Šta se dešava sa srcem kada spavamo uz svetlo: Promene se vide i pre pojave bolesti

Ranije je utvrđeno da je izloženost svetlu tokom noći povezana sa većim rizikom od infarkta, aritmije i srčane slabosti. Nova studija sada pruža mogući deo objašnjenja: na snimcima magnetne rezonance uočene su suptilne promene u građi i radu srčanog mišića.

Svetlost telefona pored jastuka, brojke na digitalnom satu, uključen televizor ili ulična rasveta koja prolazi kroz roletne mogu delovati bezazleno. Međutim, ljudski organizam i tokom sna registruje svetlost, a nova saznanja pokazuju da njeni efekti možda ne ostaju ograničeni samo na lošiji san.

Istraživanje objavljeno u časopisu European Heart Journal povezalo je izloženost svetlu tokom noći sa ranim promenama u strukturi i funkciji srca, koje su zabeležene pre pojave simptoma ili dijagnostikovane kardiovaskularne bolesti.

Magnetna rezonanca pokazala promene na srčanom mišiću

U studiji je učestvovalo više od 11.000 osoba iz velike baze UK Biobank koje na početku nisu imale kardiovaskularnu bolest. Učesnici su sedam dana nosili uređaj na ručnom zglobu koji je beležio njihovu aktivnost i količinu svetlosti kojoj su bili izloženi tokom noći.

Približno tri godine kasnije urađena im je magnetna rezonanca srca. Ovaj pregled omogućio je istraživačima da precizno procene veličinu srčanih šupljina, debljinu srčanog mišića i njegovu sposobnost da se skuplja.

Kod osoba koje su tokom noći bile više izložene svetlosti jačoj od tri luksa uočeni su:

• veća masa mišića leve komore
• nešto deblji zid leve komore
• manje efikasno skupljanje srčanog mišića
• nepovoljne promene na desnoj komori i levoj pretkomori.

Povezanost je pratila obrazac doza–odgovor: što je izloženost noćnom svetlu bila veća, promene su bile izraženije.

Tri luksa predstavljaju veoma slabo osvetljenje. Takvu količinu svetlosti mogu da stvore ekran telefona, digitalni sat, svetlo iz hodnika ili ulična lampa koja obasjava spavaću sobu.

Zadebljan srčani mišić nije nužno snažnije srce

Kada je duže izloženo povećanom opterećenju, srce može da menja svoju građu. Njegov mišić postaje deblji, srčane šupljine mogu da promene veličinu, a tkivo da izgubi deo sposobnosti da se pravilno opusti i skupi. Ovaj proces naziva se remodelovanje srca.

Iako izraz „deblji srčani mišić“ može da zvuči kao znak veće snage, u ovom slučaju nije reč o poželjnoj promeni. Zadebljanje zida leve komore može da smanji prostor koji prima krv i da oteža njeno pravilno pumpanje.

Promene zabeležene u studiji bile su male i subkliničke. To znači da učesnici zbog njih nisu nužno imali tegobe, ali su na magnetnoj rezonanci već mogli da se registruju rani pokazatelji manje povoljne građe i rada srca.

Upravo je to novina ovog rada. Prethodna velika studija, objavljena 2025. godine, pokazala je da je noćno svetlo povezano sa većom učestalošću infarkta, srčane slabosti, atrijalne fibrilacije i moždanog udara. Novi rezultati ukazuju na moguće promene u srcu koje prethode razvoju klinički prepoznatljive bolesti.

Zašto svetlost tokom sna može da utiče na srce

Svetlost je glavni signal pomoću kojeg organizam usklađuje unutrašnji biološki sat sa smenom dana i noći. Taj cirkadijalni ritam ne reguliše samo uspavljivanje i buđenje, već i lučenje hormona, krvni pritisak, puls, metabolizam i aktivnost autonomnog nervnog sistema.

Kada je osoba tokom noći izložena svetlosti, može da dođe do smanjenog lučenja melatonina, pomeranja biološkog ritma i kraćeg sna. Organizam tada ne dobija potpun signal da je nastupilo vreme za odmor.

Autori nove studije procenili su da bi kraće trajanje sna moglo da objasni između 24 i 49 odsto povezanosti između noćnog svetla i zabeleženih promena na srcu. Ulogu verovatno imaju i drugi procesi, uključujući promene krvnog pritiska, srčane frekvencije i odgovora organizma na stres.

Studija pokazuje povezanost, a ne dokaz uzroka

Rezultati ne znače da će svetlost telefona tokom jedne noći oštetiti srce niti da će svaka osoba koja spava uz lampu razviti srčanu bolest. Reč je o opservacionoj studiji, koja može da utvrdi povezanost, ali ne može da dokaže da je svetlost neposredno izazvala promene.

Jedno od ograničenja jeste i to što je svetlost merena samo sedam dana, pomoću senzora na ručnom zglobu. Položaj ruke, odeća ili prekrivač mogli su da utiču na rezultat, pa izmerena količina svetlosti ne mora potpuno da odgovara svetlosti koja je dospela do očiju.

Ipak, nalazi se nadovezuju na ranije dokaze da noćno osvetljenje remeti san i cirkadijalni ritam. Zbog toga stvaranje tamnijeg prostora za spavanje predstavlja razumnu i jednostavnu meru koja ne nosi zdravstveni rizik.

Televizor treba isključiti, telefon okrenuti ekranom nadole ili ostaviti dalje od kreveta, a nepotrebne svetleće indikatore ugasiti ili prekriti. Ako kroz prozor ulazi ulična svetlost, mogu da pomognu roletne, zavese za zamračivanje ili maska za spavanje.

Ukoliko je noćno svetlo neophodno zbog bezbednog odlaska do toaleta, posebno kod starijih osoba, najbolje je da bude veoma prigušeno, postavljeno nisko i toplog, crvenkastog tona. Potpuni mrak nije važniji od sprečavanja pada.

Tokom jutra važi suprotno pravilo: zavese treba otvoriti i izložiti se dnevnoj svetlosti, koja pomaže pravilnom usklađivanju biološkog sata. Više prirodne svetlosti tokom dana i manje veštačkog svetla tokom noći mogla bi da bude najjednostavnija kombinacija za kvalitetniji san i očuvanje zdravlja srca.

(eKlinika.rs)