Operacija mozga u budnom stanju najčešće se primenjuje za operacije tumora mozga i kontrolu epilepsije rezistentne na lekove. Ovaj hirurški zahvat preporučuje se ukoliko je tumor, ili mesta gde se javljaju epileptični napadi, u blizini centara zaduženih za vid, pokret ili govor. Pacijent nije u totalnoj anesteziji, hirurg može tokom operacije da ga zamoli da izgovori određene reči, pokrene deo tela. Na ovaj način, pri komplikovanim operacijama, lekari nastoje da sačuvaju osnove funkcije pacijenta.
Šta je kraniotomija?
Mozak sadrži više od deset milijardi nervnih završetaka i jedan pogrešan pokret hirurga može da paralizuje pacijenta i dovede do doživotnog invaliditeta. Kraniotomija je hirurški postupak kojim se otvara lobanja, prethodi operaciji mozga u budnom stanju najčešće kod operacija tumora mozga, epilepsije otporne na lekove. Kraniotomija je postupak koji se primenjuje i pri uklanjanju aneurizmi, krvarenja u mozgu, vaskularnih malformacija, drugih vaskularnih poremećaja u mozgu.
Kako izgleda kraniotomija?
Hirurg pravi rez u skalpu i uklanja deo lobanje. Sama kraniotomija je složen i ozbiljan hirurški zahvat koji se radi u opštoj anesteziji i obavlja samo kada je to nužno. Potom se pacijent budi, kako bi asistirao hirurgu, ili je povremeno u fazi kao da spava. Metoda se primenjuje kada je reč o operacijama promena na mozgu lociranih u funkcionalnim regijama mozga. Stručnjaci moraju da budu sigurni da tokom operacije neće oštetiti centre za govor, vid, pokret.
Tumori su blizu centara zaduženih za govor, pokret
Kraniotomija u budnom stanju uglavnom se koristi za uklanjanje glioma, najčešćih oblika tumora mozga. Ovi tumori mozga se obično javljaju u frontalnim i temporalnim režnjevima zaduženima za kontrolu govora i motoričku funkciju. Bitno je da stručnjaci pre operacije dobro procene zdravstveno stanje pacijenta, koji pre svega mora da bude spreman na to da će tokom operacije biti budan.
Operacija u budnom stanju bez osećaja bola
Moždano tkivo ne sadrži receptore za bol, pa sama operacija ne boli. Stručnjaci navode da glavobolja, na primer nije prouzrokovana bolom tkiva mozga, već struktura kao što su moždane ovojnice, koje imaju receptore za bol. Pacijent ne može da oseti pritisak ili vibracije. Sama operacija mozga u budnom stanju može da traje od 45 minuta do nekoliko sati, u zavisnosti od težine operativnog zahvata, veličine tumora, mesta u mozgu u kojem se nalazi tumor.
Operacija nastoji da izbegne teške komplikacije?
Operacija mozga u budnom stanju, uz neophodnu saradnju pacijenta, omogućava stručnjacima da izbegnu moguće komplikacije, kao što su problema sa vidom, epileptični napadi, problemi sa govorom i učenjem, gubitak pamćenja, pokreta i ravnoteže. Moguće je da tokom intervencije dođe i do moždanog udara, nakupljanja tečnosti u mozgu, meningitisa, curenja cerebrospinalne tečnosti, slabosti mišića.
Pripreme za operaciju mozga u budnom stanju
Operacija mozga u budnom stanju praćena je opsežnim pripremama pacijenta. Ova operacija se ne savetuje svim pacijentima, već samo onima za koje se proceni da mogu dobro da podnesu operativni zahvat i da posle operacije imaju dobar kvalitet života. Pre nego što počne operacija mozga u budnom stanju, od pacijenta se traži da identifikujete slike i reči koje su mu ponuđene na karticama. Glava je u fiksnom položaju, kako bi se sprečilo pomeranje i obezbedila potpuna preciznost hirurgu. Sedativi i anestezija se se daju tokom kraniotomije, anesteziolog potom smanjuje doze i pacijent se budi.
Mapiranje mozga
Kvantitativna elektroencefalografija (qEEG) je analiza digitalnog EEG-a, koja se zove i „mapiranje mozga (brain mapping)“. Neurohirurg tokom operacije koristi ovu mapu kako bi izbegao oštećenja mozga. Tokom same operacije hirurg može zamoliti pacijenta da izgovori reči ili slike koje video na karticama pre operacije, moguće je da će zahtevati od pacijenta da pokrene ruku, nogu, podigne prst.
Posle operacije magnetnom rezonancom se utvrđuju učinci operacije, pacijent je na intenzivnoj nezi i mora jedno vreme da provede u bolnici. Pacijenti se obično vraćaju normalnim aktivnostima u razmaku od šest nedelja do tri meseca.
Kod osoba koje su imale rezistentnu epilepsiju moguće je da epi napadi potpuno nestanu ili da budu svedeni na najmanju moguću meru. U slučaju tumora na mozgu lečenje se nastavlja radio i hemio terapijom.
