Najčešći razlozi za ugradnju endoproteze zglobova su osteoartritis, povreda ili trauma, te autoimune bolesti među kojima je najčešći reumatoidni artritis. Za naše stručnjake ova hirurška intervencija odavno spada u rutinske, a sa ciljem smanjenja rizika i zbog većeg komfora pacijenata primenjuju se i neke od najmodernijih operativnih metoda.
Kada osteoartritis ošteti hrskavicu, oboleli zglob gubi funkciju
U razgovoru za eKlinika portal, Ass. dr sci. med. Oliver Dulić, specijalista ortopedije sa traumatologijom, podseća da je osteoartritis (OA) ili artroza degenerativna bolest zgloba, koja se karakteriše progresivnim propadanjem hrskavice i promenama u svim strukturama zgloba: kosti ispod hrskavice (subhondralnoj kosti), koštanoj srži, sinovijalnoj membrane i zglobnoj kapsuli, uz posledični patološki rast kosti i stvaranje takozvanih koštanih izraslina (osteofita). Prema njegovim rečima, bolešću su kasnije zahvaćeni i krvni sudovi, nervi, mišići, burze i lokalno masno tkivo koje okružuju zglob.
Konačno, krajnji stadijum bolesti podrazumeva nepovratno propadanje hrskavice i gubitak funkcije obolelog zgloba.
Zašto kuk i koleno najčešće stradaju i kakva može biti klinička slika
Pored toga, kako kaže naš sagovornik, OA je najčešća bolest sinovijalnih zglobova kao što su kuk i koleno i izraženi uzročnik bola, invaliditeta različitog stepena kao i psihičkog i socijalnog distresa. Najčešće se javlja u šezdesetim godinama života, a zbog produženja očekivanog životnog i radnog veka ljudske populacije rastući je teret kako za globalnu ekonomiju, tako i za zdravstvene sisteme gotovo svih država sveta.
– Klinička slika odnosno tegobe koje pacijenti imaju kod artroza zglobova su bol u zglobu pri pokretima a u kasnijim fazama i pri mirovanju, nemogućnost punog obima pokreta zgloba, ukočenost, itd. Kao jedan od čestih razloga za propadanje zgloba koje zahteva ugradnju endoproteze je i reumatoidni artritis (RA), koji predstavlja sistemsku autoimunu bolest. Kod preloma vrata butne kosti, ukoliko nije moguće drugačije lečenje, takođe se pribegava ugradnji endoproteze kuka – objašnjava dr Dulić.
Karakteristike endoproteza: Od čega zavisi koja je namenjena kom pacijentu
Specijalista ortopedije sa traumatologijom navodi da endoproteze zglobova mogu biti izrađene od različitih materijala i imati različita biomehanička svojstva, te zamenjivati kompletnu strukturu obolelog zgloba ili samo jedan oboleli deo.
– Elementi proteze se mogu fiksirati unutar koštanih struktura cementom ili bescementno, što lekar određuje u odnosu na pacijentovo opšte zdravlje, godine života, biološki potencijal koštanog tkiva i razlog ugradnje proteze (artroza ili trauma). Takođe, sa obzirom na to da svaka proteza ima i svoj životni vek unutar organizma (koji se meri decenijama), proteze mogu biti primarne (prvi put ugrađene) ili revizione (kada se ugrađuje proteza nakon razlabavljenja prethodne proteze), kao i specijalne proteze koje se ugrađuju kod velikih defekata kosti kao posledice tumora, infekcije, nesraslih preloma i slično – kaže naš sagovornik.
Kako se leči osteoartroza kuka
Koje metode su danas pacijentima na raspolaganju, sa prednostima i rizicima?
– Lečenje OA u odnosu na stadijum bolesti u kojem se zglob nalazi može biti nefarmakološko, farmakološko i hirurško. U nefarmakološke metode spadaju edukacija, vežbe u kući, fizikalna terapija, aerobik,vežbe mišićne snage, plivanje i vežbe u vodi, smanjenje telesne težine, šetnja, nošenje različitih rasteretnih uložaka, štapa… Farmakološko lečenje sprovodi se uz pomoć medikamenata kao što su acetaminofen, nesteroidni antiupalni lekovi (NSAID) koji se mogu uzimati kao tablete ili poput lokalnog apliciranja gela ili kreme, ubrizgavanje injekcija kortikosteroida i hijaluronske kiseline u zglob, preparate glukozamina i hondroitin sulfata, diacerin i opioide u slučaju izraženog bola – objašnjava dr Oliver Dulić i dodaje:
Hirurgija kuka nosi rizike, ali su oni minimalni
– U novije vreme tu su i bioregenerativne inekcije kao što su plazme obogaćene trombocitima (PRP), matične ćelije (BMAC) i mnoge druge terapije ili kombinacije ovih terapija. Hirurške metode sprovode se ugradnjom totalne ili parcijalne endoproteze, osteostomije i različite „joint preserving“ procedure. Sve one su povezane sa određenim rizicima, koji se kreću od blagih upala i bolova sa pogoršanjem kliničke slike do eventualnih infekcija, produđenih krvarenja itd. Danas, s obzirom na moderne hirurške tehnike, optimalne uslove sterilizacije i dezinfekcije i moderne tehnologije izrade implanta, ove komplikacije su svedene na minimum.
