida aktivirala u našem organizmu i zašto je tako uporna?
Prof. dr Valentina Arsić-Arsenijević opisuje da infekcija započinje intenzivnim lokalnim umnožavanjem gljiva i produkcijom enzima.
– Neke vrste kandida menjaju i svoju morfologiju, čime dodatno oštećuju tkiva. Zahvaćene promene su obično crvene, svrbe, prekrivene su belim naslagama. Bolest je obično perzistentna, ponavljaja se i pored primenjene terapije i teško se leči. Obično zahvata kožu, nokte i sluznicu, najčeće sluznicu usne duplje, vagine i creva. Najčešći jatrogeni uzroci nastanka kandidijaze su oni koji dovode do disbalansa zbog upotrebe antibakterijskih lekova, citostatika, hormona. Smanjen broj bakterija ili potpuna eliminacija oslobađa prostor za nesmetano razmnožavanje kandida – objašnjava dr Arsić-Arsenijević i dodaje da su drugi akteri koji utiču na razvoj kandidijaze – nošenje medicinskih pomagala, npr. zubne proteze, rad u vlažnim uslovima, genetska predispozicija, šećerna bolest, trudnoća, terapija citostaticima i imunosupresivima, bolesti koje oštećuju imunski sistem i sl. Dodatna pogodnost koja doprinosi opstanku kandida i njihovoj otpornosti na lekove je pojava biofilma. To je posebna masa slična lepku koja štiti mikroorganizme. U takvim slučajevima, prema njenim rečima, izostaje očekivani efekat antigljivične terapije, što čini da kandida postane uporna i „dosadna“.
Candida infekcija česta i u bolničkom okruženju
Koža i sluznice su mehaničke prepreke koje štite pacijente od prodora kandida u dublje delove tela. Međutim, kada pacijenat prima imunosupresivne lekove, hemoterapiju ili je u procesu transplantacije koštane srži, ova uloga izostaje.
– Smanjen broj imunskih ćelija i ostalih mehanizama imunskog sistema ne uspeva da kontrološe broj gljiva, one se umnožavaju i proširuje na duboke organe i tkiva. Kandida se i preko rana ili medicinskih sredstava (katetera) proširuje direktno u krv, iz krvi u duboke organe. U najgorim scenarijima mogu se pojaviti invazivne i potencijalne fatalne forme, kao što je invazivna kandidijaza, hepatična kandidijaza, candida sepsa i sl. Tada je otkrivanje kandida teško, a ispravno i pravovremeno lečenje izostaje. Nedijagnostikovane i nelečene invazivne forme gljivičnih infekcija su čest razlog smrtnog ishoda, pa svake godine više od 1,5 milion ljudi umire širom sveta, a u Srbiji oko 500 – iznosi zabrinjavajuće podatke predsednica Društva medicinskih mikologa Srbije .
Deo tima Društva medicinskih mikologa Srbije na čelu sa prof.dr Valentinom A. Arsenijević Foto. Udruženje medicinskih mikologa Srbije
Važni saveti: kako da izbegnemo komplikacije i pobedimo je?
Najvažnija je promena određenih životnih navika, prvenstveno onih koje se tiču ishrane, ali i korišćenje lekova.
– U ishrani se smanjuje unos kisele i slatke hrane, tj. ono što gljive “vole”. Ove gljive „vole” slatko i kiselo, tako da je način ishrane važan, kao i izbegavanje nepotrebne upotrebe antibakterijskih lekova. Ako osoba mora da uzima antibakterijske lekove, a zna da ima problem sa gljivama roda candida, onda je potrebno da istovremeno uzima i antigljivične preparate. Ovih preparata ima puno, neki su prirodna jedinjenja sa snažnim antifungalnim efektom, a postoje i lekovi za lokalnu primenu. Upotreba kontraceptiva je jedan od faktora rizika, kao i nekontrolisana šećerna bolest, zato je vraćanje hormonskog balansa od velikog značaja – kaže prof. dr Arsić-Arsenijević.
A šta ako se kandida stalno vraća i ponovo aktivira, kako se pacijenti obično žale, u talasima?
– Osobe, kod koji se infekcija vraća treba da urade mikrobiološki pregled koji obuhvata izolaciju, kvantitiranje, identifikaciju i antimikogram. Neke vrste kandida su otporne na uobičajene preparate, i u tom slučaju je veoma važno da se istovremeno tretiraju i biofilm i određena vrsta kandida. Važno je da se ovi pacijenti “sažive” sa njenim stalnim prisustvom, i da uvedu takve životne navike koje će sprečavati njeno “bujanje”. Korigovanje svih rizika koji stimulišu razmnožavanje gljiva je poželjno, uz jačanje imunskog sistema, a kada se koriste antibakterijski lekovi treba preventivno uzimati i antigljivične preparate – savetuje sagovornica eKlinike.
