Kada se zaljubimo, menja se naš pogled na svet, situacije, rasuđivanje, a menja se i naše telo. Ljubav i zaljubljenost jesu predivne – nema sumnje: hrane nas pozitivnim emocijama, osećajem pripadnosti, vezanosti, poverenja, sigurnosti, ali i strahova, strepnje, preterane ljubomore. Ponekad nas dovedu do toga da se osećamo napušteno i nesrećno, pa nam je potrebno vreme da se oporavimo i zacelimo rane.
Mnogi ljudi ne veruju da je moguće da se toliko promenimo kada se zaljubimo
Čak i najstarija sačuvana ljubavna pesma iz zapisa „Ljubavne pesme za Šu-Šin“ 2000. godine pre nove ere, slikovito opisuje vrtlog osećanja stihovima: „Oplemenila si me, pusti me da drhtavo stojim pred tobom“. Savremeniji primeri koji su česta tema romantičnih komedija, ljubavnih romana i sentimentalnih priča o traženju i nalaženju druge polovine i srodne duše, ljudima koji su se više puta „opekli“ ili nisu doživeli slično iskustvo, mogu da deluju smešno i hiperbolično. I to, obično u njihovim glavama i bude tako, sve dok ih jednom, obično neočekivano, ne pogodi „Amorova strela“. Iste te ljude ponekad nećete prepoznati, jer će se promeniti njihov izgled, i njihovo ponašanje.
Da li kada se zaljubimo najpre reaguje srce, ili mozak?
Kada razmišljamo o ljubavi, srce će najverovatnije biti prvi organ koji će nam pasti na pamet. Izrazi poput „samo srcem se razmišljanja ispravno“, „uselio si se u moje srce“ ili „slomio/la si mi srce“, ilustruju ono što se svima kroz zaljubljenost, kasnije i ljubav, dešava. Međutim, iako tako ne izgleda, sve ove procese jednostavno mora da „obradi“ mozak. Upravo promene u mozgu koje izaziva emotivni naboj utiču na naše raspoloženje i ponašanje, posebno kada su osećanja sveža i njima smo još uvek zatečeni.
Neki od ovih efekata ostaju da traju i duže nakon prve, početne euforije, polako prezimajući oblik nekih drugih formi ponašanja, prvenstveno u smislu nadograđivanja i jačanja odnosa, ako do toga dođe.
Euforija zaljubljivanja od koje se vrti u glavi
Za to vrtoglavo, euforično uzbuđenje koje osećamo kada samo pomislimo na dotičnu osobu, vidimo fotografiju ili dobijemo tako željenu poruku, postoji naučno objašnjenje. Kratko i jasno – pod uticajem smo neurotransmitera, hormona zvanog dopamin. On je među najvažnijim hemikalijama koje pojačavaju osećaj zadovoljstva zbog nečega lepog što doživljavamo, bilo da je to, recimo:
- osećaj zadovoljstva i uživanja u hrani
- slušanje omiljene muzike
- seksualni odnos sa voljenom osobom
- druženje sa ljudima koji su vam dragi i bliski
Čak i samo razmišljanje o objektu naših osećanja je dovoljno da se pokrene oslobađanje dopamina. Ono onda prouzrokuje osećaj uzbuđenja i ogromne želje da učinimo sve što je potrebno kako bismo bili sa tom osobom. Kada se vidimo, naš mozak nas „nagrađuje“ sa još više dopamina, a to dalje intenzivira osećaj zadovoljstva. Ne osećamo glad, malo spavamo, ali nam se čini da „sve možemo“.
Naučnici kažu da ovaj ciklus igra važnu ulogu ne samo u trenutnom zadovoljstvu, već i u evolutivnom procesu. Naime, iz biološke, ali i sociološke perspektive, to je važan prvi korak u procesu izbora idealnog partnera sa kojim onda želimo da ostvarimo i reprodukciju, odnosno, radimo na produženju vrste.
Vezanost i sigurnost, ali i spremnost na žrtvu
Dopamin u ovoj igri nije usamljen. Nivoi oksitocina takođe rastu, podstičući osećaj privrženosti, sigurnosti i poverenja, koji raste ako se veza nastavi i učvršćuje. Ova osećanja se intenziviraju nakon dodira, poljupca ili seksa, a oksitocin nastavlja da se luči. Zapravo, jasno je da je sa razlogom nazvan „hormon ljubavi“. Oslobađanje oksitocina može da ojača vezu, i zbog toga što se smanjuje interesovanje za druge potencijalne partnere.
