Kako obuzdati ispade besa i držati svoje emocije pod kontrolom

Iako epizode intenzivnog besa obično traju kratko, posledice mogu da budu dugotrajne: narušeni odnosi, sukobi u porodici, problemi na poslu ili u školi...

Nagli i intenzivni ispadi besa, poznati kao intermitentni eksplozivni poremećaj (IED), predstavljaju stanje koje se odlikuje iznenadnim naletima emocija, nesrazmernim u odnosu na situaciju. Oni mogu da budu verbalni, ali i fizički, pri čemu osoba često nema kontrolu nad sopstvenim reakcijama.

Koreni problema: Zašto se javljaju ispadi besa?

Preporučujemo

Poremećaj se obično javlja u detinjstvu ili ranoj adolescenciji, a kako vreme prolazi, obrasci ostaju slični: impulsivne reakcije, nemogućnost obuzdavanja besa i ponekad nasilne reakcije prema drugima, životinjama ili predmetima. I kod dece i kod odraslih, ovakvi ispadi ostavljaju trag na svakodnevni život. Stvaraju osećaj krivice, straha i udaljenosti od okoline.

Iako uzroci nisu potpuno razjašnjeni, zna se da značajnu ulogu imaju faktori iz ranog detinjstva kao što su zlostavljanje, trauma ili nestabilno porodično okruženje. Biološki činioci, poput niskog nivoa serotonina, takođe mogu doprineti razvoju ovog poremećaja. Statistika pokazuje da se IED češće javlja kod mladih muškaraca, naročito kod onih koji su prošli kroz traumatska iskustva ili žive u nestabilnim uslovima.

Simptomi: Kako se prepoznaju ispadi besa koji se ponavljaju

Simptomi se obično prepoznaju kroz ponavljane izlive besa koji traju manje od pola sata, a osoba ih opisuje kao nalete koje ne može da kontroliše. U takvim trenucima frustracija prerasta u svađu, tuču ili destruktivno ponašanje, iako sama situacija to ne opravdava. Često se dešava i da osoba nakon ispada oseća žaljenje ili sram, ali taj osećaj ne sprečava ponavljanje epizoda.

Postavljanje dijagnoze i modeli lečenja

Dijagnoza ovog poremećaja postavlja se tek nakon što se isključe drugi uzroci: od zloupotrebe alkohola i droga, do drugih psihijatrijskih stanja ili fizičkih povreda mozga.

Kada se potvrdi, lečenje obično podrazumeva kombinaciju psihoterapije i lekova. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazala se kao naročito korisna jer uči pojedinca kako da prepozna trenutke kada se bes gradi, kako da ga kanališe i da reaguje na drugačiji način.

Ipak, sam proces kontrolisanja besa ne svodi se samo na terapiju. Postoje i praktične strategije koje mogu da se primene u svakodnevnom životu.

Metode samopomoći

Vežbe disanja i fizička aktivnost često pomažu da se intenzitet emocija smanji u trenutku kada osećaj besa počne da raste. Pomaže i prepoznavanje ranih signala. To su napetost u telu, ubrzani puls ili nagle iritacije. Što se ranije reaguje, veće su šanse da se izbegne eksplozivna epizoda.

Vođenje dnevnika osećanja može da pomogne u otkrivanju okidača i ponavljajućih situacija koje dovode do ispada. Takođe, korisno je razviti zdrave rutine za opuštanje. Kao najbolje su se pokazale šetnja, meditacija ili razgovor sa osobom od poverenja. Sve ovo može da bude sigurniji ventil za nakupljene emocije.

Kako doći do kontrole nad sopstvenim emocijama?

Važno je naglasiti da obuzdavanje ovih ispada ne znači potiskivanje besa. Naprotiv, cilj je da se bes izrazi na način koji ne povređuje ni osobu koja ga oseća ni ljude u njenom okruženju. Uz stručnu pomoć i istrajnost u učenju novih veština, osobe sa intermitentnim eksplozivnim poremećajem mogu da pronađu osećaj kontrole nad sopstvenim emocijama i da obnove narušene odnose, što u velikoj meri poboljšava kvalitet života.