Meningiom je tumor koji raste iz membrana koje okružuju mozak i kičmenu moždinu – meninga. Meninge se nalaze između mozga i lobanje i između kičmene moždine i kičmenih pršljenova. Meningiom nije tumor mozga, ali jeste najčešći tip tumora koji se formira u glavi. Većina meningioma raste veoma sporo. Mogu rasti godinama bez izazivanja simptoma. Uglavnom se slučajno dijagnostikuju.
Češći su kod žena
Meningiomi su prilično česti, čine skoro 30 odsto tumora glave. Uglavnom su benigni, nekim pacijentima se savetuje samo praćenje stanja, ali u pojedinim situacijama biće potrebna i operacija. Češći su kod žena starih između 40 do 60 godina, s tim da mogu da počnu da rastu još tokom detinjstva.
Meningiomi ne napadaju direktno mozak, ali tokom rasta mogu da pritiskaju delove mozga ili kranijalne nerve i blokiraju apsorpciju cerebrospinalne tečnosti. Kranijalni nervi potiču iz mozga, moždanog stabla i deo su perifernog nervnog sistema. Sa vratnim kičmenim nervima učestvuju u inervaciji glave i vrata.
Može da dođe i do demencije
Simptomi zavise od mesta na kojem se tumor razvija. Pacijenti mogu da se žale na slabost, promene u vidnom polju, slabije čulo mirisa, moguće je da dođe kod starijih osoba i do demencije.
Iako su benigne prirode ima razloga za brigu, jer rastu u lobanji. Tumori medijalne linije mogu da uzrokuju demenciju kod starijih osoba. Ukoliko na primer tumor, zahvati bazu lobanje, kao simptomi se javljaju gubitak vida, okulomotorne pareze (paraliza očnih mišića) , egzoftalmus (izbočenje očne jabučice).
Veći meningeomi
Meningeomi manji od 2 centimetra najčešći su intrakranijalni tumori. Mogući su i multipli meningeomi. Tipični simptomi su glavobolje, problemi sa vidom, epileptični napadi, konfuzija.Veći meningiomi mogu da ometaju protok cerebrospinalne tečnosti i da dovedu do hidrocefalusa – proširenja komora mozga, koje se javlja usled povišenog pritiska u centralnom nervnom sistemu, izazvanog velikom količinom likvora. Ovo stanje može da oteža hod i sposobnost pamćenja. Tumor može da deluje na čulo mirisa, vida, sluha.
Tri stepena meningioma
Na osnovu bioloških karakteristika postoje tri stepena meningioma. Najviše meningioma je u prvom stepenu kada sporo rastu i uglavnom se ne vraćaju posle lečenja. Meningiomi drugog stepena bolesti sporo rastu, ali kod njih su češći recidivi. Najređi su meningiomi trećeg stepena koji brzo rasti i imaju velike šanse da i posle lečenja dođe do povratka bolesti.
Kada je potrebna operacija?
Meningiomi se često slučajno otkrivaju. Dešava se da pacijent dođe na CT ili magnetnu rezonancu zbog povrede glave, nekog neurološkog problema, i da se na pregledu uoče promene.
Na osnovu uvida u tumor, nekim pacijentima biće savetovane samo redovne kontrole i praćenje. Ukoliko je stanje praćeno simptomima i rastom tumora biće potrebna operacija ili radioterapija. Ukoliko su meningiomi asimptomatski, savetuje se samo praćenje, posebno kod starijih osoba.
Stručnjaci navode da u nekim slučajevima operacija može da izazove više komplikacija od samog tumora. To se dešava ako su meningiomi veliki, ako su prodrli u krvne sudove, ako su blizu kritičnih delova mozga, na primer moždanog stabla. Kod nedostupnih meningioma moguća je primena stereotaksijske radiohirurgije, oblika radioterapije tokom koje se određena doza radijacije visoko fokusiranim zracima usmerava u tačno određeni deo mozga.
Kada se primenjuje zračenje?
Dijagnoza tumora je uvek teška, meningiomi mogu tiho da godinama rastu i da ne izazivaju nikakve probleme. Lečenje zavisi od mesta tumora, koje se često uklanja kraniotomijom. Operacija može da bude posebno izazovna, ako je tumor dublje u lobanji, iza nosa ili očiju. Zračenje se primenjuje ako se tumor ne ukloni u potpunosti. Moguće je i frakciono zračenje, kada se kod velikih tumora koji ne podnose visoko zračenje primenjuju male količine zračenja.
Kada nema recidiva
Prema podacima lekara Johns Hopkins Medicine, 10 godina posle operacije kod 90 odsto pacijenata nije bilo recidiva, ako je tumor potpuno uklonjen sve sa moždanom oblogom u kojoj je počeo da raste.
Stručnjaci u velikim svetskim centrima koriste i savremene, kako navode, manje invazivne tehnike koje se koriste i kod teže dostupnih delova mozga. Posle operacije pacijent dolazi na redovne kontrole kada se putem magnetne rezonance prati stanje. Pazi se, pre svega, da ne dođe do ponovnog vraćanja tumora.
