Da li ste se ikada zapitali ko su najdosadniji ljudi na svetu i po kojim kriterijumima se to određuje? Istraživači jesu, pa su u te svrhe anketirali 500 ljudi u pet povezanih eksperimenata kako bi identifikovali šta to drugi ljudi vide kao dosadne poslove, osobine i hobije.
Oni su zabeležili i to na koji način bi vreme koje mnogi smatraju izgubljenim, odnosno provedenim u dosadnoj aktivnosti smanjili na minimum.
Ko su najdosadniji ljudi na svetu
Ljudi koji rade u bankarstvu, finansijama, računovodstvu, bave se analizom podataka ili čišćenjem, na vrhu su liste najdosadnijih ljudi pokazala je studija, objavljena prošlog meseca u Personality and Social Psychology Bulletin.
Spavanje, vreme posvećeno religiji, gledanje televizije, posmatranje životinja i vreme koje je posvećeno bavljenju matematikom je stereotipno vreme provedeno na dosadan načn. Kada se govori o posmatranju životinja, misli se na ljude koji posmatraju ptice ili mrave. Sa druge strane, top pet najuzbudljivijih zanimanja su poslovi vezani za umetnost, nauku, novinarstvo, profesije u zdravstvu i prosveti.
Da li izbegavamo „dosadnjakoviće“
Istraživanje je obuhvatilo i to kolika je verovatnoća da će ljudi izbegavati one za koje smatraju da su dosadni. Da li ćete, ukoliko postoji mogućnost, da izbegavate ljude za koje prema stereotipima važi da su dosadni?
– Naše istraživanje je pokazalo da je to vrlo čest slučaj – rekao je Wijnand A.P. Van Tilburg, jedan od istraživača u ovoj studiji. Osim toga, u istraživanju se navodi da ljudi za koje važi da su dosadni, važi i da su manje sposobni i srdačni.
– Na naše iznenađenje, istraživanje je pokazalo da ih drugi smatraju i dosadnima i neprijateljski nastrojenima, ali i nekompetentnima – rekao je Van Tilburg, socijalni psiholog na Univerzitetu u Eseksu.
Pored toga da su mlaki, tupi i nezainstersovani, uobičajeno je da na takve ljude ostali gledaju kao na nekoga ko nema smisla za humor, nema svoje mišljenje niti stav o bilo čemu. Ispitanici su takođe bili skloni i tome da za ljude koje smatraju dosadnima misle da žive u manjim sredinama, a ne u većim gradskim oblastima.
Začarani krug predrasuda
Koja je moguća šteta, ukoliko se oslanjamo na ove stereotipe?
– Ukoliko za ljude smatrate da su dosadni isključivo na osnovu profesije ili hobija, onda to sugeriše da ćete nekoga automatski odbiti, čak i pre nego što ga upoznate. To što obavljate, prema stereotipima, dosadan posao ili imate takav hobi, može dovesti do nemogućnosti da čak i dokažete da drugi ljudi nisu u pravu ili da greše – kaže Van Tilburg. Dakle, važno je napraviti razliku između stvarnosti i stereotipa. Oni koji imaju hobije ili se bave takvim zanimanjima, naravno, ne moraju biti najdosadniji ljudi na svetu.
Dr Mark Leary, profesor na Odeljenju za psihologiju i neuronauku na Univerztetu „Djuk“ u Daramu, Engleska, saglasan je sa ovim mišljenjem.
– Istraživanje se bavilo stereotipima o ljudima koji imaju određene poslove, hobije ili žive na određenim mestima, a ne o ljudima koji su dosadni sami po sebi – rekao je on i istakao da se malo ljudi susreće sa bankarima, poreskim stručnjacima i drugim ljudima, za koje se smatra da se bave dosadnim poslovima, van poslovnog okruženja. Kada imamo interakciju sa ljudima koji se bave analizom podataka, računovođama, agentima osiguranja i bankarima, na primer, ti razgovori jesu često dosadni, ali ne zato što su ti ljudi zaista takvi, najdosadniji ljudi na svetu, već je sam kontekst razgovora za nekoga dosadan.
Da bismo prevazišli predrasude, najbolji savet je naterati ljude da pokušaju da odvoje druge ljude od njihovih poslovnih uloga kada formiraju utisak o njima.
Profesija je jedno, privatni život drugo, ili – ko je kome dosadan
Moramo da shvatimo da su mnoge naše interakcije sa drugim ljudima vezane za određene uloge i teme, i zato ne otkrivaju mnogo o samim ljudima. Možda je računovođa baš zanimljiva osoba u drugim situacijama, koje nisu poslovne.
Istraživači su takođe otkrili da kako se percepcija o tome koliko je osoba dosadna povećava, ljudi će češće odgovarati da bi ih izbegavali. Da bi pronašli način da izmere ovo izbegavanje, istraživači su pitali učesnike u studiji, koliko novca bi trebalo neko da im da da bi se družili sa osobom koja je okarakterisana kao dosadna, od jednog do sedam dana. Novac koji su ljudi zahtevali, varirao je u zavinosti od percepcije koliko će neko biti dosadan. Na primer, tražili su u proseku po 50 dolara da provedu jedan dan sa veoma dosadnom osobom. Taj odnos bi se udvostručio da provedu 5 dana u njihovoj kompaniji i išao je do 230 dolara nedeljno.
Istraživači kažu da se dosada dešava kada ljudi pokušavaju da obrate pažnju na neko iskustvo ili događaj. To znači da dosada prevazilazi običnu nezainteresovanost ili pokušaj obraćanje pažnje na nekoga ko inače nije “suštinski zadivljujući”.
Kada je potrebno da upotrebimo dodatnu snagu da bismo obratili pažnju na nešto ili nekoga, to iskustvo ćemo doživeti kao još dosadnije. Možda je najbolji način da vidimo da li su drugi ljudi zaista dosadni, da razgovaramo o zanimljivim stvarima i vidimo kako reaguju, kažu istraživači i dodaju da bi trebalo obratiti pažnju o izboru, jer teme za koje mi mislimo da su zanimljive, drugima mogu biti dosadne.
