Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Grčevi u nogama uglavnom su posledica nedovoljnog unosa tečnosti, šta da radimo kada imamo osećaj da nam se mišić cepa

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 22. 08. 2022.

– Bezopasne grčeve, koji se javljaju u miru treba razlikovati od njima sličnog osećaja koji se može javiti u listovima nogu tokom napora, u hodu, a koji su uzrokovani perifernom vaskularnom insuficijencijom i zbog kojih je potrebno obratiti se lekaru – kaže prof. dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neurofiziolog

grčevi u nogama Prof. dr Dragan Hrnčić: Osobe koje dugo sede, stoje dugo u mestu ili tokom rada zauzimaju nepravilan položaj podložnije su pojavi grčeva u nogam Foto: Shutterstock/privatna arhiva

Grčevi u nogama umeju da budu veoma bolni, javljaju se i kod sasvim zdravih osoba i u većini slučajeva posledica su nedovoljnog unosa tečnosti. Prema nekim procenama oko 40 odsto ljudi ima problem sa grčevima u nogama, koji predstavljaju iznenadne, nesvrsishodne i nevoljne kontrakcije skeletnih mišića. Ovi mišići se inače kontrahuju samo pod uticajem naše volje, a grčevi se najčešće registruju u nogama, mišićima zadnje lože potkolenice i prednje lože natkolenice. Mnogo ređe grčevi mogu zahvatiti i u druge skeletne mišiće.

Zašto se javljaju grčevi u nogama?

U nauci još uvek nije sasvim jasno zašto se i kako ovi grčevi javljaju, ali zna se za nekoliko faktora koji su bitni za njihov nastanak. Stručnjaci naglašavaju da do grčeva može dovesti poremećaj na nivou samih mišićnih ćelija, ali i na nivou nerva i nervno-mišićne sinapse.

Najčešće dolazi do elektrolitnog disbalansa, odnosno promena u koncentracijama jona kalijuma, magnezijuma, natrijuma, kalcijuma. Fiziološke koncentracije ovih jona neophodne su za pravilno funkcionisanje i nervnih i mišićnih ćelija. Zato je neadekvatna hidratacija, odnosno unos vode jedan od važnih faktora koji doprinosi nastanku grčeva. Previše intenzivna fizička aktivnost, nepravilno vežbanje, neadekvatna obuća česti su faktori rizika za nastanak grčeva u nogama. Iako se radi o istom fenomenu, grčevi su učestaliji u letnjim, nego u zimskim mesecima. To se može objasniti većom potrebom za adekvatnom hidratacijom, odnosno unosom vode u organizam tokom letnjih dana, što ponekad ne bude ispoštovano – kaže za portal eKlinika prof. dr Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neruofiziolog, profesor i naučni savetnik Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Grčevi u nogama mogu biti posledica drugih oboljenja

Grčevi u nogama nastaju naglo, traju nekoliko sekundi do koju minutu i naglo prestaju.  Pojedine osobe opisuju bol osećajem da im se „mišić cepa“.

Praćeni su snažnim bolom u mestu nastanka grča i karakterističnim osećajem cepanja u mišiću i osećajem otvrdnulosti mesta gde je grč nastao. Pojedini grčevi mogu biti posledica drugih oboljenja, kao što su amitrofična lateralna skleroza, ciroza jetre, dijabetesa, bubrežne slabosti i drugih. Treba znati da pojedini lekovi kao neželjene efekte imaju i pojavu grčeva u nogama. Ukoliko se grčevi počnu javljati učestalije posle uvođenja nekog leka u terapiju, potrebno je to prijaviti svom lekaru. Neki od tih lekova su u prvom redu diuretici, ali i neki statini, gabapentin, pregabalin i drugi, objašnjava prof. dr Hrnčić.

Kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć?

S obzirom na veliku učestalost, većina grčeva u nogama je benigne prirode i neće dovesti do drugih i većih zdravstvenih problema. Prof. dr Hrnčić naglašava da ipak ove benigne – bezopasne grčeve, koji se javljaju u miru treba razlikovati od njima sličnog osećaja koji se može javiti u listovima nogu tokom napora, u hodu, a koji su uzrokovani perifernom vaskularnom insuficijencijom, takozvanih, intermitetnih klaudikacija, stanja koje zahtevaju adekvatnu lekarsku obradu, od strane angiologa i kardiologa.

– Kada su grčevi u nogama posledica nekog drugog oboljenja, takozvani, sekundarni grčevi, onda je potrebno potražiti pomoć lekara. To su uglavnom grčevi koji se ne javljaju u miru, čija učestalost je veća, koji remete svakodnevno funkcionisanje, dugotrajniji su i ne mogu se otkloniti uobičajenim metodama koje sami možemo da primenimo kako bi došlo do olakšanja i popuštanja grča. I učestali grčevi u nogama koji dovode do čestih razbuđivanja u toku noći značajno smanjuju kvalitet spavanja i to je glavna negativna posledica ovih grčeva na zdravlje. Treba znati da je narušen kvalitet spavanja faktor rizika za razvoj brojnih oboljenja, a remeti i dnevno funkcionisanje i smanjuje naš radni učinak i kvalitet života. Stoga je prevencija grčeva od izuzetne važnosti – ističe prof. dr Dragan Hrnčić.