Izbor operativne metode znači i različit pristup kuku
Može li se reći da je operacija kuka danas rutinska hirurška intervencija?
– Apsolutno da. Ugradnje endoproteza kuka su jedne od najčešćih rutinskih operacija koje sprovodi ortopedski hirurg i traumatolog. Kada lekar preporuči ugradnju proteze na osnovu kliničke slike i medicinske indikacije, donosi se odluka o tipu proteze koja se preporučuje za pacijentovo stanje koštanog tkiva, opšte zdravstveno stanje i razlog ugradnje proteze. Proteza kuka se ugrađuje nakon pristupa zglobu kuka i isecanjem (resekcijom) obolele glave butne kosti sa delom vrata kao i pripremom čašice kuka. Zglobu se prilazi jednim od najčešće koriščenih hirurških pristupa: prednjim, bočnim, zadnjim i takozvanim „bikini” pristupom – precizira sagovornik eKlinika portala.
Kako se sprovodi „bikini” metoda i koje su njene prednosti
Koje su specifičnosti „bikini” metode? Kako se sprovodi i u čemu asterećuje pacijenta i sistem, kakva su dosadašnja iskustva?
– „Bikini” pristup je najmoderniji pristup zglobu kuka koji je minimalno invazivan i sa minimalnim rezom na koži, te izbegavanjem oštećenja bilo kog od mišića koji učestvuju u pokretima zgloba kuka ili njegovoj stabilnosti. Ovaj pristup zahteva dve važne stvari: prvo, obučen i stručan tim hirurga i osoblja u operacionoj sali jer je potpuno različit od tradicionalnih pristupa, kao i posebne instrumente koji omogućavaju pristup zglobu i kostima za nesmetan rad bez preteranog traumatizovanja tkiva. Druga važna stvar za uspešno obavljanje operacije ugradnje proteze kuka ovim pristupom je konstitucija pacijenta i stanje obolelog zgloba – objašnjava specijalista ortopedije sa traumatologijom.
Da li su svi pacijenti kandidati za „bikini” metodu
Postoje li osobe koje su idealni kandidati i od čega to zavisi?
– Ovaj pristup se ne preporučuje kod krupnih i gojaznih pacijenata kao i pacijenata sa velikim oštećenjem zgloba koje je dovelo do ispadanja glave butne kosti iz zglobne čašice. U tim slučajevima, moj tim i ja preporučujemo prednji pristup zglobu kuka koji je takođe atraumatski, bez oštećenja mišića koji se prostiru na putu hirurškog prilaska zglobu kuka a iz kojeg se na našoj Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju rutinski rade sve intervencije na kuku, od ugradnje primarnih proteza do kompleksnih revizija. Mi smo jedina ustanova u Srbiji u kojoj se rutinski i svakodnevno izvode oepracije na kuku sa ova dva, moderna pristupa. Ono što je takođe važno, sa obzirom na to da je traumatizacija tkiva minimalna i vreme trajanja operacije skraćeno, pacijent odmah nakon operacije može da ustaje i da hoda sa punim osloncem na oeprisanu nogu. Mi bismo mogli teoretski da pacijente otpuštamo na kućno lečenje već istog ili sledećeg dana, jer se operacija kroz ove pristupe mnogo lakše toleriše od zadnjeg pristupa kuku, koji je najčešće korišćen pristup u našoj zemlji.
Edukacija lekara sa Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju UKC Vojvodina za najmoderniju hiriršku metodu, „bikini“ pristup
Ass. dr sci. med. Olivera Dulića za kraj pitamo gde ste edukuje za primenu najmodernijih opcija lečenja i kako su naši stručnjaci pozicionirani danas u odnosu na savremenu ortopediju i ortopedsku hirurgiju?
– Prednji pristup kuku je uvršten u rutinsku operativnu praksu Univerzitetskog Kliničkog Centra Vojvodine pre oko 10 godina. Godišnje se izvede više od 1.000 operacija ovim pristupom. Što se tiče „bikini” pristupa, za sada je nas dvoje kolega sa Klinike prošlo edukacije u Belgiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, u nekim od centara u kojima je ovaj pristup opisan i promovisan, početkom ove godine. Imali smo sreću da radimo sa ljudima koji su pioniri na svetskom nivou u primeni i unapređenju operacija kuka kroz ovaj pristup – priča naš sagovornik i zaključuje:
Srpska ortopedija ne zaostaje za svetom
– Srpska ortopedija u gotovo svim oblastima ne zaostaje za svetom. Naprotiv – u nekim oblastima se inoviraju i primenjuju nova znanja pre mnogih razvijenijih zemalja, kao što je na primer regenerativna medicina i korišćenje matičnih ćelija u lečenju oboljenja hrskavice i drugih tkiva. Danas je ortopedija globalizovana: implanti i operativne tehnike stižu veoma brzo do nas zahvaljujući prisustvu velikih globalnih proizvođača ortopedske opreme na našem tržištu kao i modernim digitalnim metodama edukacije. To znači da danas u našim bolnicama pacijenti dobijaju istovetne proteze i druge implante kao i u većini drugih zemalja EU ili razvijenog sveta korišćenjem istih operativnih tehnika – ispričao je za eKlinika portal Ass. dr sci. med. Oliver Dulić, specijalista ortopedije sa traumatologijom.
