Naslovna / Psihologija

Kako se ponašaju ljudi u čijem je društvu zaista dosadno

Priredio/la: S.St.M.|19:00 - 28. 11. 2024.

Istraživanja pokazuju da su razgovori najprijatniji i najsmisleniji kada uključuju uravnoteženo učešće

dosadni ljudi Dosadni su ljudi koji pričaju, ali ne sa nama i svaki razgovor pretvaraju u svoj lični monolog, obraćajući malo pažnje na naše mišljenje Foto Shutterstock

Dosadni ljudi obično rade stvari koje odbijaju druge, a da toga nisu ni svesni. Psihologija kaže da postoji sedam karakterističnih ponašanja koja pokazuju ljudi u čijem je društvu zaista dosadno.

Majstori monologa

Svi znamo nekoga ko voli zvuk sopstvenog glasa. To su ljudi koji pričaju, ali ne sa nama. Oni su ti koji svaki razgovor pretvaraju u svoj lični monolog, obraćajući malo pažnje na naše mišljenje. To je kao da smo zarobljeni u jednostranom razgovoru, što može biti više nego malo dosadno.

Istraživanja pokazuju da su razgovori najprijatniji i najsmisleniji kada uključuju uravnoteženo učešćePrema studiji citiranoj u Wired, ljudi često potcenjuju koliko drugi uživaju kada im se postavljaju promišljena pitanja. Pitanja ne samo da pokazuju istinsko interesovanje, već i podstiču dinamičniju i ispunjeniju razmenu.

Dakle, ako primetite da dominirate svakim razgovorom, možda je vreme da napravite korak unazad. Pokušajte da postavljate više pitanja i zaista slušate odgovore. Ova jednostavna promena može učiniti razgovore mnogo zanimljivijim i korisnijim za sve uključene.

Nedostatak radoznalosti

U društvu obično upoznamo osobu za koju nam kažu da je zanimljiva – proputovala ceo svet, ima visoko pozicioniran posao i uz to neverovatno inteligentna. Ali kada počnete da razgovarate, brzo gubite interesovanje. Problem je u tome što nije zainteresovana i ne pokazuje radoznalost ni za šta izvan sopstvenih iskustava. Takve osobe ne interesuju nove ideje, različite kulture, pa čak ni ono čime se bavite i šta radite. Njihov svet svodi se na njihova iskustva i čini se da nisu zainteresovani da ih prošire.

Psihologija nam govori da nedostatak radoznalosti osobu činu dosadnomRadoznalost pokreće razgovore, a razgovori su srce zanimljivih interakcija.

Preterana negativnost

Naš mozak osposobljen da intenzivnije reaguje na negativne nego na pozitivne događaje. To je mehanizam preživljavanja koji se zove negativna pristrasnost. Ali iako je normalno doživljavati negativne emocije, stalno razmišljanje o negativnim stvarima može biti iscrpljujuće za one oko nas. Konstantni negativni komentari, pesimizam i mračan pogled na svet mogu učiniti da interakcije budu teške i neugodne. To je kao da ste zaglavljeni u kišnom oblaku kada svi drugi pokušavaju da uživaju u suncu.

Ako primetite da se previše bavite mračnom stranom, pokušajte da potražite onu svetlu, stečeno iskustvo ili čak nešto pozitivno u svom danu. Ova promena može da napravi veliku razliku – ne samo za vas, već i za one oko vas.

Nedostatak strasti

Ima nešto u strastvenim ljudima što je tako privlačno i zadivljujuće. Bilo da se radi o njihovom poslu, hobiju ili čak omiljenoj knjizi, njihove oči zasijaju, a njihova energija postaje zarazna. To je ta strast koja nas privlači i drži našu pažnju.

S druge strane, osobe kojima nedostaje strasti mogu delovati dosadno. Njihovim razgovorima nedostaje dubina i entuzijazam, što ih čini manje angažovanim. Kada pričate o nečemu što stvarno volite, vaše istinsko uzbuđenje će se pojaviti i učiniti vas privlačnijim i interesantnijim za okolinu.

Predvidljivost

Ima ljudi koji vole rutinu. Svaki dan se bude u isto vreme, jedu isti doručak, idu na posao, dolaze kući, gledaju televiziju i odlaze na spavanje. Ista priča svaki dan. Iako rutina može pružiti udobnost i stabilnost, ona takođe može dovesti do predvidljivosti. A predvidljivost – pa, može biti pomalo dosadna.

Promena stvari s vremena na vreme može učiniti život zanimljivijim. Probanje novih jela, različitih kuhinja, poseta novim mestima ili čak samo promena svakodnevne rutine može uneti element iznenađenja i uzbuđenja. Nemojte se plašiti da izađete iz svoje zone komfora i probate nešto novo. Možda ćete iznenaditi sebe – i druge – koliko zanimljivi možete biti.

Egocentričnost

Postoji velika razlika između samopouzdanja i egocentrizma. Ljudi koji su istinski zanimljivi često su više fokusirani na druge nego na sebe. Pokazuju interesovanje za priče, ideje i iskustva drugih ljudi. Zato su interesantniji za druženje, jer se drugi u njihovom društvu osećaju cenjeno i poštovano. S druge strane, ljudi koji uvek vraćaju razgovor na sebe obično su dosadni.

Strah od ranjivosti

Najinteresantniji ljudi su često oni koji se ne plaše da pokažu svoju ranjivost. Oni su otvoreni, iskreni i stvarni. Ne plaše se da podele svoje strahove, neuspehe ili nesigurnosti, jer znaju da ih to čini ljudima. Ako uvek imate masku iza koje se krijete, ljudima može biti teško da se povežu sa vama na dubljem nivou. A bez ove veze, interakcije mogu biti površne i dosadne.

Suština je u povezanosti

U središtu našeg ponašanja i interakcija leži osnovna ljudska potreba za povezanošću. Kako je rekao poznati psiholog Carl Rogers, jedna od najosnovnijih ljudskih potreba je težnja da budemo shvaćeni, potvrđeni i cenjeni. Dakle, kada naiđemo na ljude koji deluju dosadno, može jednostavno biti da njihovo ponašanje stvara prepreke za ovu povezanost. Bilo da se radi o monolozima, negativnosti ili predvidljivosti, ova ponašanja mogu otežati sposobnost istinskog povezivanja sa drugima. I upravo nedostatak te veze može učiniti interakcije manje zanimljivim.

Ali dobra vest je da se ponašanje može promeniti. Uz malo samosvesti i spremnosti da rastemo, svi možemo postati privlačniji i manje dosadni. Dakle, na početku svog novog dana imajte na umu da je svaka interakcija prilika za povezivanje. Budite radoznali, strastveni i što je najvažnije, budite iskreni i stvarni.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Visnja
12:21, 29. 11. 2024.
Odgovori

Odlican tekst!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo