Stres je pokušaj tela da se prilagodi na neku nevolju, neprijatan iznenadni događaj, situaciju. Postoji verovanje da se nevolje i brige „gomilaju“ u neke delove tela, zbog čega nas bole leđa, glava, stomak. Pojačan i loše kontrolisani stres ne utiče samo na psihičko već i na fizičko zdravlje. Ne možemo ipak, da govorimo o nekim „rezervoarima stresa“ sa „leve strane bubrega“, smatra klinički psiholog Steven Tovian sa Feinberg School of Medicine – Northwestern University.
Stres izaziva dinamičnu reakciju celokupnog tela
Ideja da se stres skladišti u određenim delovima tela, stara je više od 100 godina i veruje se da potiče od Sigmunda Frojda.
– Smatra se da u situacijama kada potiskujemo ili poričemo emocije, te iste emocije „isplivavaju“ iz tela i manifestuju se kao fizički simptomi. Kada na primer priznamo sami sebi neku emociju straha, nepoverenja, nesigurnosti i simptomi nestaju. Vremenom se ipak shvatilo da je ovo objašnjenje pojednostavljeno, jer stres izaziva dinamičnu reakciju celokupnog tela, na primer povećava se krvni pritisak, raste nivo nekih hormona. Sve ovo se dešava ne samo kada potiskujemo emocije, već i kada smo ih u potpunosti svesni – objašnjava psiholog prof. Camelia Hostinar sa University of California, Davis.
Nećemo svi isto reagovati na stres
Hipotalamus pod uticajem stresora „orkestrira“ hormonalnim odgovorom na stres. Nadbubrežne žlezde ispuštaju hormon stresa kortizol u krvotok, kaže neurolog dr Alicia Walf sa Rensselaer Polytechnic Institute u Njujorku. Pod delovanjem stresa, telo oslobađa kortizol nakon što otpusti svoje „bori se ili beži“ hormone, na primer adrenalin. Usled sekrecije kortizola oslobađa se i glukoza (šećer) iz jetre koji nam daje energiju u stresnim situacijama.
Stručnjaci ukazuju i na to da nećemo svi na isti način reagovati na stresne situacije. Moguće je da će neko osetiti pojačan apetit, neko neće moći da jede. Pojedine osobe će osećati napetost u mišićima i bol u leđima, vratu.
Efekti stresa mogu da se osete odmah, na primer, u susretu sa nekom neprijatnošću, nelagodom, ili posle nekoliko dana. Pod uticajem stresa u momentu može da dođe do ubrzanog rada srca, slabije cirkulacije i osećaja hladnoće u rukama, ili kod nekih osoba do znojenja dlanova.
Vrste stresa
U terapiji stresa od značaja su vrsta stresa, njegova učestalost, jačina, dužina trajanja. Postoji akutni stres, na primer zaglavljeni smo u saobraćajnoj gužvi i kasnimo na sastanak, epizodični stres se javlja u određenim situacijama najčešće na poslu, hronični stres je dugotrajniji i može da bude posledica na primer razvoda, loših međuljudskih odnosa. Traumatski stres uglavnom je posledica neke velike životne nevolje, na primer, zlostavljanju u detinjstvu, rane strahote, zemljotresa, požara, poplave.
– Stres nije jedan entitet, akutni ne nosi sa sobom velike posledice i obično je prolazan, može se rešiti na primer vežbama disanja, fizičkom aktivnošću. S druge strane, neke druge vrste stresa zahtevaju više opreza – kaže Tovian.
Stres napada osetljive tačke
Reakcija na stres je uslovljena opštim zdravstvenim stanjem, godinama, genetikom, iskustvima.
– Neke osobe sa starenjem teže podnose stres, a druge zbog iskustva lakše prevazilaze stresne situacije. Stres napada već osetljive tačke tela. U slučaju da imamo diskus herniju veće su šanse da posle stresa dođe do bolova u donjem delu leđa. Ukoliko patimo od gastrointestinalnih tegoba veće su mogućnosti da posle stresa osetimo stomačne probleme, nadimanje – objašnjava Tovian.
Kada dolazi do organskih problema?
On dodaje da su naša tela osposobljena da se nose sa određenom količinom stresa, ali kada on premaši naš lični prag, veća je verovatnoća da dođe i do organskih problema, obično posle nekoliko meseci ili godina.
Pojedina istraživanja navode da stres može da dovede do mišićno-skeletnih, respiratornih, kardiovaskularnih, endokrinih, gastrointestinalnih, nervnih i reproduktivno zdravstvenih problema. Ovaj mehanizam se označava kao somatizacija, (soma, grčki “telo“)u suštini to je ispoljavanje psihičkih tegoba kroz telesne simptome.
– Glavobolje, mučnina, umor, vrtoglavice, lupanje srca i bolovi u grudima, leđima ili stomaku se najčešće povezuju sa stresom – kaže psihijatar dr Ashwini Nadkarni, Brigham Psychiatric Specialties, Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.
Simptomi bez jasne bolesti
Pojačani stres može da vremenom doprinese zapaljenskim procesima, dovede do srčanih problema, migrena, teških menstrualnih ciklusa, čira na želucu.
– Somatizacija utiče na mnogo osoba, jedna trećina simptoma u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je neobjašnjive prirode. Nema objektivnih dokaza koji bi mogli da potvrde biološko oboljenje, ali pacijenti prijavljuju simptome ili je moguće postojanje bolesti s tim što su simptomi dosta jači nego što bi trebalo da budu – kaže dr Nadkarni.
Oporavak od stresa
Ipak, i u ovakvim situacijama stručnjaci će detaljno pregledati pacijenta kako bi se utvrdilo da li simptomi imaju podlogu u organskom oboljenju i kako bi isključili mogućnost postojanja bolesti.
– Glavobolja može da bude isprovocirana jakim stresom, ali može da bude i simptom tumora na mozgu. Zato je od suštinskog značaja dobra dijagnostika – ističe dr Nadkarni.
Stručnjaci nam skreću pažnju da je bitno da posle jakog stresa pronađemo načine za oporavak. Pojedini lekari naglašavaju važnost grupa podrške, osoba sa sličnim problemima. Smatra se a da se razmenom iskustava i razgovorom sa osobama koje nas razumeju lakše oporavljamo. Bitni su i dobri životni stilovi, redovan san, adekvatna ishrana, fizička aktivnost kako bi smo mi gospodarili stresom i ne dozvolili da stres gospodari nama.
