Gledate sagovornika pravo u oči? Psiholozi upozoravaju na 6 grešaka koje mogu da pokvare odnos

Kontakt očima deluje kao sitnica u svakodnevnoj komunikaciji, ali način na koji nekoga gledamo može mnogo da kaže o našem interesovanju, samopouzdanju i odnosu prema toj osobi. Istraživanja pokazuju da adekvatan kontakt očima može da doprinese utisku poverenja, sigurnosti i inteligencije, ali i da učini osobu upečatljivijom i lakšom za pamćenje.

Zašto grešimo i u čemu bi mogao da bude problem?

Problem nastaje kada pogled nesvesno šalje drugačiju poruku od one koju želimo. Izbegavanje pogleda može da deluje kao nezainteresovanost, dok previše intenzivno gledanje može da izazove nelagodnost. Dobra vest je da kontakt očima predstavlja socijalnu veštinu koja može da se razvija i poboljšava.

Preporučujemo

1. Potpuno izbegavanje kontakta očima

Jedna od najčešćih grešaka jeste potpuno izbegavanje pogleda. Nekim ljudima direktan kontakt očima jednostavno stvara nelagodnost, dok kod drugih iza takvog ponašanja stoje stidljivost, trema ili socijalna anksioznost. Bez obzira na razlog, sagovornik ne zna nužno šta stoji iza izbegavanja pogleda. Zbog toga ovakvo ponašanje može pogrešno da protumači kao nezainteresovanost, nesigurnost, odsustvo pažnje ili neiskrenost.

Važno je, međutim, da se izbegavanje kontakta očima ne tumači automatski kao dokaz da neko nešto krije. Govor tela nema tako jednostavan „rečnik“, a jedna neverbalna reakcija sama po sebi nije pouzdan pokazatelj nečijih namera.

2. Predugo i intenzivno gledanje u oči

Na drugom kraju spektra nalazi se neprekidan i veoma intenzivan kontakt očima. Prirodan razgovor podrazumeva trenutke kada pogledamo sagovornika, ali i kratke prekide pogleda. Kada ti prekidi izostanu, druga osoba može da se zapita zbog čega je neko tako intenzivno posmatra. Dugotrajno zurenje može da izazove neprijatnost, čak i kada osoba koja gleda nema lošu nameru.

Širom otvorene oči i uporno zurenje mogu da se povežu i sa ljutnjom, pretnjom ili agresivnim ponašanjem. Zbog toga više kontakta očima ne znači nužno i bolju komunikaciju.

3. Gledanje u čelo, ruke ili druge delove tela

Osobe kojima je neprijatno da gledaju sagovornika direktno u oči ponekad nesvesno prebacuju pogled na njegovo čelo, ruke ili neki drugi deo tela. I ovo može da pošalje neželjenu poruku. Sagovornik može da stekne utisak da nam je dosadno, da ga ne slušamo ili da smo iz nekog razloga usredsređeni na određeni deo njegovog izgleda.

Posebno neprijatna situacija nastaje kada osoba primeti da joj neko uporno gleda određeni deo tela. Tada može da postane nesigurna i da počne da razmišlja postoji li nešto neobično u njenom izgledu.

4. Pogled koji neprestano „beži“ po prostoriji

Pogled u pod, plafon, telefon, vrata ili predmete u prostoriji može da ostavi utisak da smo mislima negde drugde. Kada oči neprestano prelaze sa jednog predmeta na drugi, sagovornik može takvo ponašanje da protumači kao rasejanost, nervozu ili želju da razgovor što pre završi.

To ne mora da znači da osoba zaista ne sluša. Nemir pogleda može da bude posledica nelagodnosti, anksioznosti ili navike. Ipak, u komunikaciji nije važna samo namera već i način na koji druga osoba doživljava naše ponašanje.

5. Zaboravljamo da kontakt očima nema isto značenje u svim kulturama

Pravila kontakta očima značajno se razlikuju među kulturama, pa ono što u jednom okruženju predstavlja znak samopouzdanja u drugom može da se protumači sasvim drugačije.

