Srce može da stane bez upozorenja: Milioni žive sa „nemim“ oštećenjima

Najnovija globalna istraživanja upozoravaju na alarmantan broj ljudi koji žive sa ozbiljnim srčanim problemima, a da toga nisu svesni, jer njihovo stanje ne prati uobičajeni bol u grudima ili kratak dah. Dijabetes i bolesti bubrega glavni su faktori rizika za srčana oboljenja, ali mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani. Štaviše, sprovedene ankete pokazuju da većina ljudi nije svesna da su zdravlje srca, bubrega i metabolizma (načina na koji telo stvara, koristi i skladišti energiju) u tesnoj vezi.

„Nema” srčana oboljenja su kritičan problem u modernoj kardiologiji

Prema novoj analizi American Heart Association za 2026. godinu, na primer, jedna od 4 odrasle osobe u SAD sa dijabetesom ne zna da ga ima. Štaviše, podaci Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da čak 9 od 10 odraslih osoba sa hroničnom bolešću bubrega ne znaju da imaju ovaj zdravstveni problem. Skoro polovina svih odraslih u SAD pati od visokog krvnog pritiska, oko 1 od 3 ima visok ukupni holesterol, više od polovine ima predijabetes ili dijabetes, više od polovine ima veliki obim struka, a skoro jedna od 7 osoba pati od bolesti bubrega. S obzirom na to da su srčana oboljenja, bolesti bubrega i dijabetes u neraskidivoj vezi, prisustvo jednog oboljenja često povećava verovatnoću razvoja drugih. To je uglavnom zbog zajedničkih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, visok šećer u krvi, prekomerna težina i smanjena funkcija bubrega.

Preporučujemo

Studija objavljena u februaru 2026. godine ističe kritičan problem u modernoj kardiologiji - postojanje takozvanih „nemih“ srčanih oboljenja. Podaci ukazuju na to da milioni ljudi širom sveta imaju strukturna oštećenja srca ili poremećaje funkcije koji ostaju nedijagnostikovani sve dok ne dođe do ozbiljnog incidenta, poput srčanog udara ili zastoja srca.

Skrivena opasnost bez simptoma

Tradicionalno, pacijenti i lekari se oslanjaju na simptome kao što su stezanje u grudima, zamor ili lupanje srca. Međutim, novo istraživanje pokazuje da značajan procenat populacije ima patološke promene na srčanom mišiću ili krvnim sudovima koje se ne manifestuju na očigledan način.

Ključni nalazi studije su:

Nemi infarkti - Veliki broj ispitanika imao je ožiljke na srcu koji ukazuju na prethodne „tihe“ srčane udare koje pacijenti nikada nisu prijavili

Hipertenzija kao tihi ubica - Visok krvni pritisak i dalje ostaje glavni faktor rizika koji godinama može da ošteti srce bez ikakvih spoljnih znakova.

Genetska predispozicija -Kod određenog dela populacije, srčane mane ili kardiomiopatije razvijaju se postepeno, a prvi simptom može da bude fatalan ako se stanje ne otkrije na vreme.

Ozbiljnim srčanim problemima na put se može stati  preventivnim pregledima 

Naučnici naglašavaju da oslanjanje isključivo na to „kako se osećamo“ više nije dovoljna strategija za očuvanje zdravlja srca. Studija apeluje na uvođenje širih skrining programa, čak i kod osoba koje se smatraju zdravima i nemaju tegobe.

Statistički izveštaj American Heart Association  ukazuje da bi skrining za bolesti bubrega  posebno mogao da se poboljša jer dve trećine pacijenata sa visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom nisu svesne da takođe imaju bolest bubrega zbog nedostatka uACR testiranja - testa urina koji procenjuje funkciju bubrega. Za osobe sa dijabetesom ili visokim krvnim pritiskom, preporučuju se dva skrining testa za procenu funkcije bubrega: uACR test urina i eGFR test krvi. Svaki meri različite aspekte zdravlja i funkcije bubrega.

- Činjenica da nemate simptome ne znači nužno da je vaše srce u savršenom stanju. Podstičemo ljude da postanu svesni veza između različitih stanja kako bi, zajedno sa svojim zdravstvenim timom, mogli da razmišljaju o svom opštem zdravlju izvan pojedinačnih stanja - ističe dr Stacey E. Rosen iz  American Heart Association.

Autori studije takođe ističu da jednostavni dijagnostički alati, poput elektrokardiograma (EKG), ultrazvuka srca ili provere nivoa određenih biomarkera u krvi, mogu da spasu  milione života ranim otkrivanjem abnormalnosti. Takođe, naučna zajednica poručuje da je svest o „nemim“ bolestima ključna. Redovne kardiološke kontrole, bez obzira na odsustvo tegoba, posebno kod osoba sa faktorima rizika poput dijabetesa ili porodične istorije bolesti, predstavljaju jedini siguran način za prevenciju iznenadnih srčanih katastrofa.

(eKlinika.rs)