Uz novi test krvi brže do dijagnoze amiotrofične lateralne skleroze

Test krvi na amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS) 2020. godine razvili su naučnici iz Brain Chemistry Labs kompanije, a zasnovan je na mikroRNK (kratki segmenti genetskog materijala). Međutim, ovaj test zahtevao je precizne protokole za slanje i skladištenje uzoraka krvi, koji su održavani na temperaturi od čak  -80°C. To je značilo da mnogi lekari i neurolozi nisu mogli da koriste test. Ali, novo istraživanje pokazuje da bi pacijenti, za koje se sumnja da imaju ALS uskoro mogli uz novi test krvi da dobiju dijagnozu mnogo brže, ne gubeći dragoceno vreme. 

Amiotrofična lateralna skleroza je neizlečiva neurološka bolest

Francuski lekar  Jean-Martin Charcot prvi je 1869. godine otkrio amiotrofičnu lateralnu  sklerozu ili ALS, koja se često zove i Lu Gerigova bolest, po bejzbol igraču kome je ALS dijagnostifikovan 1930. Amiotrofična lateralna skleroza je neizlečiva neurološka bolest. Trenutno, vreme između početka simptoma i postavljanja dijagnoze je više od godinu dana. Netačna dijagnoza se može javiti u oko 13 do 68 odsto slučajeva. Nažalost, većina pacijenata sa ALS umire između dve do pet godina nakon dijagnoze. Amiotrofična lateralna skleroza je progresivna bolest, što znači da se vremenom pogoršava. Utiče na nerve u mozgu i kičmenu moždinu, koji kontrolišu naše mišiće. Kako mišići slabe, čoveku postaje sve teže da hoda, priča, jede i diše.

Novi test krvi precizno razlikuje zdrave od bolesnih ljudi

Sada su istraživači iz Dartmouth’s department of neurology i ​​američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti CDC saopštili da su uspeli da ponove originalni test sa uzorcima krvi koji nisu sakupljeni i održavani pod tako strogim zahtevima. Oni su to uradili tako što su upoređivali nasumične uzorke krvi od 50 pacijenata obolelih od ALS sa 50 zdravih „kontrolnih“ učesnika. Istraživači su otkrili da je u ovom novom testu genetski otisak prsta pet mikroRNA sekvenci precizno pravio razliku između ljudi sa ALS i zdrave osobe. Rezultati studije objaljeni su u Journal of the Neurological Sciences, lekari sada verifikuju novi test krvi, a Brain Chemistry Labs u Vajomingu podnele su zahtev za patent za test, navodi se u saopštenju kompanije.

Šta se dešava kada čovek ima amiotrofičnu lateralnu sklerozu

Amiotrofična lateralna skleroza je bolest koja utiče na motorne neurone. Ove nervne ćelije šalju poruke iz mozga u kičmenu moždinu, a zatim u mišiće. Razlikuju se dva glavna tipa motornih neurona:

• Gornji motorni neuroni – nervne ćelije u mozgu
• Donji motorni neuroni – nervne ćelije od kičmene moždine do mišića.

Ovi motorni neuroni kontrolišu sve naše dobrovoljne pokrete – mišiće ruku, nogu i lica. Oni govore našim mišićima da se stežu tako da možemo da hodamo, trčimo, uhvatimo nešto rukom, žvaćemo i gutamo hranu, pa čak i dišemo.

POVEZANE VESTI

Kreiran softver koji na osnovu hoda predviđa kako će se razvijati multipla skleroza (VI...

Razvija se test krvi koji predviđa rizik od raka jetre

Kada se čovek razboli od ALS motorni neuroni u našem mozgu i kičmenoj moždini se raspadaju i umiru. Kada se to dogodi, mozak više ne može da šalje poruke mišićima. Budući da mišići ne dobijaju nikakve signale, oni postaju veoma slabi i to stanje se naziva atrofija. Vremenom, mišići više ne funkcionišu i gubi se kontrola nad njihovim kretanjem. U početku, mišići postaju slabi ili ukočeni i može se desiti da osoba ima više problema sa finim pokretima – kao što je pokušaj zakopčavanja košulje ili okretanja ključa u bravi. Ljudi se često sapliću i padaju, a posle nekog vremena oboleli više ne može da pomera ruke, noge, glavu ili telo. Na kraju, ljudi sa ALS gube kontrolu nad dijafragmom, mišićima u grudima koji pomažu čoveku da diše. Ljudi tada više ne mogu da dišu sami i potreban im je aparat za disanje.