Zašto više verujemo ljudima koji su u detinjstvu bili siromašniji i odrasli sa manje novca

Kada odlučuju kome će da veruju, ljudi će verovatnije izabrati pojedince koji su odrasli sa manje novca u odnosu na one koji su, na primer, išli u prestižne privatne škole, putovali i letovali na egzotičnim destinacijama, navodi se u istraživanju koje je objavilo American Psychological Association. Iako toga možda nismo svesni, kada je u pitanju odlučivanje kojim ljudima više verujemo - skloniji smo da biramo osobe koje su odrasle u siromaštvu, u domaćinstvima sa srednjim i nižim prihodima nego bogatim.

Šta ljude uopšte navodi da nekome veruju?

Čitav naš život se vrti oko poverenja. Od prijatelja sa kojima se družimo do partnera sa kojima delimo život, verujemo da će svi oni činiti ispravno prema nama.

Preporučujemo

- Poverenje je neophodno za zdrave veze. Bez njega, romantična partnerstva mogu da propadnu, poslovi mogu da „pate i trpe” a društvene podele mogu da se produbljuju - smatra Kristin Laurin, profesorka psihologije na University of British Columbia. 

Ali, šta ljude uopšte navodi da nekome veruju? Da bi to saznali, istraživači su sproveli niz eksperimenata sa više od 1.900 učesnika. Istraživali su da li nečiji društveni status - bilo tokom odrastanja ili trenutno - utiče na to koliko pouzdano deluju strancima. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Personality and Social Psychology.

Autori studije tvrde da smo mnogo skloniji da se oslanjamo na ljude koji su odrasli u okruženjima niže klase, sa manje materijalnih sredstava.

Ljudi koji su odrasli sa manje novca su pouzdaniji i moralniji 

Naučni tim je sproveo nekoliko prethodno registrovanih studija i desetak ponavljanja kako bi istražio kako i detinjstvo i društvena klasa određuju kome verujemo. I kako postavljamo očekivanja za to poverenje. U višestrukim situacijama - od ekonomskih vežbi do društvenih dilema u stvarnom svetu - učesnici su dosledno imali veru u druge iz nižih klasa. Uprkos tome, razlozi su se menjali na osnovu toga da li se dotična društvena klasa odnosila na prošlost ili sadašnjost.

Studija izdvaja dve različite vrste poverenja:

- Bihejvioralno poverenje - preduzimanje akcije koja stavlja nekoga u ranjiv položaj- Očekivanja poverenja - vera da će nečije poverenje biti poštovano.

Istraživači su takođe napravili razliku između društvene klase poverenika, kao i klase iz koje potiču. Otkrili su da ljudi konstantno poklanjaju veće bihejvioralno poverenje pojedincima iz nižih klasnih sredina tokom detinjstva. Ovi učesnici su te ljude smatrali moralnijim, pouzdanijim i zaslužnijim poverenja. Učesnici u višestrukim studijama su takođe bili skloniji da dele resurse ili sarađuju sa ljudima koji su poticali iz siromašnijih porodica. I to se nastavilo čak i kada su ti ljudi stekli bolji životni status.

Uloga stereotipa

Naučnici su otkrili da stereotipi zasnovani na klasi upravljaju ovom složenom dinamikom. Obično one iz nižih klasnih sredina doživljavamo kao toplije, moralno superiornije i više fokusirane na zajednicu. S druge strane, one iz bogatijih sredina svrstavamo u kategoriju hladnih, razmaženih ili jednostavno sebičnih. Ovi utisci (stvarni ili zamišljeni) utiču na to koliko ili čak i da li smo spremni da im verujemo. Primetno je da ovi moralni sudovi deluju čvršće kada se zasnivaju na klasi iz detinjstva, a ne na trenutnoj klasi.

Istraživači su takođe otkrili da poverenje u ponašanju nije uvek u skladu sa našim očekivanjima. U studijama u kojima su učesnici verovali siromašnijima, onima iz niže klase, obično su to činili bez očekivanja ičega zauzvrat. Ovo, tvrde autori, implicira da bi poverenje u ponašanju moglo (barem ponekad) proisteći iz osećaja velikodušnosti ili društvene obaveze. U stvari, jedan od najjasnijih obrazaca koji se pojavio pokazao je da ljudi u ponašanju veruju drugima iz niže klase - bez obzira na to da li veruju da će to poverenje biti poštovano. Za ljude iz konteksta nižih klasa iz detinjstva, to poverenje obično dolazi u vezi očekivanja moralnog ponašanja. Za one koji su još uvek zaglavljeni u siromaštvu, poverenje može doći bez takvih očekivanja - ali mi ga ipak pružamo.

Implikacije poverenja u stvarnom svetu

Ovi nalazi, tvrde autori studije, mogli bi da imaju ogromne implikacije na profesionalnu i društvenu dinamiku. To je posebno tačno tamo gde odluke o tome kome verovati mogu direktno da odrede ishode kao što su zapošljavanje, partnerstva ili angažovanje zajednice. Pokazalo se da ljudi koji su odrasli sa manje novca u detinjstvu mogu da imaju neočekivanu društvenu prednost. Drugi su skloniji da im veruju što može da oblikuje način na koji drugi doživljavaju njihov integritet, pouzdanost i liderski potencijal.

- Naše istraživanje pokazuje da ljudi povlače jasnu granicu između nečijeg detinjstva i njihove trenutne situacije. Oni su generalno videli ljude koji su odrasli u porodicama niže klase kao moralnije i pouzdanije. Iako su se ponekad ponašali kao da veruju ljudima koji su trenutno niža klasa, nisu uvek verovali da će ti ljudi poštovati to poverenje - objašnjava profesorka Laurin.

(eKlinika.rs)