Genetsko testiranje traži genetske promene, mutacije ili varijante u ljudskoj DNK s obzirom na to da neke genetske promene mogu da izazovu bolest ili druga zdravstvena stanja. Čovek nasleđuje DNK od svojih roditelja tako da sve genetske promene koje oni imaju mogu preneti na svoju decu. Naučnici sa Queen Mary University of London smatraju da bi genetsko testiranje u velikom broju slučajevo moglo da spreči neželjeno dejstvo određenih lekova.
Genetsko testiranje pre propisivanja leka moglo bi da pomogne da se izbegnu neželjene reakcije u određenim slučajevima
Nova studija Queen Mary University of London otkrila je da je 9 procenata svih prijavljenih neželjenih reakcija na lekove (ADR), koje su zavedene kod britanskog regulatora za lekove, ima veze sa lekovima gde rizik od neželjenih efekata delimično zavisi od gena pacijenta. Od ove podgrupe neželjenih reakcija, čak 75 odsto je dovedeno u vezu sa samo tri gena koji utiču na to kako telo „obrađuje“ lekove. Stoga bi, kako navode, genetsko testiranje pre propisivanja leka moglo da pomogne da se izbegnu neželjene reakcije u ovim slučajevima.
Tokom proteklih 60 godina, Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) zabeležila je više od milion izveštaja o neželjenim efektima – poznatim i kao neželjene reakcije na lekove (ADR). A prethodne studije pokazale su da više od 99 procenata pojedinaca ima genetske varijante koje mogu da dovedu do neželjenog odgovora na određene lekove. U nekim slučajevima, ove reakcije mogu da budu ozbiljne i dovedu do daljih zdravstvenih problema, dužeg boravka u bolnici ili čak i smrti.
Najveći obim neželjenih efekata imaju tretmani za psihijatrijske poremećaje i kardiovaskularne probleme
Studija, objavljena u PLOS Medicine, a koju je vodila dr Emma Magavern sa Queen Mary University of London, analizirala je više od 1,3 miliona ADR izveštaja dostavljenih Regulatornoj agenciji za lekove i zdravstvene proizvode. Utvrđeno je da je 115.789 (9 odsto) bilo u vezi sa lekovima za koje se rizik od neželjenih efekata može modifikovati korišćenjem informacija o farmakogenomici (PGk) kao smernica za propisivanje. Od toga, 75 procenata je bilo u vezi sa samo tri gena koji utiču na način na koji pojedinac obrađuje lekove (CIP2C19, CIP2D6, SLCO1B1).
Tip lekova koji je pokazao najveći obim neželjenih efekata, koji mogu da se spreče personalizovanjem propisivanja sa genetskim informacijama su tretmani za psihijatrijske poremećaje (47 odsto) i kardiovaskularne probleme (24 procenata).
Zdravstveni sistemi bi trebalo da uvedu preventivno genetsko testiranje
Studija je takođe otkrila da je veća verovatnoća da su pacijenti koji su iskusili neželjene efekte leka, koje bi farmakogenomika mogla da ublaži – bili stariji muškarci i koji su imali nuspojave koje su bile teške, ali ne i fatalne. Klinička ispitivanja pokazala su da korišćenje genetskih informacija za vođenje preventivnog propisivanja lekova, kao što je prilagođavanje doze ili odabir različitih lekova, može da izbegne neželjene reakcije i poboljša ishode pacijenata. Ovo istraživanje naglašava potencijal integracije farmakogenomskog testiranja u kliničku praksu kako bi lekovi bili bezbedniji i efikasniji za pacijente.
Profesor Sir Mark Caulfield, zamenik direktora za zdravstvo na Queen Mary University of London smatra da je „ovo najveća analiza potencijalne uloge farmakogenomike u neželjenim reakcijama“.
– To pokazuje da se 9 odsto ovih izveštaja može odnositi na našu genetsku strukturu. Ovo bi se moglo izbeći da smo izmerili genetsku strukturu osobe pre nego što smo prepisali lekove. Vreme je da britansko zdravstveni sistem razmotri usvajanje preventivnog testiranja za poznate gene koji reaguju sa lekovima – smatra profesor Caulfield.