U mnogim zapadnim kulturama direktan pogled povezuje se sa zainteresovanošću, sigurnošću i aktivnim učešćem u razgovoru. U nekim drugim kulturama dugotrajan direktan kontakt očima može da se doživi kao nepristojnost, izazivanje ili nedostatak poštovanja, naročito u komunikaciji sa starijim osobama ili autoritetima.

Zato govor tela uvek treba posmatrati u kulturnom i socijalnom kontekstu.

6. U društvu gledamo samo jednu osobu

Kada razgovara više ljudi, lako se dogodi da pogled nesvesno usmerimo samo na jednu osobu. To je naročito često ako nam je ona poznatija, ako pokazuje najviše interesovanja ili ako nam jednostavno pruža osećaj sigurnosti. Međutim, osoba kojoj poklanjamo gotovo svu pažnju može da se oseti neprijatno, dok ostali učesnici razgovora mogu da steknu utisak da ih ignorišemo ili da njihovo prisustvo nije važno.

Pogled koji se prirodno raspoređuje među učesnicima šalje poruku da su svi uključeni u razgovor.

Zašto je kontakt očima toliko važan za odnose sa drugim ljudima

Pogled predstavlja jedan od najvažnijih delova neverbalne komunikacije. Njime pokazujemo da slušamo, pratimo razgovor i da nas zanima ono što druga osoba govori. Odgovarajući kontakt očima može da doprinese osećaju međusobnog poštovanja, poverenja i povezanosti. Pogledom prenosimo i emocije koje ponekad ne izgovorimo - naklonost, zabrinutost, radost, radoznalost ili razumevanje.

U poslovnoj komunikaciji kontakt očima može da doprinese utisku samopouzdanja i prisutnosti, dok u privatnim odnosima može da podstakne osećaj bliskosti i pažnje.

Pravilo 50/70 može da pomogne, ali nije matematička formula za dobar razgovor

Jedna od smernica koja se često pominje jeste takozvano pravilo 50/70. Prema njemu, kontakt očima može da zauzima približno 50 odsto vremena dok govorimo i oko 70 odsto vremena dok slušamo.

Ove procente ne treba shvatiti kao strogo pravilo. Niko tokom razgovora ne treba da računa sekunde. Suština je u ravnoteži: ne treba neprekidno zuriti u sagovornika, ali ni provesti većinu razgovora gledajući svuda osim u njega.

Prirodni kratki prekidi pogleda pomažu da komunikacija ne deluje usiljeno.

„Metoda trougla“ može da olakša kontakt očima

Osobama kojima direktan pogled stvara nelagodnost može da pomogne jednostavna tehnika. Zamišljeni trougao na licu sagovornika čine oba oka i usta. Umesto neprekidnog gledanja u jednu tačku, pogled može prirodno da prelazi između ova tri područja.

Druga mogućnost jeste posmatranje lica kao celine, umesto intenzivnog fokusiranja direktno na zenice. Takav pristup može da smanji osećaj neprijatnosti, a da sagovornik i dalje ima utisak prisutnosti i pažnje. Vežbanje može da počne i u situacijama koje ne nose socijalni pritisak, na primer tokom gledanja intervjua ili drugih video-sadržaja.

Nije važan samo pogled - telo govori zajedno sa očima

Kontakt očima deluje najprirodnije kada ga prate i drugi neverbalni signali. Povremeno klimanje glavom, osmeh, izraz lica koji odgovara temi razgovora i blago okretanje tela prema sagovorniku mogu da pokažu da aktivno pratimo ono što govori.

Cilj zato nije da nekoga gledamo u oči što duže. Mnogo je važnije da pronađemo prirodan ritam u kojem pogled pokazuje zainteresovanost, a da pritom drugoj osobi ne stvara pritisak.

Kontakt očima je veština, a ne test samopouzdanja. Kada postanemo svesniji načina na koji gledamo druge, možemo lakše da prepoznamo navike koje šalju pogrešnu poruku i postepeno razvijemo način komunikacije koji doprinosi poverenju, bliskosti i kvalitetnijim odnosima.

(eKlinika.rs)