„Noćne ptice” imaju više problema sa mentalnim zdravljem nego ranoranioci. Duže se oporavljaju od posla

Usklađivanje posla i ličnog života izazovnije je za večernje tipove ili „noćne ptice“, nego za ranoranioce. „Noćne ptice“ teže se oporavljaju od posla i verovatnije je da će imati simptome i dijagnoze mentalnog zdravlja nego jutarnji tipovi. Takođe, kad se dan zameni za noć, to znači da te osobe imaju manje zdrav način života.

Ispitivano da li postoje teškoće u balansiranju posla i drugih oblasti života 

Nedavna psihološka studija naučnika sa University of Eastern Finland ispitala je da li izazovi ravnoteže između posla i privatnog života utiču na vezu između individualnog cirkadijalnog ritma i depresije i anksioznih poremećaja, a istovremeno je uzela u obzir moguće razlike u zdravstvenom ponašanju između cirkadijalnih tipova. Studija je takođe ispitala da li teškoće u balansiranju posla i drugih oblasti života mogu dalje da objasne ulogu individualnog cirkadijalnog tipa u depresiji i anksioznim poremećajima. Istraživanje je objavljeno u časopisu Sleep Health.

Preporučujemo

Sprovedena među 2.266 radnosposobnih osoba u Finskoj, studija je podelila učesnike na ranoranioce, večernje i srednje tipove na osnovu njihovih cirkadijalnih ritmova. Istraživači su ispitali simptome anksioznosti i depresije, da li se posao preliva u slobodno vreme i koliko se dobro učesnici oporavljaju od posla, na primer.

Problemi mentalnog zdravlja posebno izraženi među „noćnim pticama“

Rezultati su pokazali da su problemi mentalnog zdravlja posebno izraženi među ekstremnim večernjim tipovima. Veza između noćnog ponašanja i anksioznih poremećaja izgleda da ima veze sa lošim oporavkom od posla i izazovima u balansiranju posla i ličnog života.

Problemi mentalnog zdravlja među radnosposobnim ljudima predstavljaju sve veći izazov. Stoga je važno razumeti kako radni život utiče na rizike od mentalnog zdravlja i identifikovati ko može da bude posebno ranjiv na negativne efekte.

- Na ovaj način, mere za promociju ravnoteže između posla i privatnog života i oporavka od posla mogu da budu usmerene na prave ljude. Ovo će takođe promovisati blagostanje na poslu i smanjiti nejednakost na radnom mestu - ističe glavna istraživačica Ilona Merikanto.

(eKlinika.rs)