Borite se sa stresom, jer stres iscrpljuje i mentalno i fizički Foto: Unsplash
Kada bi ljudi znali koliko se muke krije iza jednog slova F i nekoliko brojeva, ne bi olako, kad im „padne“ tiket i kad im pukne nokat, govorili da su anksiozni, depresivni i da su pod strahovitim stresom. Depresija je teška bolest, anksioznost je ozbiljan poremećaj, stres je stanje koje iscrpljuje i mentalno i fizički, pa ih treba ozbiljno shvatiti.
I dalje je sramota tražiti pomoć lekara
Kod nas 28 od 1.000 odraslih stanovnika ima dijagnozu neurotskih, stresogenih i telesnomanifestnih poremećaja, dok četiri deteta od 1.000 dece uzrasta između sedam i 19 godina ima neki neurotski ili stresogeni poremećaj. Istovremeno, procenjuje se, 23 odsto mladih ima neke od simptoma depresije, a 33,5 odsto pokazuje znake anksioznosti.
U klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ na broju 011/36-36-462 od 14 do 15 časova svakog dana i praznicima možete da dobijete savet stručnjaka o mentalnom zdravlju
Zvaničnih, onih preciznih i pouzdanih brojki nema, jer se lekaru i psihologu retko ide što zbog stida, što zbog besparice, bezvoljnosti, nepoverenja, mirenja sa situacijom…
Ako mislite da još niste „težak slučaj za psihijatra“, evo 10 načina da se izborite sa stresom, strahovima, bezvoljnošću i manjkom životne radosti i energije.
Slušajte umirujuću muziku
Instrumentalna muzika usporenog ritma snižava krvni pritisak i puls, kao i hormon stresa. Neke vrste klasične muzike, ali i keltska, indijanska i indijska, mogu biti posebno umirujuće. Zapravo, lekovita je svaka muzika u kojoj uživate, kao i zvuci prirode – šum talasa, dobovanje kiše, vodopad, šuštanje lišća, cvrkut ptica…
Vežbajte redovno
Možda deluje kontradiktorno, ali izlaganje organizma fizičkom stresu sjajno ublažava mentalni stres. Rezultati su najbolji ako se vežba redovno i snažno. Vežbanje dugoročno smanjuje hormone stresa, poput kortizola, ali ujedno pomaže u oslobađanju endorfina, hormona sreće koji popravlja raspoloženje i deluje kao prirodni analgetik. Zahvaljujući vežbanju, osobe koje su izložene velikom stresu mogu konačno bolje da spavaju. Vežbanje, kad se u njemu istinski uživa, drastično popravlja raspoloženje, nivo samopouzdanja i samopoštovanja.
Iako u borbi sa stresom brzi hod i trčanje daju bolje rezultate od plesa i joge, vi izaberite aktivnost koja vam više prija.
Smanjite unos kofeina
Kofein je stimulans koji se nalazi u kafi, čaju, čokoladi i energetskim napicima. Iako svaki čovek ima različiti prag tolerancije na kofein, izvesno je da visoke doze povećavaju rizik od anksioznosti. Ako primetite da vas kofein čini nervoznim ili razdražljivim, razmislite da se privremeno odreknete i kafe i svih napitaka koji ga sadrže.
Aromaterapija pomaže Foto: Unsplash
Isprobajte aromaterapiju
Korišćenje esencijalnih ulja ili paljenje mirisne sveće može vam pomoći da smanjite osećaj stresa i anksioznosti. Izaberite miris koji vam najviše prija, ali imajte na umu da najbolje umiruju lavanda, ruža, bergamot, tamjan, sandalovina, geranijum, cvet narandže i narandža. Nekoliko studija pokazalo je da aromaterapija može da ublaži anksioznost, da poboljša san i da odagna stres.
Zapisujte, beležite, analizirajte
Jedan od načina za suočavanje sa stresom je zapisivanje. Jedni pišu o onome što ih uznemirava, ljuti ili brine, drugi beleže ono što im je ulepšalo dan, ono na čemu su zahvalni, dobre stvari iz svog života i okruženja… Oba pristupa su o-kej, samo treba da odaberete onaj koji vam više odgovara, a mi preporučujemo drugi. Zahvalnost pomaže u ublažavanju stresa tako što vam usmerava misli na ono što je pozitivno u vašem životu.
Smejte se što više, što češće
Teško je biti zlovoljan i neraspoložen kada se smeješ. Smeh je dobar za zdravlje, ali je dobar i u borbi sa stresom. On ublažava napetost opuštanjem mišića, a dugoročno, smeh pomaže u jačanju imuniteta i poboljšanju raspoloženja.
Ma koliko život bio težak, uvek može da se nađe neki izvor smeha. Gledajte humorističke emisije, smešne serije, komedije, video-klipove sa mladuncima životinja ili bebama. Družite se sa ljudima koji znaju kako da vas oraspolože i nasmeju, a posle će sve da se sredi samo od sebe, jer smeh rađa smeh.
Naučite da kažete „ne“
Ne mogu svi izvori stresa da budu pod našom kontrolom, ali neki jesu. Zato je važno da svako od nas preuzme kontrolu nad onim delom svog života na koji može da se utiče. Za početak, naučite da kažete „ne“. Kažite „ne“ dodatnim obavezama, neopravdanim zahtevima poslodavaca, razmaženoj deci, nezahvalnom kolegi ili supružniku. Naučite da na svoja pleća ne preuzimate više nego što treba, jer život ne sme da bude žongliranje i robovanje.
Žvaćite žvaku
Jedno istraživanje je pokazalo da se ljudi koji žvaću žvake ređe nerviraju i lakše se bore sa stresom. Moguće objašnjenje za to krije se u činjenici da žvakanje pokreće moždane talase slične onima koje imaju opušteni ljudi. Po drugoj teoriji, smatra se da žvakanje pospešuje dotok krvi u mozak, a samim tim i njegovu snabdevenost kiseonikom koji je dragocen za eliminaciju napetosti.Znači, kad shvatite da vam raste nivo besa ili stresa, ruku u džep, žvaku u usta i eto nirvane.
Izbegavajte odugovlačenje
Odlaganje obaveza donosi veliki stres i loš san. Steknite naviku da pravite listu obaveza prema prioritetima, dajte sebi realne rokove i krenite po spisku. U početku obavljajte jedan po jedan posao, jer prebacivanje s jednog na drugi zadatak i multitasking deluju frustrirajuće. Odredite prioritete, odredite optimalno vreme za svaku obavezu i krenite u akciju sada. Da, sada. Ne kasnije, ne sutra… Setite se da vas je odlaganje dovelo u ovu situaciju iz koje sada pokušavate da se izvučete.
Grlite se, mazite se
Iako bi vam sada članovi Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa povikali „no-no“, psiholozi poručuju grlite se, mazite se i ljubite se. Dodajte tu i malo ili malo više seksa, jer seks odlično ublažava stres jer doprinosi oslobađanju oksitocina, snižavanju nivoa kortizola i krvnog pritiska. Zanimljivo je da ljudi nisu jedina živa bića koje se maze kako bi se izborili sa stresom, to rade i šimpanze.