Većina ljudi se slaže da ljubav podrazumeva određeni stepen kompromisa i žrtvovanja. Međutim, tu valja biti oprezan: žrtvovanje u prenesenom smislu može biti i pristanak na neku sitnicu koju partner želi a vama se ne dopada, do potpune promene životnog ritma. Sve to da biste partneru ugodili. Primer je, na primer, selidba u drugi grad ili zemlju kako biste podržali svog partnera. Ako se ljubav nadograđuje i jača, verovatno ćete biti spremniji i da se žrtvujete. Sa jedne strane to je normalno, jer je prirodno da budete uz nekoga koga volite. Opet, često nije lako odrediti granice. Preterano žrtvovanje može da odvede u manipulaciju, pa i neki vid nasilja.
Zašto ne možemo da prestanemo da mislimo na partnera
Posebno u početku veze, normalno je da na partnera mislimo gotovo neprekidno. On je centar naših razmišljanja na javi, pa i u snovima. I ova pojava ima veze sa ciklusima dopamina i želje da još više budemo nagrađeni za pozitivna osećanja. Međutim, neka ranija istraživanja kažu da je za to odgovorna aktivnost i jednog drugog dela našeg mozga: prednjeg cingularnog korteksa.
Stručnjaci su povezali ovaj region mozga sa opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. To bi moglo da objasni zašto se intenzitet i učestalost naših misli ponekad može učiniti i kao opsesivno.
Manje stresa, viši prag bola i duži život
Uzvraćena i srećna ljubav je dokazano povezana sa nižim nivoima stresa. Pozitivna osećanja kao posledica pojačanog lučenja oksitocina i dopamina poboljšavaju raspoloženje. Istraživanja kažu i da osobe koje nisu u stabilnoj vezi obično imaju viši nivo kortizola, hormona stresa. Jedna studija je proučavala 15 odraslih osoba u romantičnim vezama koje su započete u prethodnih 9 meseci. Na učesnicima su testirani umereni do visoki nivoi termičkog bola. Pokazalo se da im je prag trpljenja bio viši kada su gledali fotografiju partnera, ili su razgovarali sa njim u trenutku impulsa koji je simulirao bol.
Istraživači su upoređivali stopu smrtnosti za samce sa stopom smrtnosti za osobe koje su bile u braku ili živele sa partnerom. Po rezultatima, samci imaju mnogo veći rizik od rane smrti za 24 procenta. Studija koja je pratila 225 odraslih osoba koje su imale operaciju koronarne arterije, pokazala je da su oni koji su bili u stabilnom braku kada su imali operaciju, imali 2,5 puta veće šanse da budu živi i 15 godina kasnije. Uz brži oporavak od bolesti sa podrškom partnera, stabilan partnerski život jedan je od preduslova i za smanjeni rizik od srčanih oboljenja, niži krvni pritisak i bolji imunitet.
Ljubav menja i naše telo, postajemo poželjniji, lepši smo i sebi i drugima
Osećaj „leptirića“ prenosi se iz stomaka na ruke, vrhove jagodica, noge su „lakše“, više se smejemo, a to onda primećuje i okruženje. Raste nam samopouzdanje pa smo sebi lepši i spolja, ali i iznutra. Što je najzanimljivije – i ne samo sebi, pa nas tako kada primete da bolje izgledamo nego inače neizbežno pitaju „Šta se dešava, jesi se zaljubio/la?“
I za ovo je odgovorna hormonska reakcija. Androgeni, grupa hormona koja podrazumeva i testosteron, povećavaju vašu želju za seksom, uz seksualnu privlačnost. Seks podstiče proizvodnju ovih hormona, a to se samo nadovezuje na pojačano oslobađanje oksitocina i dopamina. Budući da su brojne studije dokazale velike zdravstvene koristi redovnih seksualnih odnosa, eto i boljeg zdravlja.
A šta kada krene naopako i ne završi se kako bismo želeli?
