Vežbanje joge pokazalo je značajno bolje rezultate u tretiranju generalizovanog anksioznog poremećaja, u odnosu na standardnu edukaciju i tehnike koje se primenjuju u cilju kontrolisanja anksioznih napada, naznačava se u nedavno objavljenoj studiji u naučnom časopisu „JAMA Psychiatry“.
Razlika između anksioznosti i prirodnog odgovora na opasnost
U stanju fizičke opasnosti ili emocinalnog stresa naš organizam pokreće mehanizam svojevrsne odbrane, poznat i kao fight or flight (bori se ili beži) odgovor. Aktivacijom ovog odgovora oslobađaju se adrenalin, noradrenalin i kortizol, što dovodi do usmeravanja krvi ka mišićima, ubrzanog disanja i rada srca, širenja zenica, znojenja, povećanja pažnje i budnosti, pripremajući nas zaista za borbu ili bežanje.
U situacijama realne opasnosti ovakva reakcija organizma, praćena osećanjem straha, normalna je i očekivana. Međutim, kada objektivna opasnost ne postoji ili kada doživljeni strah nije u saglasnosti sa objektivnom opasnošću, reč je o anksioznosti.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Postoji nekoliko tipova anksioznih poremećaja, a jedan od njih jeste i gorenavedeni, generalizovani, čiju dijagnozu su imali učesnici studije. Njegova ključna karakteristika je prenaglašena, nekontrolisana i nerealistična zabrinutost vezana za raznovrsne teme, svakodnevne aktivnosti, sigurnost radnog mesta, finansije, zdravlje bliskih osoba i buduće događaje.
Procenjuje se da samo polovina onih koji pate od generalizovanog anksioznog poremećaja potraži stručnu pomoć u vidu farmakoterapije i psihoterapije, a razlozi za to mogu biti finansijske prirode, ali i stigmatizacija psihičkih poremećaja u društvu. Sa tim u vezi, nije začuđujuća pojava okretanja alternativnim pristupima kontrole anksioznosti.
Vežbe opuštanja mogu umanjiti stres Foto: Shutterstock
Joga kao terapija
Pozitivan uticaj redovne fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje nije nepoznanica, ali ono što je značajno u pomenutoj studiji jeste otkriće da se vežbanje joge, koje, pored zauzimanja određenih položaja tela, uključuje i specifične tehnike disanja, vežbanje opuštanja i meditaciju, pokazalo efikasnije od standardnih metoda za kontrolu stresa.
Pod standardnim metodama edukacije podrazumeva se učenje o psihološkom, fizološkom i zdravstvenom efektu stresa i uticaju životnog stila na anksiozne poremećaje, kao što su navike u konzumiranju kafe, alkoholnih pića i cigareta, ali i o važnosti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
Nakon tri meseca trajanja studije, u grupi koja je tokom ovog perioda redovno vežbala jogu 54 odsto ispitanika ispunilo je postavljenje kriterijume za značajno poboljšanje simptoma anksioznosti, dok je u grupi gde se primenjivala standardna edukacija ovaj procenat bio 33 odsto.
Psihoterapija je zlatni standard
Ipak, veoma je važno napomenuti da su ispitanici u trećoj grupi bili podvrgnuti kognitivnoj bihejvioralnoj terapiji, gde je zabeležen napredak kod 71 odsto učesnika, ukazujući na značaj stručne psihoterapije u tretiranju generalizovanog anksioznog poremećaja.
Moderna medicina i farmacija okreću se prilagođavanju terapije svakom pojedincu, uzevši u obzir da ne reaguju svi identično na primenu istih metoda, te je svakako poželjno imati niz različitih opcija. U tretiranju anksioznih poremećaja vežbanje joge bi moglo biti jedno od mogućnosti, ali i kao dodatna metoda, pored kognitivne bihejvioralne terapije, koja je zlatni standard i prva linija u lečenju.
