Bolni i neprijatni grčevi mogu se javiti usred bela dana, ali i dok spavate. Nedovoljan unos vode, pri sparnom i toplom vremenu, uz malo jaču fizičku aktivnost, najčešći je razlog za pojavu grčeva u nogama tokom leta.
Grčevi posebno u butinama i listovima nogu su veoma često i posledica predugog sedenja ili stajanja, kod zdravih osoba. Pratilac su i nekih oboljenja, trudnoće, pojačanog stresa. Ovo neprijatno stanje, nekada se može javiti i ako uzimamo previše tečnosti.
Noge i stopala najčešće na udaru
Grčevi u nogama kod zdravih osoba su uglavnom bezazleno stanje.
– Grčevi se najčešće javljaju na nogama i stopalima i povezani su sa nedostatkom tečnosti i neravnotežom minerala. Iako ne postoje jasni dokazi za to, ono što je poznato jeste da su grčevi povezani sa funkcionisanjem motoričkih neurona. Faktori koji doprinose njihovom stvaranju pored nedostatka tečnosti i visokih spoljašnjih temperatura su i nedostatak sna, starenje, dijabetes, prekomerno fizičko opterećenje – kaže za portal eKlinika specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije prim. dr sci. med. Karmela Filipović.
Kako postupiti kada nas grč probudi iz sna?
Doktora objašnjava da sve ovo može dovesti do haotičnih električnih impulsa u mišićima, usled čega se javlja grčenje. Noćni grčevi mišića nogu su česta neprijatnost koja budi ljude iz sna.
– Dehidratacija pojačava noćne grčeve, zbog podsticanja elektrolitske neravnoteže u krvi. Učestalost grčeva tokom leta je i veća nego u zimskom periodu. Na to ima uticaj toplo vreme, pa se mora povećati uzimanje tečnosti – precizira dr Filipović.
U slučaju noćnog grčenja nogu, stručnjaci savetuju, da kada vas grč probudi iz sna, sednete i pokušate da ispravite mišiće listova i butina, i da pri tom lagano pomerate stopalo ka kolenu, kako bi došlo do relaksacije.
– Grčevi tokom noći obično nastaju naglo. Javljaju se nakon što zaspimo ili ujutru pred buđenje. Ukoliko ih osetimo potrebno je lagano istezati nogu ili malo prošetati i lagano izmasirati bolno područje noge. Može se upotrebiti i topli tuš, a ako smetnje ne popuste možete uzeti lek za bol ( npr. brufen) – naglašava dr Filipović.
Ako se, kojim slučajem grč desi u vodi, pritisne stopalo rukom kako bi ubrzali proces opuštanja mišića.
Traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta
Grčevi se javljaju češće i kod starijih osoba, kod obolelih od dijabetesa, reumatoidnog artritisa, hipertenzije, neuroloških pacijenata. Pojava grčeva čest je problem, kako objašnjava dr Filipović, i kod ljudi gde se uočava nedostatak kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, kod trudnica, osoba sa slabijom cirkulacijom, onih koji koriste diuretike i lekove za astmu.
-Grčevi nogu mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ponekad se kasnije javlja i bolna faza koja može biti duža od jednog dana. Intenzitet je različit i obično na njega ne utiču uzroci grčeva – pojašnjava doktorka.
Dozirana fizička aktivnost
Ukoliko grčenje ne prolazi potrebno je zatražiti lekarsku pomoć. Dr Filipović ukazuje i na značaj dobrih životnih navika, kako bi se izbeglo ovo bolno i neprijatno stanje.
– Grčevi nogu se mogu prevenirati pravilnom i doziranom fizičkom aktivnošću, to jest, izbegavanjem prevelikog fizičkog naprezanja, uzimanjem dovoljno tečnosti, izbegavanjem alkohola, kafe i crnog čaja jer uzrokuju dehidrataciju organizma. Može se koristiti i elektrolit magnezijuma ukoliko znamo da postoji njegov nedostatak. Za prevenciju su od velike koristi i masaža, saune i tople kupke – kaže dr Filipović.
I previše tečnosti može dovesti do problema
Ukazujući na značaj fizičke aktivnosti koja je bitna za pravilnu aktivnost mišićnog skeleta, doktorka pojašnjava da treba nastojati biti umeren.
– Prekomerna fizička aktivnost može dovesti do iscrpljivanja i pojave grčeva. Grčenjem mišića javlja se zamor mišića ili nedovoljno zagrevanje. S obzirom na, prekomerno opterećenje mišića u kratkom vremenskom intervalu, može doći i do raspada mišićnih ćelija, kada one prelaze u mišićni prostor, usled čega se javljaju grčevi. Zagrevanje pre treninga, u trajanju od 15 do 20 minuta povećava protok krvi i opušta mišiće. Potrebno je napomenuti da i prekomeran unos tečnosti, takođe, može napraviti pometnju u prenosu električnih signala od mozga do periferije, to jest, mišića, jer može razrediti elektrolite i tako dovesti do grčeva – objašnjava dr Filipović.
Stres bitan činilac nastanka grčeva
Stres je u većoj ili manjoj meri nezaobilazni deo života, a dr Filipović, nam pojašnjava, da i razne stresne situacije utiču na funkcionisanje organizma pa i na mišićni sistem.
– Kada su pod stresom mišići reaguju bolom i povećanom zategnutošću odnosno grčevima. Učestali i dugotrajni grčevi dalje izazivaju aktivaciju receptora za bol, koji dodatno povećavaju mišićnu napetost. Izražena napetost u mišićima pritiska periferne nerve, čime stanje prelazi u hronično, pa se stvara začarani krug koji može značajno smanjiti kvalitet života. Redovno vežbanje i hidratacija mogu ukloniti ili smanjiti uticaj stresa na pojavu grčeva u mišićima – savetuje dr Filipović.
Ishrana
U slučaju da su grčevi u nogama posledica nedostatka nekog minerala, kao što su magnezijum, kalijum ili kalcijum, potrebno je taj manjak nadoknaditi adekvatnom ishranom ili suplementima.
Stručnjaci naglašavaju da se suplementi mogu uzimati, po savetu doktora, pošto se dokaže nedostatak. Često je i manjak ovih minerala bitnih za pravilno funkcinisanje organizma i posledica nepravilne ishrane, pa se savetuje unos zelenog povrća, spanaća, blitve, ribe, badema, oraha, smokava, banana.
Posle napornog rada ili treninga pomaže magnezijum direkt.