Zaljubljeni smo, od euforije ne vidimo „prst pred okom“, skloni smo idealizaciji osobe sa kojom smo u vezi, zaobilazimo obaveze da bismo što više vremena proveli zajedno… Odjednom, više nije kao pre, ne hodamo po oblacima, realan život i okolnosti menjaju sve, a često se završi osećajem „izduvanog balona“, razočaranja ili velike tuge. Takođe, veoma često gajimo emocije koje nisu uzvraćene, pa onda tu potrebu nesebičnog davanja smenjuju misli o bezvrednosti i osećamo se očajno i napušteno.
I stabilni brakovi i veze ponekad se čak i posle decenija funkcionalnog i lepog života okončaju. Retko koja osoba sa tim može da se nosi potpuno racionalno, ali to je jedini način da se i takav ogroman stres premosti, kada prođe faza tugovanja i prihvatanja istine. Večna srećna ljubav postoji, kažu ljudi, i nekima se dešava, ali drugačiji ishod jednostavno može da se dogodi baš svakom od nas.
Kada ljubav „pukne“, tada nas menjaju neki drugi hormoni
U dugoročnoj, posvećenoj i stabilnoj vezi, stres se vremenom smanjuje. Međutim, u prvom, onom najintenzivnijem periodu zaljubljivanja, stres raste. Ima smisla, ali i razloga: zaljubljivanje korelira i sa očekivanjima, željama da to ostane večno, muči nas neizvesnost, naše potrebe se uglavnom razlikuju, rutine se teško menjaju. Malo stresa nije uvek loše, jer može da nas motiviše da ne zanemarimo svoju ljubav, da je negujemo i „ne opuštamo se“.
Naše telo reaguje na stres zbog ljubavi tako što proizvodi norepinefrin i adrenalin. To su hormoni koje lučimo kada se suočavamo sa opasnošću ili nekim drugim krizama. Ovi hormoni mogu da izazovu niz fizičkih simptoma, od kojih je naočigledniji osećaj prevrtanja u stomaku. „Leptirići“ tako menjaju svoje ponašanje i mogu da proizvedu osećaj mučnine. Ako sve ne ide kako treba, tada viđanje sa partnerom rađa napetost i nervozu. Srce radi nepravilno, dlanovi se znoje, puls se remeti, dakle, naš psihofizički status se ponovo menja, ali u negativnom smislu. Nemamo apetit, ne možemo da spavamo, možemo da postanemo hronično neispavani i umorni.
Zašto radimo stvari koje nikada ne bismo uradili „zdravog razuma“
Da li ste ikada uradili nešto glupo, možda i opasno, da biste impresionirali nekoga koga volite? Sigurno da jeste. Verovatno ste učinili i neke stvari o kojima „zdravog razuma“ nikada ne biste razmišljali. Opustite se, jer niste jedini. Takođe, iako mislimo da su žene sklonije ovakvim „ludilima“, u njih upadaju i muškarci.
Kada doživljavamo intenzivnu ljubav, delovi našeg mozga odgovorni za alarm u otkrivanju opasnosti (amigdala) i donošenje odluka (frontalni režanj) prelaze u privremenu hibernaciju, ostavljajući nas bez ovih potrebnih osobina, odnosno veština. Za ovo ne postoji „lek“, osim, opet – pozivanja racionalnosti na obavljanje „redovnih zadataka“. I – obavezno dišite duboko.
Psihoterapija i prijatelji će pomoći da se, kada sve prođe, sećate samo lepog
Kada bi psihoterapija postala deo naše redovne mentalne higijene, kroz sve ove turbulentne procese prolazili bismo neuporedivo lakše. Kakvi god bili ishodi, moramo ih prihvatiti što mirnije. Nemojte zaboraviti da ste, na početku i na kraju, ipak vi najvažniji. Ne sputavajte svoje emocije: ako ste tužni – plačite, ako vam se vrišti – idite u šumu i pustite sve da iz vas izađe. Uvek je dobro imati dobronamerne prijatelje koji će situaciju sigurno videti racionalnije od vas, mada vam se ponekad njihovo mišljenje neće dopasti. Ne budite grubi prema njima, jer će vam njihovo rame biti od velike koristi i pomoći da dođete do trenutka prihvatanja i potpune racionalizacije.
Svaka ljubav je lepa i dragocena, oplemenjuje nas u trenutku kada se događa, a ako se okonča, treba je tako i upamtiti i sačuvati u uspomeni.
