Tihi tretman ili namerno ignorisanje druge osobe često se koristi kao oblik emocionalne manipulacije ili izbegavanja direktnih sukoba u porodici i partnerskim vezama. Ima veliku psihološku težinu i može da ostavi velike posledice na međusobne odnose.
Tihi tretman u porodici i partnerskim vezama
Tihi tretman je oblik pasivne agresije gde jedna osoba izbegava komunikaciju s drugom, često kao odgovor na svađu, neslaganje ili konflikt. Međutim, to nisu i jedini uzroci za ovakav vid psihološke igre. Taj obrazac ponašanja poznat je i kao „zid ćutanja“, a može imati ozbiljne posledice na emocionalno zdravlje i kvalitet odnosa, bilo da se dešava u porodici ili u partnerskim vezama.
Kako objašnjava psiholog John Gottman, svetski poznati istraživač, tihi tretman može biti način da se izbegne sukob, ali takođe može imati mnogo zlokobnije motive, kao što su kontrola i najčešće kazna.
Zašto nas neko stavlja na tihi tretman
Jedan od osnovnih razloga za pribegavanje tihom tretmanu je osećaj povređenosti, besa ili nemoći. Umesto da direktno razgovara o problemu, osoba se povlači i zatvara komunikacijske kanale, nadajući se da će time poslati poruku ili kazniti drugu stranu.
Iako možda nije uvek namera da se druga osoba povredi ili da se njome manipuliše, posledice tihog tretmana mogu biti duboko bolne za onog ko mu je izložen.
– Tihi tretman je užasan, gori od mučenja. Na kraju, više nisam mogao da izdržim – pišu na psihološkim forumima i grupama osobe koje su ga iskusile. Osećaj psihičkog bola koji ovaj tretman izaziva često je nevidljiv drugima, ali veoma stvaran. Jedna osoba opisuje taj osećaj kao najgori: bol je unutra, jak je ali ga niko ne vidi.
Ponavljanje obrasca
Tihi tretman se često ponavlja u odnosima, što može dodatno oslabiti emocionalnu otpornost osobe koja ga doživljava. Na primer, jedna osoba je ispričala svoje iskustvo iz 30-godišnjeg braka:
– Svakog puta kada bismo moj muž i ja imali svađu ili neslaganje, ignorisao bi me i ne bi razgovarao sa mnom i po nedelju dana. Osećala sam se kao dete, izgubljeno, poniženo, nevidljivo.
Tihi tretman u porodici ostavlja velike posledice na psihu deteta
Zid ćutanja može se javiti u mnogim odnosima, ne samo romantičnim (partnerskim). Česte su situacije da se zaćuti u porodičnom okruženju, sa roditeljima, braćom, kolegama i prijateljima. Zabeležena su i brojna iskustva iz detinjstva, poput ovog:
– Moja majka je koristila tihi tretman kao kaznu kada sam bila tinejdžerka, ako se nisam uvek povinovala njenim željama. Jednom nije sa mnom govorila gotovo mesec dana zbog toga što sam imala poremećaj u ishrani.
Kao što pokazuje ovo iskustvo, tihi tretman često možemo doživeti u detinjstvu, kada tišina može ostaviti dugotrajne posledice na nečiju psihu, uz pogrešne emocionalne obrasce.
– Naučila sam da je povlačenje tihim tretmanom odličan način da se nekome amputira ona prava, izvorna ljubav. To može da uništi nečiju psihu – kaže Karolin, jedna od žena koje su ga iskusile kao dete
Na osnovu ovog bolnog iskustva, dodaje da je naučila važnu lekciju: kako biti dobra, pouzdana i majka puna ljubavi svojoj deci. Nažalost, nisu svi istog kova i ne mogu se na isti način suočiti sa problemima…
Posledice na odnos
Tihi tretman često izaziva osećaj izolacije i frustracije kod onih koji su mu izloženi. Jedan ispitanik u studiji doktora Gotmana je opisao:
– Posle 22 godine napustio sam suprugu nakon što mi je godinama govorila da, ako mi nešto ne odgovara, treba da spakujem kofere i odem. Isto toliko sam bio i na tihim tretmanima. Jednog dana sam to i uradio.
Njegova priča ukazuje na moć koju tihi tretman može imati kao sredstvo za kontrolu i prekid komunikacije. Uz to, česte su i dalekosežne posledice.
Kada tihi tretman postane obrazac ponašanja u detinjstvu, on često prelazi u koncept ponašanja kasnije u životu. Ljudi koji su bili žrtve takvog ponašanja kao deca često ga kasnije koriste u svojim odnosima kao odrasli. Učesnici kroz bračnu terapiju ponekad shvataju da je tihi tretman koji su praktikovali prema partneru bio obrazac koji su naučilo kao deca.
Kako prekinuti ciklus tihog tretmana i stvoriti zdravu komunikaciju
Prekid ciklusa tihog tretmana zahteva svest i trud, posebno zbog toga što se tihi tretman ima tendenciju da se ponavčja. Međutim, takva dinamika može postati destruktivna, dok jedino otvorena i iskrena komunikacija pruža mogućnost za zdravije odnose. Ispoljavanje ljutnje ili besa i izbegavanje sukoba mogu oštetiti odnos, ali stručnjaci naglašavaju važnost pravog načina za izražavanje emocija i to da tihi tretmani mogu urušiti nepovratno. Rešenje je:
- komunikacija (otvoren razgovor o osećanjima i potrebama je ključan; umesto izbegavanja, partneri ili članovi porodice treba da pokušaju da se suoče sa problemima direktno i sa poštovanjem)
- razumevanje emocija (važno je razumeti da je tihi tretman često odraz unutrašnje borbe osobe koja ga primenjuje; empatija i podrška mogu pomoći u prevazilaženju ovog ponašanja)
- traženje pomoći (u ozbiljnijim slučajevima gde tihi tretman postaje obrazac ponašanja koji se ponavlja, može biti korisno potražiti pomoć psihologa ili terapeuta).
