Ako imate crne misli i osećate se beznadežno, proverite nivo ovog hormona

Bez aminokiseline poznate kao triptofan mozak jednostavno ne može da proizvede serotonin, pa se javljaju razdražljivost, impulsivnost i agresivnost...

Serotonin se često naziva „hormonom sreće“, ali njegova uloga u našem organizmu daleko je složenija. On nije zadužen samo za dobro raspoloženje: serotonin je supstanca koji utiče na gotovo svaki deo mozga i oblikuje način na koji doživljavamo stvarnost.

Šta se menja u mozgu kada nam nedostaje serotonin

Preporučujemo

Kada ga nema dovoljno, svet oko nas postaje tamniji, misli stegnutije, a emocije teže za kontrolu.

Sve počinje od jedne aminokiseline, triptofana. Bez nje, mozak jednostavno ne može da proizvede serotonin. Kada se triptofan duže vreme ne unosi hranom, javljaju se razdražljivost, impulsivnost i agresivnost. Ljudi postaju teški za komunikaciju, povlače se, gube interesovanje za druge, a ta izolacija često prerasta u depresiju.

Nedostatak serotonina remeti čitav sistem unutar mozga. Spavanje postaje nemirno, bolovi se pojačavaju, a reakcije postaju preterane. Emocionalna stabilnost nestaje, pa se umesto promišljenosti javlja ishitrenost, a fleksibilnost uma zamenjuje ukočenost i krutost u negativnim mislima. Mozak gubi sposobnost da se prilagodi promenama, čak i kada se okolnosti oko nas poprave.

Depresija i serotonin

Upravo zbog toga je serotonin ključan u borbi protiv depresije. Kada ga nema dovoljno, javlja se anhedonija - gubitak sposobnosti da se oseti zadovoljstvo, kao i stalno osećanje krivice i bezvrednosti. Takav mozak, zarobljen u pesimističnim obrascima, ne može da prepozna ni male pomake nabolje. Tu je i objašnjenje dejstva antidepresiva jer oni povećavaju koncentraciju serotonina, vraćaju plastičnost neuronskih mreža i omogućavaju da se stari, negativni obrasci misli zamene novima.

Aktivacija serotonina u mozgu

Naučna istraživanja su pokazala da serotonin deluje preko velikog broja receptora u mozgu, od kojih je najvažniji takozvani 1A receptor. On se posebno vezuje za deo mozga zadužen za pamćenje i promišljanje, hipokampus. Kada taj receptor ne funkcioniše, ni povećanje količine serotonina ne pomaže, što pokazuje koliko je precizan i složen ovaj sistem.

Aktivacija ovih receptora ne utiče samo na depresiju, već i na teže poremećaje poput šizofrenije, gde je takođe primećeno smanjenje zapremine hipokampusa i poremećena serotoninska komunikacija.

Kako otkriti da li nam nedostaje serotonin i na koji način ga nadoknaditi

Otkrivanje manjka serotonina nije jednostavno. Zahteva skupe dijagnostičke metode poput pozitronske emisione tomografije, pa se u praksi češće polazi od simptoma. Suplementacija serotoninom, iako popularna, u većini slučajeva ne daje rezultate, jer molekul serotonina ne može da pređe krvno-moždanu barijeru. Efekat može da ima samo unos triptofana, aminokiseline iz koje se serotonin prirodno stvara.

Triptofan se nalazi u mnogim namirnicama: mleku, mesu, jajima, bananama, ribi, orašastim plodovima i semenkama. Međutim, dodatni unos ima smisla samo ako ga organizmu zaista nedostaje.

Mnogo prirodniji i dokazano efikasniji način za podizanje nivoa serotonina jesu fizička aktivnost, izlaganje suncu i meditacija. Pokazano je da molekuli koje mišići oslobađaju tokom kretanja povećavaju plastičnost mozga i jačaju iste mehanizme povezane sa serotoninom.