Na nogama nekoliko sati posle opracije kuka, kako izgleda moderna artroplastika i zašto su pacijenti sve mlađi

Totalna zamena kuka (artroplastika) je ozbiljna operacija koja je nekada podrazumevala velike rezove, značajan bol i dug postoperativni tok. U svetu se danas sve više primenjuju minimalno invazivne hirurške tehnike koje omogućavaju pojedinim pacijentima da stanu na noge već nekoliko sati posle operacije ili da idu kući istog dana. Implantati su sve bolji, ali i pacijenti su sve mlađi, kažu stručnjaci.

Šta je artroplastika?

Totalna zamena kuka hirurška je procedura kojom se oštećeni zglob kuka menja veštačkim kukom (protezom), najčešće zbog artroze, osteoartritisa. Operacija kuka, koja uklanja bol i vraća pokretljivost, savetuje se kada konzervativne mere lečenja ne daju željene rezultate. Totalna zamena kuka ili totalna artroplastika kuka danas je jedna od najčešćih i najuspešnijih procedura za ublažavanje bola u kuku izazvanog artritisom ili drugim oštećenjima zgloba.

Implantati traju 25 godina i duže

Lekari kažu da operacija kuka nije kao nekada rezervisana samo za starije osobe. U ranijim vremenima pacijenti su uglavnom bili stariji od 70 godina, dok se danas za ovu operaciju odlučuju i osobe u kasnim četrdesetim, pedesetim ili ranim šezdesetim godinama života. U isto vreme implantati su sve bolji i mogu da traju 25 godina ili i duže, objašnjavaju lekari.

- Hirurški instrumenti su bolji, ishodi su bolji, a implantati su kvalitetniji, pa traju duže. Ranije smo, kako bismo izbegli još jednu operaciju u budućnosti, savetovali operaciju uglavnom između 65 i 75 godina života, jer su implantati imali kraće trajanje. Sada ima dosta pacijenata koji se u srednjim pedesetim godinama odlučuju na operaciju totalne zamene kuka - kaže dr Eli Mansur, ortopedski hirurg iz Yale Medicine.

Kada se savetuje operacija kuka?

Lekari obično preporučuju operaciju tek pošto nehirurške metode ne pruže dovoljno olakšanja.

- Često je u pitanju osteoartritis, kada savetujemo antiinflamatorne lekove, fizikalnu terapiju, a ponekad i steroidne injekcije u zglob kuka - navodi dr Mansur.

Ukoliko ovi načini lečenja više ne pomažu, razmatra se operacija, posebno ukoliko dođe do jakog bola i ograničene pokretljivosti koja u bitnoj meri utiče na kvalitet svakodnevnog života.

- Kada pacijent i pored svih mera konzervativnog lečenja i dalje oseća svakodnevni bol, naročito noću, ako je funkcionalnost smanjena do te mere da utiče na dnevne aktivnosti, savetuje se operacija.Bol u kuku utiče na njegovu funkciju, a ograničeno kretanje može, s druge strane, dodatno da pojača osećaj bola – objašnjava dr Mansur.

Pod „funkcijom“ podrazumeva se sposobnost obavljanja osnovnih aktivnosti, poput hodanja kroz prodavnicu, obavljanja kućnih poslova, ulaska i izlaska iz automobila.

- Ne govorimo o osobi koja je ranije trčala 10 kilometara, a sada može samo sedam. Govorimo o teškoćama u svakodnevnim aktivnostima. Zamena kuka može da se ponudi aktivnijim pacijentima, ali očekivanja nakon operacije moraju da budu realna - kaže dr Mansur.

Uloga genetike

Istraživanja pokazuju da genetika ima značajnu ulogu u razvoju osteoartritisa kuka, najčešćeg razloga za zamenu kuka. Procene ukazuju da je oko 60 odsto rizika nasledno.

Ukoliko imamo roditelja ili brata/sestru sa veštačkim kukom, veća je verovatnoća da će i nama biti potrebna operacija.

Na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo na faktore rizika kao što je povišena telesna težina, koja povećava opterećenje kuka i rizik od teškog artritisa.

U nekim slučajevima biće potrebno da smršamo pre zakazane operacije.

- Postoje ograničenja u vezi sa indeksom telesne mase (BMI), pa neki pacijenti koriste GLP-1 lekove za mršavljenje pre operacije kako bi ispunili uslove - kaže dr Mansur.

Savetuje li se fizikalna terapija pre operacije?

Mnogi hirurzi preporučuju fizikalnu terapiju pre operacije. Cilj je jačanje mišića oko kuka kako bi se ubrzao oporavak posle operacije.

- Pojedini pacijenti su u lošoj kondiciji i tada je neophodna terapija koja će da ojača mišiće. Oporavak zavisi i od nivoa fizičke aktivnosti pre operacije kuka - kaže dr Mansur.

Ipak, fizikalna terapija pre operacije nije uvek moguća.

- Neki pacijenti imaju previše jake bolove i nisu u mogućnosti da vežbaju, onda se operacija obavlja bez prethodne fizikalne terapije  - navodi dr Mansur.

Kako se kontroliše bol?

Većina pacijenata dobija regionalnu anesteziju i blokadu nerva kuka. Blokada nerva privremeno „isključuje“ osećaj u kuku i pomaže u kontroli bola tokom operacije i nekoliko sati nakon nje.

Pacijenti mogu da dobiju i spinalnu anesteziju (utrnulost donjeg dela tela) ili opštu anesteziju (potpuno uspavljivanje). Posle operacije, pacijenti obično nekoliko dana uzimaju opioidne analgetike, a zatim prelaze na blaže lekove, poput antiinflamatornih ili paracetamola.

Da li je moguće da pacijent ide kući istog dana posle operacije?

Mnogi pacijenti nastoje da odmah posle operacije idu kući.

- U tim okolnostima proveravamo da li pacijenti imaju neophodnu podršku u kućnim uslovima. Ako je odgovor potvrdan, moguće je da pacijent istog dana ide kući. Ovo je u suštini najbolja opcija, jer je kod kuće manji rizik od komplikacija nego u rehabilitacionim ustanovama - objašnjava dr Mansur.

Pojedini pacijenti ipak moraju da kratko borave u rehabilitacionom centru, na primer ako žive sami ili nemaju pomoć u prvim danima oporavka.

U nekim slučajevima medicinske sestre dolaze u kućne posete tokom prve dve nedelje, a fizikalna terapija može da počne kod kuće, pre nego što se pređe na ambulantno lečenje.

Kada je moguća operacija i drugog kuka?

Osobe koje imaju osteoartritis u jednom kuku imaju povećan rizik od razvoja osteoartritisa i u drugom kuku. Istraživanja pokazuju da oko 25 odsto pacijenata zameni i drugi kuk u roku od 10 godina.

Ranije su se ponekad oba kuka istovremeno operisala, ali se to danas ređe radi zbog većeg rizika kod nekih pacijenata.

- Ipak, istovremena operacija oba kuka ima i svoje prednosti: pacijent dobija samo jednu anesteziju, a odsustvo sa posla je kraće. Kod mlađih i zdravijih pacijenata neki hirurzi i dalje nude ovu opciju - zaključuje dr Mansur.

(eKlinika)