Naizgled čudna alternativa sedenju na stolici nosi brojne zdravstvene prednosti

Savremeni način života podrazumeva sate provedene za radnim stolom, ispred televizora ili uz mobilne uređaje, zbog čega veliki broj ljudi svakodnevno provodi previše vremena sedeći. Zbog toga raste interesovanje za jednostavne promene svakodnevnih navika koje mogu da ublaže negativne posledice dugotrajnog sedenja.

Zašto je sedenje na podu korisno?

Dugotrajno sedenje povezano je sa ukočenošću zglobova, bolovima u leđima, poremećajima metabolizma i povećanim rizikom od brojnih hroničnih oboljenja. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, sedentarni način života doprinosi milionima prevremenih smrti širom sveta svake godine.

Povremeno sedenje na podu, praksa koja poslednjih godina privlači pažnju stručnjaka za zdravlje kičme i funkcionalnu pokretljivost, sve je popularnija i prihvaćenija i od stručnjaka za fizičku aktivnost, i od građanstva.

Za razliku od sedenja u stolici, koje često podstiče pasivan položaj tela, sedenje na podu zahteva aktivniji rad mišića trupa, leđa i karlice. Održavanje stabilnosti u ovom položaju angažuje mišićne grupe koje su tokom klasičnog sedenja znatno manje aktivne.

Redovno sedenje na podu može da doprinese boljem držanju tela, većoj fleksibilnosti i jačanju takozvanog „core” sistema, odnosno mišića koji stabilizuju trup. Vremenom to može da pomogne u smanjenju tegoba u predelu vrata, ramena i donjeg dela leđa.

Posebno se ističe položaj sa prekrštenim nogama, jer omogućava prirodnije poravnanje kičme i smanjuje sklonost ka pogrbljenom držanju. Kada je kičma pravilno postavljena, opterećenje na mišiće i zglobove raspoređuje se ravnomernije, što može da ublaži bolove nastale usled nepravilnog sedenja.

Veća pokretljivost i fleksibilnost

Sedenje na podu podrazumeva određeni stepen pokretljivosti kukova, kolena i skočnih zglobova. Upravo zbog toga redovna praksa može da doprinese postepenom povećanju fleksibilnosti i obima pokreta.

Tokom vremena mnogi primećuju lakše izvođenje svakodnevnih aktivnosti, manju ukočenost i bolju kontrolu pokreta. Slične koristi mogu da se postignu i povremenim ležanjem na podlozi koja pruža adekvatnu udobnost, jer takav položaj omogućava rasterećenje kičme i smanjenje napetosti u mišićima.

Postoji li veza sa dugovečnošću i kako krenuti sa ovim načinom vežbanja?

Iako su naučni dokazi o direktnim zdravstvenim koristima sedenja na podu još uvek ograničeni, pojedina istraživanja ukazuju na zanimljivu povezanost između funkcionalne sposobnosti ustajanja sa poda i dužine života.

Posebnu pažnju privukao je takozvani test sedenje-ustajanje (Sitting-Rising Test), kojim se procenjuju ravnoteža, snaga, fleksibilnost i koordinacija. Rezultati istraživanja pokazali su da bolji rezultat na ovom testu prati i manji rizik od smrtnosti tokom perioda praćenja. Za svaki dodatni poen na testu zabeleženo je značajno poboljšanje izgleda za dugoročno preživljavanje.

Redovno sedenje na podu može da olakša ustajanje iz tog položaja, čime se održavaju funkcionalna snaga i pokretljivost koje imaju važnu ulogu u zdravom starenju.

Važno je krenuti postepeno, najpre sa jednim do dva minuta dnevno. Kako telo razvija veću toleranciju i prilagođava se novom položaju, vreme provedeno na podu može da se produžava na 20 do 30 minuta.

Najčešće greške koje treba izbegavati

Nepravilno sedenje na podu može da izazove ili pogorša bolove u leđima, vratu i ramenima. Jedna od najčešćih grešaka jeste sedenje u asimetričnom položaju, sa jednom nogom podvučenom ispod tela, što stvara neravnomerno opterećenje na karlicu i kičmu.

Problem može da predstavlja i sedenje sa zaobljenim leđima, jer takav položaj povećava napetost u vratu, ramenima i donjem delu leđa. Oslanjanje na dlanove ili dugotrajno naslanjanje na jednu stranu tela takođe može da dovede do dodatnog opterećenja zglobova i mišića.

Pojedini položaji, poput tradicionalnog japanskog „seiza” sedenja sa nogama savijenim ispod tela, nisu pogodni za svakoga. Kod određenih osoba mogu da izazovu pojačan pritisak na kolena, zglobove i krvne sudove nogu.

Važna je i podloga

Vrsta površine na kojoj se sedi može da bude podjednako važna kao i sam položaj tela. Tvrdi podovi često ne pružaju dovoljno udobnosti, pa se preporučuje korišćenje prostirke za vežbanje, jastuka ili druge mekše podloge koja rasterećuje zglobove i povećava stabilnost.

Dobra dopuna, ali ne i potpuna zamena za stolicu

Sedenje na podu može da predstavlja korisnu alternativu za osobe koje veći deo dana provode sedeći. Međutim, ono nije univerzalno rešenje niti potpuna zamena za ergonomsku stolicu. Dok sedenje na podu podstiče aktivaciju mišića, fleksibilnost i pokretljivost, kvalitetna stolica pruža bolju podršku leđima i smanjuje opterećenje na vratni deo kičme tokom dužeg rada.

Najveću korist donosi kombinovanje različitih položaja tokom dana, uz redovno ustajanje i kretanje. Upravo promena položaja tela i izbegavanje dugotrajnog zadržavanja u jednoj pozi predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju zdravlja mišićno-koštanog sistema.

(eKlinika.rs)