Psihoza, depresija i drugi poremećaji mentalnog zdravlja nisu samo uzrok ili posledica komplikovanih životnih okolnosti, tragičnih, stresnih ili traumatičnih događaja. Svako životno razdoblje, pa i ono kada su u pitanju pozitivne i lepe promene, može sa sobom da nosi i veliku količinu strepnje, straha, sumnje, preispitivanja i neizvesnosti.
Pozitivne, ali i negativne emocije često su put od najradosnijih događaja do nečega što može postati psihoza, depresija…
Opšteprihvaćen stav je da jedan od najradosnijih događaja kakav je, na primer, trudnoća i naročito dolazak deteta, izaziva isključivo pozitivna osećanja (radost, sreću zahvalnost, ispunjenost, olakašanje…). Međutim, retko koja zrela osoba može da zanemari brojna pitanja koja se nameću svakoj osobi pri samoj pomisli na roditeljstvo.
– Da li smo u fizičkom, psihološkom, ali i egzistencijalnom smislu spremi na to? Da li će začeće biti realizovano čim se želja za detetom javi? Kako će izgledati naš život sa bebom? Da li ćemo biti dobri roditelji, da li ćemo moći podjednako dobro da funkcionišemo i u drugim životnim ulogama koje imamo – profesionalnoj, partnerskoj, prijateljskoj…? Stoga i ovaj životni period sa sobom nosi veliku količinu emocija koje nisu isključivo pozitivne (strepnja, straha, sumnje, preispitivanja, neizvesnost…) – kaže u razgovoru za eKlinika portal Dina Stamenković, diplomirani psiholog iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Psihofizičke promene mogu da dovedu do ozbiljnih problema
Tokom peripartalnog perioda, osim promena na telesnom planu (neurohormonskih), dešavaju se i značajne promene u psihološkom i socijalnom funkcionisanju. Tako mu daju karakteristike izuzetno snažnog psihološkog događaja. Različita emocionalna stanja prate različite faze peripartalnog perioda.
– Psihološki pojmovi koji možda najbolje opisuju sam početak (prvi trimestar) su ambivalencija i preplavljenost. Promenljiva i vrlo intenzivna osećanja karakteristična su za ovaj period trudnoće. Dešava se da žena oseća strepnju, strah, brigu, da je plačljiva ili nesigurna u odnosu na novonastalu životnu situaciju i da se ta stanja vrlo brzo smenjuju sa osećanjem ushićenosti, sreće i radosti, navodi priholog i dodaje:
Psihički rolerkoster i tuga kao nešto normalno
– Početak novog perioda podrazumeva i rastanak sa onim što je do tada bilo, zbog čega je tuga takođe karakteristična emocija u ovoj životnoj fazi. Iako zbog ovog osećanja mnoge žene osećaju krivicu („ne smem da budem tužna jer se dešavaju lepe stvari; zašto sam nezahvalna…“), važno je napomenuti da je to normalna i očekivana reakcija na promenu i gubitak, na nešto što se završava, ma koliko želili to novo što dolazi. Drugi trimestar se često doživljava kao period vraćanja emocionalne ravnoteže. Možda najznačajnija stvar u ovom periodu su fizičke promene/pokreti (stomak postaje vidljiviji, žena oseća prve pokrete fetusa). Na taj način i simbolički uspostavlja vezu sa detetom, čime postaje““sigurnija“ u svoju novu životnu ulogu – objašnjava Stamenković i dodaje:
Strahovi i njihovo intenziviranje
– Strah koji kod trudnice preovladava u ovom periodu je najčešće vezan za gubitak bebe. U trećem trimestru beba sasvim sigurno postaje središte misli, interesovanja i aktivnosti buduće majke. Istovremeno, približava se datum porođaja, jedno novo, snažno fizičko i psihološko iskustvo koje sa sobom donosi čitav niz novih intenzivnih osećanja (strah za bebin, ali i za sopstveni život).
