Neurolozi upozoravaju: Svako od nas može doživeti epileptični napad u ovim situacijama

Neurolozi kažu da svako od nas u određenim okolnostima može da dobije epileptični napad. Kada bi bili izloženi, na primer, dugotrajnom nespavanju, a u isto vreme i supstancama kao što je kokain ili nekim lekovima, posle izvesnog vremena dobili bi kliničku sliku epileptičnog napada. Slično je i kod pacijenata sa epilepsijom – napad nekada mogu da isprovociraju stvari koje bismo okarakterisali kao sitnice, poput preskakanja obroka ili nešto kasnijeg odlaska na spavanje.

Napad ima mogobrojne i različite okidače

Epileptični napadi su nepredvidivi, a život pacijenata nekada može da bude preopterećen anksioznošću i iščekivanjem neprijatnosti. Ne zna se kako i zašto može da dođe do napada. Stručnjaci, ipak, kažu da je moguće da na osnovu suptilnih znakova prepoznamo mogućnost pojave epileptičnog napada.

Preporučujemo

- Epileptični napadi mogu da izazovu svakodnevne stvari. Mnogobrojni su i različiti okidači napada, a njihovo prepoznavanje može biti ključno za bolju kontrolu bolesti. Kod nekih osoba to može biti nedostatak sna ili preskakanje terapije. Kod drugih jaka svetla, dehidratacija ili stres - objašnjava neurolog dr Pooja Patel iz Baptist Health.

Šta je epileptični napad?

Epileptični napad je iznenadni, nekontrolisani poremećaj električne aktivnosti u mozgu. Može da izazove promene u ponašanju, pokretima, osećanjima i nivou svesti. Nervne ćelije u mozgu, odnosno neuroni, međusobno komuniciraju slanjem električnih i hemijskih signala preko sinapsi. Kada dođe do naglog, abnormalnog naleta električne aktivnosti, ta normalna komunikacija se remeti i dolazi do napada.

Ne izgledaju svi napadi isto. Grčevi kod toničko-kloničkog napada, uglavnom su asocijacija na epilepsiju. Toničko-klonički (grand mal) napad najčešći je tip generalizovanog epileptičnog napada i sastoji se od tonične (ukočenost) i kloničke (trzanje) faze. Pacijentu su mišići ukočeni, sve je praćeno gubitkom svesti i snažnim trzajima.

Lekari ipak skreću pažnju da većina pacijenata sa epilepsijom ima mnogo suptilnije napade. Na primer, moguće je da pacijent nekoliko sekundi nepomično gleda u jednu tačku, da se trzaju ruke ili noge ili da se javi samo osećaj zbunjenosti.

Dr Pooja Patel naglašava da jedan napad ne znači epilepsiju, koja se određuje kao neurološko stanje sa dva ili više neizazvanih napada. Visoka telesna temperatura, neke povrede glave ili drugi zdravstveni problemi mogu da izazovu jedan napad, ali to sve ne znači da osoba i ima epilepsiju.

Svako ima prag za napad

Neurolozi kažu da svi imaju svoj prag za napad, s tim što je kod osoba sa epilepsijom taj prag niži. Određeni unutrašnji i spoljašnji faktori dodatno mogu da snize prag napada i učine ga verovatnijim.

Dr Patel objašnjava da se okidači napada mogu značajno razlikovati.

- Kod nekih osoba to može biti nedostatak sna ili preskakanje terapije. Kod drugih jaka svetla, dehidratacija ili stres - dodaje dr Patel.

Neredovna primena terapije, preskakanje lekova

Kod pacijenata sa dijagnozom epilepsije lekovi su osnov lečenja. Antiepileptični lekovi deluju tako što stabilizuju električnu aktivnost u mozgu. Preskakanje čak i jedne doze može da poremeti tu stabilnost i značajno poveća rizik od takozvanog probojnog napada. Važno je da pacijent uzima terapiju tačno onako kako je lekar propisao. Postavljanje dnevnih alarma ili korišćenje kutije za lekove može da pomogne, objašnjava dr Patel.

