Optimisti su slični, svaki pesimista ide svojim putem: Ko je korisniji za društvo?

Optimisti i pesimisti se razlikuju po načinu na koji doživljavaju i tumače svet oko sebe, a na to može da utiče stil razmišljanja, emocije, stres, okruženje...

Optimisti su slični, ali zato svaki pesimista ide svojim putem, kažu istraživači sa japanskog Kobe University koji su tim povodom istraživali obrasce neuronske aktivnosti. Naime, kada razmišljaju o budućim događajima, mozgovi optimista rade slično, dok mozgovi pesimista pokazuju mnogo veći stepen individualnosti. Otkriće Kobe University nudi objašnjenje zašto se optimisti smatraju društvenijim jer mogu da dele zajedničku viziju budućnosti.

Zadovoljstvo društvenim odnosima i mrežama

Preporučujemo

Optimisti imaju tendenciju da budu zadovoljniji svojim društvenim odnosima i imaju šire društvene mreže. Psiholog sa Kobe University Yanagisawa Kuniaki istražuje koji je razlog za to.

- Nedavne studije pokazale su da mozgovi ljudi, koji zauzimaju centralne društvene pozicije, reaguju na stimuluse na sličan način. Dakle, moguće je da ljudi dele sličan stav prema budućnosti, jer je zaista slično zamišljaju u svom mozgu i to im olakšava razumevanje međusobnih perspektiva - kaže Kuniaki.

Kako bi testirao ovu hipotezu, Yanagisawa Kuniaki okupio je interdisciplinarni tim iz oblasti socijalne psihologije i kognitivne neuronauke.

- Glavni razlog zašto je ovo pitanje do sada ostalo netaknuto jeste taj što postoji u jazu između socijalne psihologije i neuronauke. Međutim, presek ova dva polja nam je omogućio da otvorimo ovu crnu kutiju - isitiče psiholog Kuniaki.

Kada optimisti i pesimisti razmišljaju o pozitivnim ili negativnim događajima postoji izraženija razlika u neuronskim obrascima

Istraživači su regrutovali 87 ispitanika koji su pokrivali ceo spektar od pesimizma do optimizma i zamolili ih da zamisle različite buduće događaje. Dok su to radili, njihova moždana aktivnost je snimana tehnikom koja se zove „funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI)", što je omogućilo istraživačima da vide kako se razmišljanje ispitanika o budućnosti materijalizuje u njihovom mozgu kao obrasci neuronske aktivnosti.

U časopisu PNAS, tim naučnika sa Kobe University izveštava da kada optimisti razmišljaju o budućim događajima, njihovi obrasci neuronske aktivnosti su zapravo međusobno slični. S druge strane, obrasci pesimista pokazali su mnogo veću raznolikost.

Inspirisani uvodnom rečenicom Tolstojeve „Ane Karenjine“, tim naučnika sumira svoje rezultate rečima - "Optimistične osobe su sve slične, ali svaka manje optimistična osoba zamišlja budućnost na svoj način".

- Ono što je bilo najdramatičnije u vezi sa ovom studijom jeste to što je apstraktni pojam "sličnog razmišljanja" bukvalno učinjen vidljivim u obliku obrazaca moždane aktivnost - kaže Kuniaki čiji je tim takođe otkrio da postoji izraženija razlika u neuronskim obrascima kada se razmišlja o pozitivnim ili negativnim događajima kod optimista nego kod pesimista.

- To znači da optimističniji ljudi opažaju jasnu razliku između dobre i loše budućnosti u svom mozgu. Drugim rečima, optimizam ne podrazumeva pozitivno reinterpretiranje negativnih događaja. Umesto toga, optimistične osobe obično obrađuju negativne scenarije na apstraktniji i psihološki distanciraniji način, čime ublažavaju emocionalni uticaj takvih scenarija - objašnjava Kuniaki.

Po čemu se razlikuju optimisti od pesimista?

Optimisti i pesimisti se razlikuju po načinu na koji doživljavaju i tumače svet oko sebe, a te razlike imaju korene u:

1. Stilu razmišljanja (kognitivni stil)

Optimisti veruju da će se stvari na kraju dobro završiti. Kada se suoče s problemom, veruju da je to privremeno i rešivo. Uspeh pripisuju svojim sposobnostima, a neuspeh okolnostima.

Pesimisti očekuju loš ishod. Neuspeh vide kao ličnu i trajnu grešku. Uspeh često pripisuju sreći ili spoljnim faktorima.

2. Emocionalna obrada informacija

Optimisti češće osećaju nadu, motivaciju, i samopouzdanje. Pesimisti češće osećaju anksioznost, sumnju, i razočaranje.

3. Biološki i psihološki faktori

Genetika i temperament mogu da imaju važnu ulogu: neko može da bude prirodno sklon pozitivnom ili negativnom pogledu na svet. Iskustva iz detinjstva, vaspitanje i trauma takođe oblikuju stav prema životu.

4. Način reagovanja na stres

Optimisti koriste proaktivne strategije - rešavaju problem, traže podršku, dok pesimisti češće koriste izbegavanje ili se povlače.

5. Uticaj okoline

Kultura, mediji, porodica i prijatelji mogu da podstaknu optimizam ili pesimizam. Na primer,  okruženje koje naglašava snagu i rešavanje problema može da razvije optimističan stav među pojedincima.