Šta nam govore snovi, ponekad vrlo intenzivni
Intenzivna osećanja o kojima govorimo, a koja karakterišu peripartalni period mogu se, prema rečima psihologa, proživljavati i na nesvesnom nivou, najčešće kroz snove. Snovi mogu biti najrazličitiji, a njihov sadržaj nam često pomaže da uvidimo sa kakvim strahovima i strepnjama se suočava buduća mama.
– Tako, na primer, sadržaj snova o ženi koja je uhvaćena u neku zamku, napadnuta, kidnapovana, povređena… mogu da ukazuju na doživljaj gubitka kontrole nad sopstvenim telom. Ali, i strah i zabrinutost za svoju, ali i budućnost bebe. Sadržaj snova, koji može biti vrlo uznemiravajući za buduću mamu je i potraga za detetom koje je izgubljeno, negde zaboravljeno. Na ovaj način se odražava nesvesna zabrinutost zbog ogromne odgovornosti održavanja u životu tek rođenog, nemoćnog ljudskog bića. Sva pomenuta emocionalna stanja su očekivana i možemo ih smatrati normalnom reakcijom na veliku životnu promenu – naglašava Stamenković.
Svaka životna promena donosi i pojačanu ranjivost
Međutim, svaka životna promena sa sobom donosi povećenu vulnerabilnost osobe, odnosno povećan rizik od razvijanja raznih mentalnih poremećaja i stanja. Na koji način će mama reagovati na trudnoću i rođenje deteta, da li će se njena osećanja zadržati u “realnim granicama” ili ne, prvenstveno zavisi od same ličnosti majke (njenih karakternih osobina). Zatim, navodi naša sagovovnica, doživljaja njenih roditeljskih figura, sredinskih faktora u kojima je odrastala, socijalne integrisanosti, kvaliteta odnosa koji ima sa partnerom, ali i od aktuelne podrške kako neposrednog, tako i šireg društvenog okruženja.
Negativne posledice nedostatka podške
Slab porodični i društveni sistem podrške ili nepostojanje istog u velikoj meri mogu uticati na mentalno zdravlje trudnice. Kao primere, Stamenković navodi nestabilan ili nepodržavajući odnos sa partnerom – zloupotrebu supstanci, nasilje, loše mentalno zdravlje partnera, neprihvatanje trudnoće sa njegove strane… Ali, i moguće nerazumevanje od strane poslodavca ili kolega, ugroženu egzistencijalnu sigurnost, doživaljaj prepuštenosti „samoj sebi“ u zdravstvenom sistemu…).
Koliko često se javlja „baby blues“ i kada se obratiti stručnom licu
Psiholog objašnjava da se postporođajna tuga (sindrom trećeg dana – „baby blues“) najčešće javlja dva do pet dana nakon porođaja. Istraživanja pokazuju da je ovo stanje prisutno kod velikog broja žena (80-90 odsto). Manifestuje se u vidu blagih i prolaznih simptoma anskioznosti, smanjenog raspoloženja, razdražljivosti, nemira i gubitka apetita. U proseku traje do dve nedelje, obično spontano prolazi i ne zahteva psihijatrijsko lečenje. Međutim, ukoliko simptomi postanu previše izraženi da ometaju funkcionisanje ili traju duže od dve nedelje, neophodno je obratiti se stručnjaku u oblasti mentalnog zdravlja.
Simptomi peripartalne depresije
– Peripartalna depresija se može javiti tokom trudnoće (najčešće tokom trećeg trimestra), ali i tokom 12 meseci nakon porođaja (najčešće tokom prva tri meseca). Istraživanja pokazuju da se javlja kod 10-15 odsto žena tokom trudnoće i kod 30 odsto žena u prvoj godinu nakon rođenja deteta. Traje mnogo duže od postporođajne tuge. Simptomi su ozbiljniji, intenzivniji i uglavnom slični „pravoj“ depresiji. Mogu se ispoljiti u vidu nemira, anksioznosti, intenzivne brige, teškoća sa koncentracijom i pažnjom. Zatim, sniženog raspoloženja, doživljaja bezvoljnosti, bezvrednosti i besperspektivnosti, nemogućnosti osećanja zadovoljstva, poremećaja sna i apetita, nedostatka energije… U težim slučajevima se može razviti i psihotična simptomatologija. Sadržaj negativnih misli je uglavnom u vezi sa samom trudnoćom ili rođenjem. Ovo stanje često prati i osećaj krivice i samooptuživanje („zbog navedenih teškoća sam loša majka“) – detaljno objašnjava Stamenković.