Probojni napad je epileptični napad koji se dešava i pored uzimanja terapije, odnosno kada lek ne uspe da „probije“ i spreči epileptičnu aktivnost mozga. Ovo se dešava kada terapija nije dovoljno efikasna ili kada je pacijent ne uzima redovno.

Nedostatak sna

San je vreme kada se mozak "puni" i resetuje. Kada ne spavamo dovoljno, mozak je umoran, što ga može učiniti podložnijim abnormalnoj električnoj aktivnosti. I nedostatak sna i nepravilan ritam spavanja mogu da snize prag za napad. Savet je da san bude redovan i da traje od 7 do 9 sati. Lekari kažu da je dobar san odlična nemedikamentozna terapija za mozak.

Stres

Emocionalni stres je dobro dokumentovan okidač za epileptične napade. Kada smo pod stresom, telo oslobađa hormone kao što je kortizol, koji može da utiče na funkciju mozga. Nemoguće je u potpunosti izbeći stres, ali je njegova kontrola moguća. Šetnja, fizička aktivnost, vežbe dubokog disanja ili joga mogu da budu od pomoći.

Bolest i temperatura

Bolest je fizički stres za telo. Povišena telesna temperatura može da bude snažan okidač, posebno kod dece.

- Metaboličke promene koje se dešavaju dok se telo bori protiv infekcije mogu da deluju na mozak i povećaju mogućnost napada. Važno je zato da se pacijenti sa epilepsijom odmaraju kada su bolesni, da unose dovoljno tečnosti i kontrolišu temperaturu uz savet zdravstvenog radnika – kaže dr Patel.

Dehidratacija i ishrana

Mozgu je potreban stalan dotok hranljivih materija i tečnosti kako bi pravilno funkcionisao. Preskakanje obroka može da dovede do pada šećera u krvi (hipoglikemije) i napada. Slično tome, nedovoljan unos vode može dovesti do dehidratacije i poremećaja elektrolita, što povećava osetljivost. Redovni, uravnoteženi obroci i dovoljne količine vode jednostavna su, ali efikasna strategija u borbi protiv mogućih napada.

Trepereća svetla (fotosenzitivnost)

Iako je jedan od najpoznatijih okidača, fotosenzitivna epilepsija je relativno retka. Kod onih koji su osetljivi, izlaganje treperećim ili bljeskajućim svetlima, kakvih ima u video-igrama, pa čak i prodor sunčeve svetlosti kroz granje drveća, može da izazove napad. Fotosenzitivnim pacijentima savetuju se polarizovane sunčane naočare ili izbegavanje okruženja sa treperećim svetlima.

Kako prepoznati i kontrolisati okidače epileptičnog napada?

Dr Patel smatra da je ključ u posmatranju i praćenju i savetuje proaktivan pristup.

- Važno je da pratite napade i znate šta ste tačno radili pre napada. Vodite dnevnik, to može biti obična sveska ili aplikacija na telefonu. Zapišite da li ste osetili auru (upozoravajući osećaj pred napad). Zabeležite datum i vreme napada, aktivnost koja je prethodila napadu, kako ste se osećali tog dana (jak stres, umor, anksioznost), koliko ste spavali prethodne noći, šta ste jeli ili pili tog dana. Zabeležite i da li ste preskočili terapiju, kao i okruženje u kojem se desio napad (da li je bilo jakog svetla, da li je bilo vruće). Vremenom se u dnevniku mogu uočiti određeni obrasci napada. Deljenje ovih informacija sa neurologom izuzetno je dragoceno, jer može da pomogne da se preciznije prilagodi plan lečenja potrebama pojedinačnog pacijenta. Prepoznavanje malih tragova, poput preskakanja obroka ili kasan odlazak na spavanje, mogu da imaju veliki značaj za dobru kontrolu bolesti – naglašava dr Patel.

(eKlinika)