Posle ove povrede neki ne mogu da pomere telo, a drugi rade, voze i osnivaju porodicu

Kada čuju reč kvadriplegija, mnogi zamišljaju osobu koja uopšte ne može da pomeri ni ruke ni noge, što kod nekih osoba nažalost jeste istina. Ali stvarnost je mnogo složenija. Neke osobe mogu da pokreću ramena ili ruke, koriste šake, samostalno upravljaju kolicima, rade, voze i osnivaju porodicu. Koliko će funkcija biti sačuvano zavisi od mesta i obima oštećenja kičmene moždine.

Kvadriplegija, koja se u medicini sve češće naziva tetraplegija, označava oštećenje ili gubitak motoričke funkcije ruku, nogu i trupa zbog povrede vratnog dela kičmene moždine. U različitoj meri mogu biti poremećeni i osećaj, kao i funkcije autonomnog nervnog sistema.

To ne znači da su ruke i noge same po sebi oštećene. Problem nastaje zbog prekida ili slabljenja veza kojima mozak, preko kičmene moždine, šalje naredbe telu i prima informacije o dodiru, temperaturi i bolu.

Koja je razlika između kvadriplegije i paraplegije

Osnovna razlika je u nivou na kojem je oštećena kičmena moždina i delovima tela koji su zbog toga pogođeni.

Kod kvadriplegije, odnosno tetraplegije, oštećenje se nalazi u vratnom delu kičmene moždine, pa su u različitoj meri pogođene obe ruke, obe noge i trup. Mogu biti narušene i funkcije disanja, krvnog pritiska, mokraćne bešike i creva.

Kod paraplegije ruke nisu pogođene. Oštećenje se nalazi u grudnom, slabinskom ili krsnom delu kičmene moždine, a posledice zahvataju noge i, u zavisnosti od visine povrede, deo trupa.

Ni paraplegija ne mora da znači potpun gubitak pokreta i osećaja u nogama. Kao i kod kvadriplegije, povreda može biti potpuna ili nepotpuna, pa neke osobe imaju delimično očuvan osećaj ili sposobnost pokretanja određenih mišića.

Visina povrede menja gotovo sve

Kičmenu moždinu možemo zamisliti kao glavni komunikacioni put između mozga i ostatka tela. Što se oštećenje nalazi više u vratnom delu, veći deo tela može biti pogođen.

Oštećenja najviših vratnih segmenata kičmene moždine mogu ozbiljno da ugroze disanje, pa je nekim osobama potrebna mehanička ventilacija. Kod nižih vratnih povreda pokreti ramena i lakta mogu biti očuvani, dok su šake, trup i noge pogođeni u različitoj meri.

Zato dve osobe sa dijagnozom kvadriplegije ne moraju imati iste sposobnosti. Jedna može zavisiti od pomoći pri gotovo svim svakodnevnim aktivnostima, dok druga može samostalno da jede, koristi telefon, upravlja prilagođenim automobilom ili radi za računarom.

Potpuna i nepotpuna povreda nisu isto

Lekari ne procenjuju samo mesto povrede već i da li je ona potpuna ili nepotpuna.

Kod potpune povrede nema očuvanog osećaja ni voljne motorne funkcije u najnižim sakralnim segmentima kičmene moždine, uključujući područje oko analnog otvora. Kod nepotpune povrede postoji određeno očuvanje senzorne ili motorne funkcije u tim segmentima.

Reč „potpuna“ ne znači nužno da je kičmena moždina fizički presečena, već opisuje nalaz dobijen standardizovanim neurološkim pregledom. Za procenu se koristi međunarodno prihvaćen pregled koji obuhvata snagu određenih mišića i osećaj na različitim delovima tela.

Najviše neurološkog oporavka obično se događa tokom prvih meseci, ali poboljšanja mogu da se nastave i kasnije. Nijedan lekar neposredno posle povrede ne može sa potpunom sigurnošću da predvidi konačan stepen oporavka.

Kako nastaje kvadriplegija

Najčešći uzroci traumatskog oštećenja kičmene moždine jesu saobraćajne nesreće, padovi, sportske povrede i nasilje. Do kvadriplegije mogu dovesti i netraumatska stanja, kao što su tumori, infekcije, upalne bolesti, poremećaji cirkulacije i degenerativne promene koje pritiskaju kičmenu moždinu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2021. godine približno 15,4 miliona ljudi u svetu živelo je sa nekim oblikom povrede kičmene moždine.

Ako se nakon pada, skoka u vodu ili saobraćajne nesreće pojave slabost, utrnulost ili nemogućnost pokretanja udova, osobu ne treba pomerati, osim ako joj na mestu nesreće preti neposredna opasnost. Neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć, jer nepravilno pomeranje može pogoršati nestabilnu povredu kičme.

Nisu pogođeni samo pokreti

Kičmena moždina učestvuje i u kontroli funkcija o kojima uglavnom ne razmišljamo. Zbog toga kvadriplegija može uticati na krvni pritisak, rad srca, disanje, regulisanje telesne temperature, rad mokraćne bešike i creva, seksualnu funkciju i sposobnost kašljanja.

Mogu se javiti neuropatski bol, grčevi mišića, urinarne i respiratorne infekcije, krvni ugrušci i rane zbog pritiska. Gubitak osećaja ne znači da tkivo ne može biti povređeno. Osoba, na primer, može da ne oseti vrelu površinu ili pritisak koji satima oštećuje kožu.

Posebno opasna komplikacija kod osoba sa povredom kičmene moždine na nivou T6 ili iznad jeste autonomna disrefleksija, iznenadna reakcija autonomnog nervnog sistema praćena naglim i potencijalno opasnim porastom krvnog pritiska.

Može je izazvati problem ispod nivoa povrede, kao što su prepuna mokraćna bešika, zatvor, urinarna infekcija, urastao nokat, tesna odeća ili rana na koži. Jaka glavobolja, znojenje, crvenilo lica i visok krvni pritisak zahtevaju hitnu reakciju.

Da li kvadriplegija može da se izleči

Trenutno ne postoji terapija koja pouzdano može da obnovi teško oštećenu kičmenu moždinu i vrati sve izgubljene funkcije. Tvrdnje da matične ćelije, suplementi ili neka „revolucionarna“ procedura garantuju izlečenje treba posmatrati sa velikim oprezom.

To ipak ne znači da lečenje nema efekta. Rana stabilizacija kičme, sprečavanje dodatnog oštećenja i komplikacija, fizikalna i radna terapija, respiratorna rehabilitacija, lekovi, ortoze i savremena asistivna tehnologija mogu znatno povećati samostalnost i kvalitet života.

Rehabilitacija ne znači samo pokušaj vraćanja pokreta. Ona podrazumeva učenje bezbednog premeštanja, upravljanja kolicima, nege kože, kontrole mokraćne bešike i creva, kao i prilagođavanje doma, posla i svakodnevnih aktivnosti.

Kvadriplegija menja način na koji osoba koristi telo, ali ne oduzima joj sposobnost da razmišlja, odlučuje, radi, voli ili učestvuje u društvu. Najveće prepreke često nisu samo medicinske već i nepristupačne zgrade, prevoz, radna mesta i predrasude okoline.

(eKlinika.rs)