Vežbanje joge pokazalo je značajno bolje rezultate u tretiranju generalizovanog anksioznog poremećaja (GAD), u odnosu na standardnu edukaciju i tehnike koje se primenjuju u cilju kontrolisanja anksioznih napada, pokazuje nedavno objavljena studija u naučnom časopisu JAMA Psychiatry.
Prenaglašena i nekontrolisana i zabrinutost
Postoji nekoliko tipova anksioznih poremećaja, a jedan od njih jeste i generalizovani anksiozni poremećaj čiju dijagnozu su imali učesnici studije. Njegova ključna karakteristika je prenaglašena, nekontrolisana i nerealistična zabrinutost vezana za raznovrsne teme, svakodnevne aktivnosti, sigurnost radnog mesta, finansije, zdravlje bliskih osoba i buduće događaje. Procenjuje se da samo polovina onih koji pate od generalizovanog anksioznog poremećaja potraži stručnu pomoć u vidu farmakoterapije i psihoterapije, a razlozi za to mogu biti finansijske prirode, ali i stigmatizacija psihičkih poremećaja u društvu. S tim u vezi, nije začuđujuća pojava okretanja alternativnim pristupima kontrole anksioznosti.
Joga efikasnije kontroliše stres
Pozitivan uticaj redovne fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje nije nepoznanica, ali ono što je značajno u pomenutoj studiji jeste otkriće da se vežbanje joge, koje, pored zauzimanja određenih položaja tela, uključuje i specifične tehnike disanja, vežbanje opuštanja i meditaciju, pokazalo efikasnije u donosu na standardne metode edukacije kontrole stresa. Pod standardnim metodama edukacije podrazumeva se učenje o psihološkom, fizološkom i zdravstvenom efektu stresa i uticaju životnog stila na anksiozne poremećaje, kao što su navike u konzumiranju kafe, alkoholnih pića i cigareta, ali i o važnosti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
Poboljšanje simptoma anksioznosti
Nakon tri meseca trajanja studije, u grupi koja je tokom ovog perioda redovno vežbala jogu 54 odsto ispitanika, ispunilo je postavljenje kriterijume za značajno poboljšanje simptoma anksioznosti, dok je u grupi gde se primenjivala standardna edukacija ovaj procenat bio 33 odsto. Ipak, veoma je važno napomenuti da su ispitanici u trećoj grupi bili podvrgnuti kognitivnoj bihejvioralnoj terapiji, gde je zabeležen napredak kod 71 odsto učesnika, ukazujući na značaj stručne psihoterapije u tretiranju generalizovanog anksioznog poremećaja.
