Ranoranioci i fizički aktivne osobe imaju manji rizik da obole od smrtonosne degenerativne bolesti mozga

Osobe koje rano ustaju, poznate kao ranoranioci kao i fizički aktivne osobe imaju manji rizik da obole od degenerativne bolesti mozga poznate kao amiotrofična lateralna skleroza (ALS), pokazuje nova studija naučnika sa Zhejiang University u Kini. Prema istraživanju koje će biti predstavljeno na predstojećem sastanku Američke akademije za neurologiju,  „ranoranioci” u poređenju sa „noćnim pticama“ imaju 20 odsto manji rizik od razvoja amiotrofične lateralne skleroze,  poznate i kao Lu Gerigova bolest.

Šta je miotrofična lateralna skleroza (ALS)?

Studija kineskih istraživača takođe je otkrila da veća fizička aktivnost ima veze sa 26 odsto manjim rizikom od ALS.

Preporučujemo

- Iako je potrebno više istraživanja kako bi se dalje ispitali ovi odnosi, promovisanje zdravih životnih navika može da predstavlja potencijalnu strategiju za smanjenje rizika od ALS - izjavio je istraživač dr Hong-Fu Li, neurolog sa Zhejiang University u Hangdžou, Kina.

ALS je retka, progresivna bolest u kojoj nervne ćelije mozga i kičmene moždine počinju da odumiru. Pacijenti gube sposobnost kontrole pokreta mišića, što često dovodi do potpune paralize i smrti. Ljudi obično umiru u roku od dve do pet godina od postavljanja dijagnoze, navode istraživači.

Ranoranioci imaju 20 odsto manji rizik od razvoja neurodegenerativne bolesti

U novoj studiji, istraživači su pratili zdravlje više od 502.000 ljudi prosečne starosti od 57 godina. Oni su regrutovani između 2006. i 2010. godine i praćeni su u proseku 14 godina. Tokom perioda praćenja, kod 675 njih (oko 0,14 odsto) - razvio se ALS.

Od učesnika, više od 277.000 je klasifikovano kao „ranoranioci“ na osnovu njihovih odgovora u upitniku o spavanju, dok je više od 166.000 smatrano „noćnim pticama“. Ostatak učesnika imao je ciklus spavanja i buđenja koji se nije uklapao ni u jednu klasifikaciju. „Ranoranioci“ preferiraju ranije vreme odlaska na spavanje i buđenja, a vrhunac produktivnosti dostižu rano tokom dana. S druge strane, „noćne ptice“ preferiraju kasniji odlazak u krevet i kasnije buđenje, a produktivniji su u kasnijim satima.

Studija je pokazala da je oko 350 ranoranilaca razvilo ALS, u poređenju sa 237 noćnih ptica. Nakon prilagođavanja ostalim faktorima rizika, rezultati su pokazali da ranoranioci generalno imaju 20 procenata manji rizik od razvoja neurodegenerativne bolesti kao što je ALS.

Bolji san i više fizičke aktivnosti mogu da smanje rizik 

Istraživači su otkrili da i trajanje sna igra ulogu u riziku od amiotrofične lateralne skleroze.  Ljudi koji su spavali između šest i osam sati svake noći imali su manji rizik od onih koji su spavali manje ili više od toga. Tim naučnika takođe je analizirao nivo fizičke aktivnosti učesnika i otkrio da aktivnije osobe imaju 26 procenata manji rizik od ALS.

- Prethodna istraživanja ukazuju da bolji san i više fizičke aktivnosti mogu da smanje rizik od nekih neurodegenerativnih bolesti, ali rezultati za ALS su bili mešoviti. Naša studija je pokazala da raspored spavanja, koji se bolje podudara sa dnevnim satima i veća fizička aktivnost, imaju veze sa nižim rizikom od ALS - naglašava neurolog dr Hong-Fu Li.

(eKlinika.rs)