Slobodan Boban Janković, talentovani srpski košarkaš čiju karijeru i život je nažalost obeležila tragična povreda, nesumnjivo je ostao u emotivnoj uspomeni ljubitelja košarke. Jedna od „Zvezdinih“ uzdanica, ljubimac navijača, talentovani pozitivac, odlučan na terenu, postao je tragičar u samo jednoj sekundi.
Boban Janković: Sekunda koja prekida karijeru i menja život
Rođen je 1963. godine u Lučanima, a sa 17 godina je debitovao za KK Crvena zvezda, gde je pokazao izuzetan talenat. Predviđali su mu blistavu karijeru. Bio je jedan od najperspektivnijih igrača svoje generacije, poznat po snazi, odlučnosti i košarkaškoj inteligenciji. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Janković je sa Zvezdom ostvario više uspeha u domaćem prvenstvu, privukao pažnju ljubitelja košarke širom Jugoslavije i stekao simpatije. Do odlaska u inostranstvo, za matični klub je odigrao 326 utakmica.
Prekretnica u Bobanovom životu desila se 28. aprila 1993. godine, kada je nastupao za grčki klub Panionios. Tokom meča protiv Panatinaikosa, Janković je, nezadovoljan odlukom sudija udario glavom o stub koša, usled čega je došlo do teške povrede kičme i loma dva pršljena. Nažalost, ova povreda ga je ostavila trajno paralizovanim, prekinula karijeru i potpuno promenila njegov život.
UPOZORENJE: SNIMAK ZA NEKE OSOBE MOŽE BITI UZNEMIRUJUĆI
Kako je Boban Janković opisao tragični događaj: „Nisam mogao da govorim, počeo sam da se gušim“
Ubrzo posle teške povrede našeg košarkaša, FIBA je odlučila da zaštita na konstrukciji koševa bude dodatno ojačana sunđerima, kako bi se u budućnosti sprečili tragični incidenti slični Jankovićevom.
Godinama nakon nesreće, Boban Janković je u jednom intervjuu opisao kako se sve odigralo:
– Kada mi je sudija pokazao petu ličnu, nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema njemu. Shvatio sam – ako ga udarim, neće izaći na dobro. Okrenuo sam se i reagovao onako kako ste videli… Na tv snimku se vidi da sam zastao, jer sam u momentu pomislio na posledice. Kada sam posle udarca pao na pod, nisam mogao da govorim i počeo sam da se gušim. Saigraču koji mi je prišao uspeo sam nekako da pokažem da me okrene na leđa – ispričao je medijima Boban, koji je u nekim stvarima bio i pomalo netipičan sportista. Naime, voleo je da čita, a bio je poznat i po tome što je u Beogradu otvorio prvu privatnu galeriju-knjižaru.
Suze košarkaških legendi: „Neki drugi Boban“ i Saša Đorđević kao dokaz veličine, ali i krhkosti čoveka
Nakon povrede, Boban se suočio s ogromnim izazovima budući da je ostao vezan za invalidska kolica, ali je uprkos svemu zadržao borbeni duh i pozitivan stav koji ga je uvek krasio. Međutim, sam je za sebe govorio da je to „neki drugi Boban“, posebno u odnosu na čovela koji je pre povrede, prema sopstvenom priznanju „živeo 360 na sat“. Živeo je na relaciji Atina – Beograd, uvek blizu košarkaškog terena i svojih prijatelja. Nije se predavao, koliko god teško bilo.
Svaka situacija u kojoj se našao kasnije u javnosti bila je emotivna, često potresna. Beogradska košarkaška i sportska publika poslednji put je ljubimca navijača videla na oproštaju Aleksandra Saše Đorđevića, na kome je bio specijalni gost. Suze košarkaša pokazale su, pored sportske i ljudske veličine svu krhkost života i čoveka posebno onda kada sudbina preuzme stvari u svoje ruke, lekari urade sve što mogu, ali više i bolje ne može.
Porodica svedoči o borbenom duhu i snazi: Boban je bio i ostao naš ponos i inspiracija
Porodica mu je bila najveća podrška. Supruga i deca su često govorili o snazi koju su pronalazili u zajedništvu i ljubavi, koja im je pomagala da prebrode teške trenutke. A bilo ih je pregršt. Jankovićeva majka, kao i brat, često su isticali njegovu hrabrost i odlučnost, čak i nakon što je ostao paralizovan. Bobanova majka jednom je rekla: „Iako ga je nesreća zadesila, moj sin nije odustajao. Bio je borac, i sve nas je sa osmehom očekivao, iako je njegovo srce patilo.“
Jankovićev brat je često isticao da je Boban ostao jak mentalno uprkos izazovima i da je bio inspiracija za sve koji su ga poznavali.
Supruga je u jednom intervjuu rekla: „Nije lako živeti sa uspomenom na ono što je mogao da bude, ali mi smo ponosni na njega i sve što je ostvario.“
Gde je otac stao, produžio je sin Vladimir
Boban Janković je preminuo na ostrvu Rodos u 43. godini. Doživeo je srčani udar.
Njegov sin Vladimir Vlado Janković, nasledio je ljubav prema košarci i krenuo očevim stopama. Odrastao je u Grčkoj uz priče o hrabroj borbi oca. Sve to ga je inspirisalo da izgradi sopstvenu sportsku karijeru. Igrao je najpre za mlađe kategorije Panioniosa, kluba čije je boje branio njegov otac kada se dogodila tragična povreda. Talenat, rad i i posvećenost doveli su ga do prvog tima. Kasnije je potpisao ugovor sa jednim od najvećih grčkih klubova, Panatinaikosom, igrao za AEK i Aris, kao i nekoliko drugih evropskih timova.
View this post on Instagram
„Tata je bio moj heroj“
Vladimir je uvek isticao veliko poštovanje prema ocu. Često je govorio o Bobanovoj borbi i tome koliko ga je inspirisala:
– Tata je uvek bio moj heroj. Sve što sam postigao posvetio sam njemu i njegovoj hrabrosti. Njegov duh je stalno sa mnom, i osećam da je njegova energija deo svega što radim na terenu – izjavio je.
Od malih nogu, Vladimir je imao podršku majke i ostatka porodice. Oni su ga uvek podsećali na očevu snagu i važnost borbe, bez obzira na iskušenja. Njegova priča je na neki način simbolični produžetak očeve, budući da je svojim trudom i uspehom potvrdio vrednosti koje je naučio i nasledio od oca. Danas je Vladimir Janković poštovan među ljubiteljima košarke posebno u Grčkoj i Srbiji. Nastavlja da prenosi očevo nasleđe kroz uspomenu, igru i inspiraciju, a iskustvo prenosi mladim košarkašima.
NEVEROVATNA reakcija tako velikog igraca…Steta, bas velika steta…Jesam grobar, i veliko POSTOVANJE…