Tanja je bila nepokretna, prvo su utrnuli nožni prsti, danas posle operacije kičme igra na ćerkinoj svadbi

Nepoznata bolest prikovala je Tanju Salinas za invalidska kolica. Bezuspešno je išla od lekara do lekara pokušavajući da dobije dijagnozu. Sve o čemu je sanjala bilo je da prisustvuje venčanju ćerke i da ponovo može da hoda. Spinalni meningeom, koji je vodio ka trajnoj paralizi, otkriven je skoro u poslednjem času. Zahvaljujući savremenoj medicini, Tanja je uspela da se oporavi, stigne na svadbu i čak zapleše na ćerkinom venčanju. Spinalni meningeom je uglavnom benigni (dobroćudni) tumor koji se razvija iz moždanih ovojnica (meninga) koje obavijaju kičmenu moždinu. Ne formira se u samoj kičmenoj moždini, već u njenoj zaštitnoj opni. Kada raste, pritiska kičmenu moždinu i nerve i izaziva različite tegobe.

Posle operacije Tanja je na nogama

Simptomi meningioma zavise od lokacije i veličine tumora. Moguće su glavobolje, utrnulost i slabost u rukama i nogama, poremećaji čula vida, mirisa i sluha, teškoće sa pamćenjem, epileptički napadi i promene ličnosti. Posle operacije spinalnog meningioma Tanja je ponovo na nogama.

Preporučujemo

- Čista radost je što sam imala priliku da vidim kako se moja ćerka udaje. Sin me je ispratio do oltara i mogla sam da plešem. To je bilo čudo - kaže Tanja posle operacije u Baptist Health Miami Neuroscience Institute.

Kako je sve počelo

Gospođa Salinas imala je 50 godina kada je izgubila osećaj u donjim ekstremitetima i postala teško pokretna. Sve je počelo kada su joj utrnuli nožni prsti, a zatim i stopala. Tokom nekoliko meseci problem se pogoršavao i širio uz noge ka kukovima, uz povremene bolne „strujne udare“ kroz noge. Počela je da gubi ravnotežu i da pada, nije mogla da kontroliše urin i prestala je da vozi automobil. Tanja je prešla put od štapa, preko hodalice, do invalidskih kolica - nešto što kao žena koja se bavila sportom nije mogla da zamisli da će joj se ikada desiti.

Zbog onemogućavajućih tegoba krenula je od lekara do lekara. Uradila je magnetnu rezonancu, ali i dalje nije znala šta je uzrok njenih problema. Tanja je sa 15 godina imala operaciju ispravljanja skolioze metalnim šipkama i šrafovima, ali lekari nisu verovali da je taj, ranije rešeni problem, uzrok novonastalih tegoba. Došla je na pregled kod Ričarda Morgana, doktora fizijatra specijalizovanog za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

Dr Morgan je uočio da metal u kičmi gospođe Salinas izaziva artefakte na snimcima magnetne rezonance i stvara „šum“ na slikama, zbog čega je bilo veoma teško jasno videti kičmenu moždinu.

- Odlučio sam da pristupim drugačije i zatražio sam dodatni pregled koji niko drugi nije uradio - kaže dr Morgan.

Tanja je podvrgnuta CT mijelografiji, pregledu koji koristi kontrastno sredstvo i rendgenske zrake kako bi se dobile detaljne slike kičmene moždine i okolnih tkiva. Dr Kevin Abrams, dijagnostički neuroradiolog iz Miami Neuroscience Institute i Miami Cancer Institute, uočio je veliku masu na kičmi. Posle konsultacija sa dr Morganom i neurohirurgom Robertom Rotrokom, gospođa Salinas je odmah primljena u bolnicu i operisana u sredu, 3. aprila.

Šta je spinalni meningeom?

Spinalni meningeomi su sporo rastući benigni tumori koji se formiraju u zaštitnim membranama koje okružuju mozak i kičmenu moždinu. Češći su kod žena nego kod muškaraca, a nije u potpunosti poznato zašto se javljaju. Kada su mali, spinalni meningeomi obično ne izazivaju simptome.

-  U Tanjinom slučaju, tumor je narastao do veoma velike veličine i počeo da pritiska kičmenu moždinu - rekao je dr Rotrok, koji je operisao Tanju. On dodaje da pacijenti imaju veoma loš kvalitet života ako se meningeom ne dijagnostikuje na vreme. Pacijenti ne mogu da kontrolišu mokrenje i pražnjenje creva, postaju nepokretni i vezani za invalidska kolica ili krevet. U najtežim slučajevima čak i nekancerogeni meningeomi, poput Tanjinog, mogu da dovedu do trajnog gubitka funkcije, pa čak i prerane smrti.

Sam tumor bio je kalcifikovan

- Tanjina operacija bila je još izazovnija jer su titanijumske šipke i kuke, postavljene mnogo godina ranije, morale da se uklone. Sam tumor bio je kalcifikovan. Praktično smo morali da ga izbušimo - objasnio je dr Rotrok.

U operacionoj sali, dr Rotrok je radio zajedno sa neurohirurgom Majklom Makdermotom i još oko 30 hirurških asistenata, radioloških i hirurških tehničara, patologa i anesteziologa.

- Ovakav izazovan slučaj zahtevao je čitavo „selo“ stručnjaka različitih specijalnosti - rekao je dr Rotrok.

Tanja se sada priprema za venčanje sina

Gospođa Salinas bila je posle operacije mesec dana u bolnici, a zatim još nekoliko nedelja na stacionarnoj rehabilitaciji. Nedelju dana pre venčanja svoje ćerke vratila se kući i nastavila fizikalnu terapiju kako bi bila snažnija za put. Kada je došao trenutak za ples, to je više ličilo na lagano geganje, prisetila se uz smeh. Ali njen san se ostvario.

Danas se priprema za sledeće porodično slavlje - venčanje svog sina, a zatim planira i putovanja.

Savremena medicina u međuvremenu napreduje velikim koracima, a neurohirurgija ipak ostaje oblast ispunjena brojnim nepoznanicama i strahovima za pacijente.

- Bitno je da znamo da je svaki pacijent jedinstven. Posle operacije može da prođe i do 18 meseci kako bi se uočilo poboljšanje, koje nije uvek sigurno, ali u Tanjinom slučaju oporavak je bio gotovo čudesan - kaže dr Rotrok.

(eKlinika)