Šta je peripartalna psihoza i koji su simptomi
Peripartalna psihoza je znatno ređi mentalni poremaćaj, a prema rečima naše sagovornice, javlja se kod 0,1-0,2 odsto žena. Može da se javi tokom trudnoće i nakon porođaja (najčešće tokom dve nedelje do tri meseca). Predstavlja urgentno stanje, s obzirom na to da nosi veliki rizik od samopovređivanja, samoubistva, povređivanja ploda i čedomorstva.
Peripetalna psihoza počinje naglo, ističe Stamenković. Navodi da se najčešće ispoljava u vidu izraženog nemira, nesanice, konfuzije, iritabilnosti, u vidu agresivnog ponašanja, izbegavanja i zanemarivanja deteta. Zatim nepovezanog, nejasnog govora, upadljivog, dezorganizovanog ponašanja, halucinacija, sumanutih ideja. Odlikuju je i čvrsta i nepokolobljiva uverenja uglavnom u vezi sa samim plodom ili novorođenčetom, poput onih da dete ima posebne moći, da je božanskog porekla ili da je u njemu đavo, te da mu je predodređena strašna sudbina. Mogu da budu prisutne i imperativne halucinacije da dete treba ubiti i da je u njemu zlo koje treba uništiti. Važno je napomenuti, posebno ističe psiholog, da ovakvo stanje zahteva hitnu procenu i lečenje.
Prevencija i tretman: peripetalna prihoza i peripetalna depresija
– Svest o tome šta ovaj period života zaista donosi budućoj majci u psihološkom smislu je prvi korak u prevenciji neželjenih stanja. Takođe, informisanost o fizičkim promenama u telu majke, kao i načinu na koji se razvija fetus može stvoriti određeni doživljaj kontrole i delimično smanjiti količinu anksioznosti koju ovaj period neminovno donosi. Emocionalna i psihološka podrška od strane partnera, stepen zadovljstva u porodičnom funkcionisanju, kvalitet socijalne mreže podrške, stabilne finanskijske prilike, neki su od zaštitnih faktora mentalnog zdravlja u ovom osetljivom periodu. Ukoliko ipak dođe do komlikovanijih stanja važno je javiti se stručnom licu što pre – podseća psiholog Dina Stamenković.
Strah od osude sredine
Istraživanja su pokazala da je jedan od najčešćih razloga neprijavljivanja tegoba od strane trudnica/porodilja predstavlja strah od osude sredine. Međutim, ukoliko se peripartalni poremećaj blagovremeno ne dijagnostikuje i ne leči, mogu nastati brojne negativne posledice. I to ne samo za trudnicu i novorođenče, već i funkcionisanje celokupne porodice.
– Povećava se rizik od zloupotrebe supstanci, preeklampsije, prevremenog porođaja i manje težine novorođenčeta na rođenju, prekida dojenja, zanemarivanja ili zlostavljanja dece. Time se onemogućava zdrav proces vezivanja majke i bebe. Sve to se kasnije može odraziti na funkcionisanje deteta. U ekstremnim slučajevima ovi poremećaji mogu dovesti i do suicida majke ili čedomorstva. Lečenje peripartalnih psihijatrijskih poremećaja uključuje različite terapijske opcije – od psihološkog savetovanja, do različitih psihoterapijskih i farmakoterapijskih metoda lečenja – istakla je u razgovoru za eKlinika portal Dina Stamenković, diplomirani psiholog iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