Srbija prati aktuelne svetske pravce i metode lečenja
Na pitanje da li naši mikolozi aktivno učestvuju u aktuelnim istraživanjima i trendovima lečenja, profesorka Valentina Arsić-Arsenijević odgovara potvrdno i dodaje:
– U našem laboratorijskom radu smo već decenijama identifikovali neka važna rešenja za ovaj problem i razvili više alata koji imaju inovativni pristup u dijagnostici i terapiji gljivičnih infekcija. Glavna prednost u dijagnostici je razvoj domaćih testova kojima pacijent sam sebi može da uzme uzorak, i to na način da je uzorak validan i relevantan za dalju obradu u laboratoriji. Inovativan terapijski pristup je složen, za trajno rešenje problema sa gljivama on zahteva kombinaciju preparata koji deluju na razaranje biofilma, a nakon toga primenu antimikotika. Uloga medicinskih stručnjaka i široka edukacija su budućnost zajedničkog uspeha, uz disciplinu pacijenata.
Dijagnostika kandide kvantnom medicinom
Dr kvantne medicine Ljudmila Vukosavljević potvrđuje da je infekcija kandidom danas sve veći i prisutniji problem i može da izazove različite disbalanse na psihofizičkom nivou.
– U svakodnevnoj praksi najčešće se srećemo sa crevnom kandidijazom. Kandida se može naći na bilo kom mestu u organizmu i predstavlja patološko stanje, a ovaj zdravstveni problem se najčešće javlja nakon upotrebe antibiotika, kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kod povećanog stresa, kod konzumiranja slatkiša i namirnica koje sadrže kvasnice… Nekada kandida nije dijagnostikovana u alopatskoj medicini, a nalazimo je u kvantnoj. Kako je to moguće?
– Kvantna i alopatska medicina koriste drugačije pristupe u testiranju. Kvantna medicina, pored dijagnostike, koristi i terapije na frekventnom nivou. Kandidu pronalazimo kao energetski, frekventni zapis koji remeti normalan frekventni opseg organizma. Nekada pacijenti prijavljuju različite tegobe poput umora, anksioznosti, slabe koncentracije, mučnine, nadimanja, svraba kože, nesanice ili pospanosti, a laboratorijski rezultati su dobri i ne ukazuju na neko patološko stanje. Često u takvim slučajevima, u kvantnoj medicini pronalazimo kandidu kao opterećujući frekventni zapis. Može biti aktivirana stresom, nekim namirnicama… Kandida je jedno od najčešćih opterećenja kada govorimo o alergijama, hroničnim bolestima, autoimunim oboljenjima, kožnim i drugim promenama – kaže dr Vukosavljević.
Dr Vukosavljević: Kvantna medicina vidi kandidu kao frekventnu patogenu smetnju Foto: Privatna arhiva
Lečenje biorezonantnom metodom
Pristup lečenja u kvantnoj medicini obuhvata terapije na frekventnom nivou i promenu ishrane. Pacijenti koji koriste alopatske lekove i dalje nastavljaju sa svojom terapijom koju prepisuje izabrani lekar.
– Lekovi se mogu isključiti tek kada se za to steknu uslovi i uz odobrenje lekara. Metodom kvantne medicine se testiraju životne namirnice, kao i druga opterećenja uz savet lekara šta je sve potrebno korigovati i promeniti za najbolje rezultate. Za svakog pacijenta se radi individualan pristup, jer iako govorimo o istoj dijagnozi opterećenja mogu biti različita, kao i pristup terapijama. Najčešće namirnice koje se izbacuju iz ishrane, dobijene testiranjem biorezonantnom metodom su šećeri, pšenica i proizvodi od belog brašna, hrana koja sadrži kvasac, pečurke, gazirana i alkoholna pića, mleko, svinjetina – objašnjava naša sagovornica.
Na moju žalost četiri godine mi nisu otkrili candidu. Uz rigoroznu ishranu i korišćenjem pelina, klinčića i ulja crnog oraha očistila sam se posle devet meseci. Vratila se nakon dva meseca. Nisam mnogo promenila u ishrani samo sam jela neko voće i beskvasni hleb. Onda sam pila tri nedelje ulje divljeg origana. Tada sam uspela opet da se očistim. Od tada jako patim na ishranu, ustvari ne smem da se vratim na normalu