Da li ste tip koji hoće sve sad i odmah: Naučnici tvrde da strpljenje nije vrlina, već način da sačuvamo živce

Novija istraživanja kažu nestrpljenje nije samo prolazna reakcija, već posebna emocija koja nastaje kada osećamo da neka neprijatna situacija traje duže nego što bi trebalo. U tom trenutku strpljenje ne predstavlja vrlinu, već način na koji pokušavamo da se izborimo sa sopstvenim emocijama.

Brzi životni tempo ubija strpljenje

U vreme kada se odgovori od nas očekuju odmah, poruke stižu u sekundi a sve je dostupno jednim klikom, strpljenje je sve ređi osećaj, lična i društvena osobina. Mnogi ljudi teško podnose čekanje u saobraćaju, redovima, na pregledima ili čak nekoliko sekundi sporijeg interneta. I dok se vekovima verovalo da je strpljenje osobina „dobrih i smirenih ljudi“, novo istraživanje sugeriše da ono zapravo nije karakteristika ličnosti, već psihološki mehanizam kojim pokušavamo da kontrolišemo frustraciju.

Nestrpljenje nastaje kada osećamo da gubimo kontrolu

Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta Kalifornija analiziralo je kako ljudi reaguju u svakodnevnim frustrirajućim situacijama. U studiji je učestvovalo oko 1.400 ljudi koji su zamišljali različite neprijatne scenarije, poput čekanja u redu, zastoja u saobraćaju ili boravka u bioskopu sa bučnim detetom u blizini.

Rezultati su pokazali da se osećaj nestrpljenja najčešće javlja kada osoba ima utisak da je „zarobljena“ u neprijatnoj situaciji bez mogućnosti da je kontroliše ili ubrza. Što je frustracija intenzivnija, jače je i emocionalna reakcija.

Naučnici objašnjavaju da mozak posebno burno reaguje kada imamo osećaj da nam nešto važno izmiče ili kasni bez opravdanog razloga. Upravo tada dolazi do porasta unutrašnje napetosti, nervoze i osećaja besa.

Ljudi najviše gube strpljenje u tri situacije, kažu istraživanja

Istraživanje je pokazalo da postoje tri glavna okidača nestrpljenja. Prvi je osećaj nelagodnosti, poput dugog čekanja bez mogućnosti da sednemo ili se odmorimo. Drugi je snažna želja da što pre ostvarimo cilj, na primer kada žurimo na događaj koji nam je veoma važan. Treći i najjači okidač jeste osećaj da je neko drugi kriv za frustraciju koju doživljavamo.

Upravo zbog toga ljudi mnogo burnije reaguju kada procene da je problem mogao da bude sprečen. U eksperimentu su ispitanici bili znatno više iznervirani kada roditelji ignorišu dete koje pravi buku nego kada pokušavaju da ga umire.

Psiholozi objašnjavaju da osećaj nepravde dodatno pojačava emocionalnu reakciju i smanjuje sposobnost samokontrole.

Strpljenje nije isto kod svih ljudi

Zanimljivo je da istraživanje nije pokazalo velike razlike samo u situacijama, već i među ljudima. Neki ispitanici uspevali su da ostanu mirni čak i tokom neprijatnih okolnosti, dok su drugi veoma brzo reagovali nervozom i frustracijom.

Naučnici su otkrili da su strpljiviji uglavnom ljudi koji imaju bolju emocionalnu kontrolu, veću fleksibilnost u razmišljanju i razvijeniju sposobnost prepoznavanja sopstvenih osećanja. Viši nivo strpljenja povezan je i sa osobinama poput smirenosti, saradljivosti i manje impulsivnosti.

To znači da strpljenje nije samo pitanje karaktera, već i način na koji mozak obrađuje stres i frustraciju.

Zašto je važno naučiti kako da kontrolišemo nestrpljenje 

Stručnjaci upozoravaju da hronično nestrpljenje može da ostavi posledice i na mentalno i na fizičko zdravlje. Konstantna napetost povećava nivo stresa u organizmu, utiče na kvalitet sna, koncentraciju i raspoloženje, a dugoročno može da doprinese iscrpljenosti i anksioznosti.

Savremeni način života dodatno otežava razvoj strpljenja jer smo navikli na brze reakcije i trenutnu dostupnost svega što želimo. Zbog toga čak i kratka čekanja danas izazivaju mnogo veću nervozu nego ranije.

Psiholozi smatraju da je važno razvijati mehanizme emocionalne regulacije kako bismo lakše podnosili svakodnevne frustracije. Duboko disanje, svesno usporavanje reakcija i prihvatanje da neke situacije ne možemo odmah da promenimo mogu značajno da smanje osećaj unutrašnje napetosti.

Strpljenje kao psihološki „alat“ za preživljavanje svakodnevice

Novo istraživanje menja način na koji posmatramo strpljenje. Umesto osobine sa kojom se neko rađa, sve više deluje kao psihološki alat koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, kašnjenjima i osećajem gubitka kontrole.

Drugim rečima, ljudi koji deluju smireno možda nisu prirodno strpljiviji od drugih, već su samo razvili efikasnije načine da kontrolišu frustraciju kada stvari ne idu onako kako žele.

(eKlinika.rs)