Dolazak bebe i prelazak u očinstvo je hormonski cunami i za muškarce: Šta im se dešava i zašto se menjaju?

Dobro je poznato da žene tokom trudnoće prolaze kroz snažne hormonske i neurološke promene, za koje se smatra da ih pripremaju za fizičke, socijalne i emocionalne zahteve trudnoće i majčinstva. Međutim, biološke promene ne dešavaju isključivo kod majki, jer i budući očevi prolaze kroz značajne hormonske i neurološke promene u mesecima koji prethode i slede nakon rođenja deteta.

Očinstvo se menja kroz vreme, kao i odnos prema bebama i partnerkama

Ono što je posebno važno jeste da biološki efekti očinstva u velikoj meri zavise od toga koliko su očevi uključeni u brigu o detetu, a ta uključenost se tokom poslednjih nekoliko decenija znatno promenila.

Godine 1970. očevi u zapadnim zemljama provodili su u proseku između 12 i 25 minuta dnevno u brizi o deci (Roby, 1975), dok su 2010. godine očevi provodili više od jednog sata dnevno negujući svoju decu (Craig & Mullan, 2010). Na osnovu ovih podataka, savremeni očevi su tri do šest puta više uključeni u brigu o deci nego prethodne generacije.

Različite društvene i kulturne promene doprinele su tome da očevi danas provode više vremena sa svojom decom. Programi poput plaćenog očinskog odsustva suštinski utiču na količinu vremena koju očevi provode sa svojom decom, što može da ima i biološke posledice.

Istraživanja su pokazala da očevi koji su više uključeni u brigu o deci, naročito u ranom periodu odojčadi, prolaze kroz izraženije biološke promene nego očevi koji su manje uključeni. Te promene mogu da pomognu muškarcima da postanu brižniji negovatelji, da razviju dublje emocionalne veze sa svojom novorođenčadi i da budu osetljiviji na potrebe svoje bebe, ali i majke (partnerke).

Kako se hormoni muškaraca menjaju tokom prelaska u očinstvo?

Tokom trudnoće partnerke telo muškarca obično proizvodi manje testosterona, hormona koji doprinosi mišićnoj masi, seksualnom nagonu i agresivnim impulsima.

Istraživači pretpostavljaju da ovaj pad testosterona podstiče ponašanja vezana za negu tokom trudnoće i nakon porođaja. Tokom trudnoće, niži nivoi testosterona mogu da dovedu do toga da budući očevi više i bolje brinu o trudnoj partnerki, na primer, kroz veću fizičku nežnost ili stvaranje udobnog okruženja za odmor. Ovakvo brižnije ponašanje štite zdravlje i bezbednost majke i fetusa sve do kraja trudnoće.

Sličan efekat primećuje se i nakon porođaja: očevi kod kojih dolazi do izraženijeg pada testosterona tokom trudnoće i neposredno nakon rođenja deteta, mesecima kasnije su više uključeni u negu bebe. 

Važno je naglasiti da očevi koji provode više vremena brinući se o svojoj deci imaju niže nivoe testosterona u poređenju sa drugim očevima (Meijer i saradnici, 2019). Stručnjaci smatraju da stepen pada testosterona zavisi upravo od toga koliko je otac uključen u nove porodične okolnosti tokom trudnoće i nakon porođaja (Bakermans-Kranenburg i saradnici, 2019).

Povišen oksitocin podstiče fizičku i emocionalnu bliskost

Tokom prvih šest meseci nakon rođenja deteta, muškarci imaju povišene nivoe oksitocina, hormona koji podstiče očeve da traže fizički kontakt sa bebom i pomaže im da se emocionalno povežu sa njom.

Značajno je da se proizvodnja oksitocina kod očeva povećava tokom igre sa bebom. To ukazuje na činjenicu da očevi koji se češće angažuju u interakciji sa svojom decom mogu da razviju snažniju emocionalnu povezanost i biološku sklonost ka daljem angažovanju.

Promene u nivou kortizola pomažu očevima da prepoznaju bebin i mamin stres 

Kada očevi čuju bebin plač (ne nužno sopstvenog deteta), u njihovom telu dolazi do povećanja nivoa kortizola, hormona koji se luči u stresnim situacijama. Ovi privremeni skokovi kortizola pomažu očevima da brzo uoče uznemirenost bebe i reaguju na nju.

Suprotno tome, nivoi kortizola se smanjuju kada očevi drže svoju bebu ili stupaju u interakciju sa malom decom, kažu studije. Istraživači smatraju da ponovljeno iskustvo smanjenja kortizola nakon fizičkog kontakta sa bebom jača pažljivo i brižno ponašanje. Drugim rečima, očevi koji češće traže fizičku bliskost sa svojom decom biće skloniji da to čine i ubuduće, naročito nakon što čuju plač bebe.

Kako se mozak muškaraca menja tokom očinstva?

Istraživači veruju da se u periodu koji prethodi rođenju deteta mozak muškaraca postaje manje fleksibilan. To znači da strukture, mreže i neuronski putevi u mozgu budućih očeva postaju otvoreniji za promene. Zbog toga očevi, u poređenju sa muškarcima bez dece imaju veću sposobnost da uče iz svojih iskustava, jer ta iskustva dovode do značajnih promena u mozgu.

Iako je kvalitet vremena provedenog sa bebom važan, količina vremena je ključna. Očevi koji više vremena provode sa svojom decom imaju više prilika da uče kroz negu i da se neurološki usklade sa potrebama, sklonostima, temperamentom i reakcijama svoje novorođenčadi.

Očinstvo menja način na koji mozak funkcioniše

Kada čuju bebin plač, i majke i očevi pokazuju znatno veću moždanu aktivnost u poređenju sa osobama bez dece i to u četiri važne regije mozga: insuli, precentralnom girusu, postcentralnom girusu i desnom putamenu. Ove regije zajednički obrađuju senzorne informacije (na primer zvuk plača) i pokreću motoričke reakcije (poput traženja i umirivanja bebe). Takve funkcionalne promene omogućavaju roditeljima da brzo i efikasno prepoznaju i odgovore na bebin stres.

Jedna studija je pokazala da se u određenim okolnostima moždana aktivnost u amigdali i u gornjem temporalnom sulkusu češće preklapa kod očeva koji provode više vremena brinući se o svojoj deci. I ovo potvrđuje da način funkcionisanja mozga kod očeva zavisi od stepena njihove uključenosti u negu deteta.

Donosioci odluka, poslodavci, ali i društvo u celini, trebalo bi da imaju više razumevanja za očeve koji žele da se posvete bebi nakon rođenja.

(eKlinika.rs)