Najgore povrede kičmene moždine: Kada se oštete dva vratna pršljena posledice mogu da budu fatalne

Kičma je izuzetno delikatna i složena struktura, tako da kada dođe do povreda kičmene moždine - one mogu da budu izuzetno ozbiljne i teške za lečenje. Oštećenje C1 i C2 pršljenova su retke, međutim, smatraju se i najgorim povredama kičmene moždine koje je moguće zadobiti, a često su i fatalne. Za pacijente koji prežive, lečenje i ishodi povreda C1 i C2 pršljenova je individualno i značajno se razlikuje.

Šta su C1 i C2 pršljenovi?

C1 i C2 pršljenovi su najviši od kičmenih pršljenova i nalaze se na samom vrhu vrata, povezujući glavu sa kičmom. C1 pršljen naziva se atlas, a C2 pršljen - aksis. Pored toga što štite kičmenu moždinu, ovi pršljenovi su prvenstveno odgovorni za olakšavanje i kontrolu velikog opsega pokreta koji vrat ima i za podržavanje značajne težine lobanje na vrhu kičme. Njihov položaj znači da se često nazivaju vratnom kičmom, a povrede pršljenova C1 i C2 često se nazivaju povredama vratne kičmene moždine.

Preporučujemo

Simptomi povrede vratne kičmene moždine

Pacijenti koji su povredili bilo koji od vratnih pršljenova (od C1 do C7) mogu da iskuse razne simptome. To mogu da budu:

• Nemogućnost samostalnog disanja bez pomoći (povrede C1 do C4)
• Nemogućnost ili oštećena sposobnost govora (povrede C1 do C4)
• Gubitak osećaja, utrnulost ili peckanje ispod vrata
• Delimična ili potpuna paraliza trupa, ruku i nogu
• Gubitak kontrole nad pražnjenjem creva/bešike.

Kako se leči povrede kičmene moždine

Nažalost, kada se kičmena moždina ošteti, ne postoji način da se obnovi. Umesto toga, mogu se preduzeti koraci kako bi pacijentu bilo što udobnije i kako bi se obezbedio najbolji ishod za njegovo opšte zdravlje i dobrobit. Odmah nakon nesreće, primarne brige medicinskog tima bile bi:

• Stabilizacija i osiguranje vrata kako bi se sprečilo dalje oštećenje
• Da bi se regulisalo disanje i stabilizovala nezavisna ili potpomognuta respiratorna funkcija
• Da bi se procenili neposredni medicinski problemi koji mogu izazvati dalje komplikacije, kao što je prekomerni gubitak krvi.

Kada se pacijent stabilizuje, specijalista hirurg za kičmu će napraviti sa njim planove za rehabilitaciju. To može da uključuje:

• Kontrola bola upotrebom odgovarajućih lekova;
• Injekcije steroida za smanjenje upale;
• Hirurška intervencija, ako je potrebna, za smanjenje pritiska na kičmenu moždinu;
• Fizikalna terapija kako bi se pacijentu pomoglo da povrati što je moguće veću pokretljivost u pogođenim delovima tela i da održi snagu i funkciju u nepogođenim delovima.

Povreda vratne kičmene moždine će potpuno promeniti život pacijenta, a emocionalna podrška dok se nosi sa ograničenjima svog stanja, kao i sa izazovima rehabilitacije, biće neophodna ako se želi što uspešniji oporavak.

(eKlinika.rs)