Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Da li nas starenje čini sebičnima, kako izgleda život iz ugla nekog drugog

Priredio/la: D. T.
17:00 - 04. 04. 2022.

Psiholozi upozoravaju da psihopate, na primer, imaju veoma razvijenu kognitivnu empatiju, ali uopšte nisu u stanju da osete strah ili poniženje svojih žrtava

empatija Sposobnost da razumemo i reagujemo na tuđa osećanja tokom života prati obrnuti obrazac u obliku slova U Foto: Shutterstock

Starenje može sa sobom da donese životno iskustvo i mudrost, ali nekada može da nas učini samodovoljnima i sebičnima. Istraživanja tvrde da stepen ljudske empatije opada sa starenjem. Noviji radovi, ipak ohrabruju i ističu da starije osobe samo sporije razumeju nečija osećanja, ali da i dalje gaje velike količine emocija.

Starenje i empatija

Empatija se objašnjava kao sposobnost da život posmatramo iz ugla druge osobe, a u cilju da razumemo tuđa osećanja. Pojedini istraživači tvrde da su ljudi u suštini egocentrična bića. Naša sposobnost da razumemo i reagujemo na tuđa osećanja prati obrnuti obrazac u obliku slova U, pri čemu empatičke veštine dostižu vrhunac u srednjim godinama pre nego što ponovo počnu da opadaju u starijoj dobi, tvrde neki psiholozi.

Michelle Kelly sa University of Newcastle tvrdi da nema mesta za jednostrane zaključke. Stručnjaci tvrde da stariji od 65 godina nisu baš tako dobri u „kognitivnoj empatiji“, ali da su dobi u „osećaju za druge“. Tim naučnika iz Njukasla ispitivao je 231 osobu staru od 17 do 94 godine.

Kako bi reagovali da je scena koju posmatraju stvarna?

Ispitanici su dobili dva zadatka osmišljena za merenje kognitivne empatije. Učesnicima su pokazane fotografije lica i video snimci glumaca od kojih je traženo da prenesu različite emocije. Zadatak ispitanika bio je da otkriju emocije osoba na fotografijama i video snimcima i da odluče da li na primer dve osobe ispoljavaju istovetne ili različite emocije.

U trećem zadatku učesnici istraživanja su posmatrali 19 fotografija ljudi uključenih u neku vrstu društvene aktivnosti. Istraživači su tražili da im ispitanici odgovore, na primer kakva su osećanja glavnog aktera na fotografiji ili da kažu kako su scene koje su videli uticale na njih lično. Zatraženo je i da objasne da li bi na neki način reagovali, da se scena koju posmatraju dešava u stvarnom životu.

Starenje i jaka osećanja

Ispitanici su potom podeljeni u tri grupe, mladih od 17 do 35 godina. Drugu grupu su činile sredovečne osobe stare između 36 i 65 godina i treću osobe starije od 66 godina. Nije bilo razlike između različitih starosnih grupa kada je u pitanju afektivna empatija ili prosocijalno ponašanje. Ranija istraživanja su svakako sugerisala da je sposobnost saosećanja faktor koji nas tera da pomognemo drugoj osobi.

Psiholozi upozoravaju da psihopate, na primer, imaju veoma razvijenu kognitivnu empatiju, ali uopšte nisu u stanju da osete strah ili poniženje svojih žrtava. Starije grupe ispitanika imale su nešto niže rezultate kada je u pitanju kognitivna empatija. Smatra se da ova studija ipak ima neka ograničenja, neki zadaci su bili suviše brzi za starije osobe, a poređene su grupe različite starosne dobi.

– Jasno je da je odnos između osoba različitog uzrasta i empatičkih veština složen – smatraju istraživači. Stariji ljudi nisu manje sposobni da dele i reguju na emocije drugih. Empatija prevazilazi godine i jasno je da neko može da bude kalendarski star, ali da i dalje gaji jaka osećanja.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend