Zašto pesimisti sporije ozdravljuju: Kako negativna očekivanja mogu da uspore oporavak

Na tok oporavka ne utiču samo terapija, dijagnoza i fizičko stanje organizma, već i način na koji osoba doživljava svoju bolest. Sve je više dokaza da pesimističan pogled na život može usporiti proces ozdravljenja, ne samo psihološki, već i kroz konkretne obrasce ponašanja koji direktno utiču na zdravlje. Pesimisti su i u većem riziku od češćeg obolevanja.

Pesimisti i „prizivanje” lošeg ishoda u bolesti

Pesimisti imaju sklonost da unapred očekuju loš ishod. Kada se suoče sa bolešću, takav stav često prerasta u osećaj bespomoćnosti i gubitka kontrole. Umesto da veruju da svojim ponašanjem mogu da doprinesu oporavku, oni češće smatraju da je sve unapred određeno. Ovakav način razmišljanja ne ostaje samo na nivou misli, već se brzo odražava na svakodnevne odluke.

Preporučujemo

Jedan od ključnih problema kod pesimističnog pristupa lečenju jeste slabija doslednost u praćenju terapije. Osobe koje sumnjaju u uspeh lečenja ređe se striktno pridržavaju preporuka, češće preskaču terapiju, odlažu kontrole ili zanemaruju savete o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Na duže staze, upravo ti naizgled mali propusti mogu da imaju veliki uticaj na tok bolesti i brzinu oporavka.

Stres, nepoverenje, pasivni odnos prema zdravlju

Negativna očekivanja dodatno pojačavaju stres, a hronični stres ima direktan uticaj na organizam. Kod pesimista se često beleži izraženija i dugotrajnija reakcija na stres, što može da oslabi imuni sistem i oteža regeneraciju. Kada je telo stalno u stanju napetosti, oporavak postaje sporiji i zahtevniji.

Pesimizam je često praćen i nepoverenjem prema terapiji, zdravstvenom sistemu, čak i prema sopstvenim sposobnostima. Takav stav dovodi do pasivnog odnosa prema zdravlju. Umesto aktivnog učešća u lečenju, osoba se povlači i prepušta okolnostima, čime dodatno smanjuje šanse za pozitivan ishod.

Za razliku od takvog ponašanja, ljudi koji veruju da njihovi postupci imaju smisla skloniji su disciplini i istrajnosti. Pesimisti, međutim, češće odustaju čim naiđu na prepreku ili ne vide brze rezultate. Oporavak retko dolazi preko noći, a nestrpljenje i sumnja dodatno otežavaju proces.

Da li je ovakav obrazac bez šanse za promenu?

Važno je naglasiti da pesimizam ne znači samo loše raspoloženje, već duboko ukorenjen obrazac razmišljanja koji utiče na ponašanje. Fokus na prepreke, strah od neuspeha i stalno očekivanje negativnog ishoda stvaraju začarani krug u kojem se osoba oseća sve slabije i manje motivisano da uloži napor.

Ipak, ovakav obrazac nije nepromenljiv. Čak i mali pomaci ka aktivnijem pristupu kao što su postavljanje realnih ciljeva, pridržavanje osnovnih preporuka i preuzimanje odgovornosti za svakodnevne izbore mogu da imaju pozitivan efekat na tok lečenja. Nije neophodno imati izražen optimizam. Dovoljno je prekinuti pasivnost i prihvatiti da ponašanje, čak i kada postoji sumnja, može doprineti boljem ishodu.

Na kraju, razlika u brzini oporavka često ne zavisi isključivo od težine bolesti, već od odnosa koji osoba ima prema svom zdravlju. Pesimističan stav može da postane nevidljiva prepreka na putu ozdravljenja, dok aktivan i angažovan pristup, čak i bez velikih očekivanja, često pravi ključnu razliku.

(eKlinika.rs)