Grčevi u nogama učestaliji su kod osoba koje dugo sede ili stoje

Grčevi u nogama češće se javljaju kod žena i njihova učestalost raste sa godinama starosti.  Osobe kod kojih se javljaju grčevi u nogama uglavnom su kako navodi dr Hrnčić potpuno zdrave osobe ili osobe čija oboljenja nisu direktni uzroci pojavi grčeva u nogama.

– Grčeve, čiji uzrok nije neko drugo oboljenje, zovemo primarni ili idiopatski grčevi. Grčevi u nogama nešto su učestaliji kod trudnica i smatra se da je to posledica uticaja ploda na hemodinamiku i samu pokretljivost trudnica. Osobe koje dugo sede, stoje dugo u mestu ili tokom rada zauzimaju nepravilan položaj podložnije su pojavi grčeva u nogama. Intenzivni treninzi naročito na visokim temperaturama doprinose nastanku grčeva u nogama u toku noći. Kada su u pitanju hronični bolesnici, po učestalosti javljanja grčeva u nogama izdvajaju se osobe sa šećernom bolešću i povišenim krvnim pritiskom. S obzirom na učestalost periferne neuropatije, grčevi u nogama su češći kod osoba sa dijabetesom. Primena diuretika u terapiji arterijske hipertenzije povećava verovatnoću pojave grčeva – precizira  prof. dr Hrnčić.

Kratko traju i prolaze sami od sebe

Prof. dr Dragan Hrnčić kaže da grčevi u nogama u najvećem broju slučajeva, traju relativno kratko i kako su iznenada nastali, iznenada prolaze sami od sebe.

– Ta izuzetno jaka mišićna kontrakcija za sobom ostavlja veliku količinu mlečne kiseline koja je odgovorna i za prolongiran osećaj bola u mišiću i po popuštanju samog grča. Zato je najbolje dobro izmasirati mišić u kome se javio grč i to može biti prvi vid pomoći. Treba i zagrejati mišić koji je zahvatio grč i dobro ga i forsirano istegnuti. Sportska masaža je i deo prevencije grčeva. Ono što svakako treba praktikovati i što će smanjiti šansu za pojavom grčeva jesu adekvatne vežbe istezanja pre i posle fizičke aktivnosti, bilo sportskog ili rekreativnog treninga ili redovnih šetnji. Pokazano je da pravilno istezanje pred spavanje smanjuje verovatnoću pojave grčeva u nogama kod osoba koje su im sklone – savetuje dr Hrnčić.

I fizička aktivnost mora biti umerena

Doktor ističe da protiv grčeva u nogama više pomaže fizička aktivnost od mirovanja. Dr Hrnčić dodaje i da ta fizička aktivnost mora biti umerena.

Iscrpljujuća fizička aktivnost, naročito pred spavanje, negativno deluje na kvalitet spavanja i faktor je rizika za pojavu grčeva. U slučaju da nas grč uhvati u toku neke aktivnosti, istu treba bezbedno obustaviti do povratka mišića u funkcionalno stanje – preporučuje prof. dr Dragan Hrnčić.

Raznovrsna i izbalansirana ishrana jedan je od stubova dobrog zdravlja, pa može pomoći i kod borbe sa grčevima u nogama.

– Preporuka je da osobe koje pate od grčeva u nogama konzumiraju dosta sos paradajza, banana, koštunjavih plodova, kako bi unos magnezijuma i kalijuma koje ste pomenuli bio odgovarajući. Ključna je već pomenuta hidratacija, odnosno dovoljan unos vode, naročito tokom letnjih dana. Vode bogate magnezijumom mogu biti korisne i u ovom slučaju – ističe dr Hrnčić.

Grčevi i stres

Postoji uverenje i da emocionalni stres, izazvan negativnim emocijama, takođe izaziva grčeve i utiče na napetost mišića. Prof. dr Hrnjak kaže da je ipak teško  govoriti o direktnoj povezanosti stresa i grčeva u nogama.

– Glavni hormon stresa je kortizol. To je hormon koji nas priprema za takozvanu, reakciju borba ili beg. Prekomerna aktivacija ove stres HPA osovine ima negativne posledice po zdravlje. Izbegavanje stresnih situacija i razvoj odgovarajućih kompenzatornih mehanizama i mehanizmom borbe protiv stresa svakako će povoljno uticati na naše celokupno zdravlje – savetuje prof. dr Dragan Hrnčić.

TEME:
Milan Novakovic
20:34, 26. 08. 2022. Odgovori

Bravo DOKTORE!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend