Kuk i koleno bole i posle zamene zgloba: Šta ako operacija mora da se ponovi, kada se radi reviziona hirurgija

Artroplastika je ortopedska operacija kojom se zglob kuka ili kolena zamenjuje veštačkim implantatom (endoprotezom). Može biti potpuna ili delimična. Često je poslednja terapijska opcija za pacijente koji trpe hronične bolove i imaju značajno otežano kretanje. Moguće je da bol u kolenu ili kuku bude prisutan i nakon operacije ugradnje veštačkog zgloba. Nažalost, iz različitih razloga nisu sve operacije u potpunosti uspešne, a ni veštački zglobovi kuka, kolena ili ramena ne traju neograničeno dugo.

Šta je reviziona hirurgija?

Bilo koja vrsta operacije, posebno operacije zamene zglobova, može da zahteva takozvanu revizionu hirurgiju. Reviziona hirurgija je operativni zahvat kojim se prethodna operacija koriguje ili ponavlja, iz različitih razloga, objašnjava dr Thomas Hickernell, ortopedski hirurg iz organizacije Yale Medicine, specijalista za hirurgiju kuka i kolena. Ova operacija se izvodi kada prvobitna intervencija nije dala očekivani rezultat ili kada se tokom vremena razviju komplikacije.

Revizione operacije najčešće se rade nakon operacija kuka, kolena i ramena.

- Potreba za revizionom hirurgijom raste zbog sve većeg broja operacija zamene zglobova - kaže dr Kenneth W. Donohue, ortopedski hirurg iz organizacije Yale Medicine, specijalista za hirurgiju ramena i lakta. On dodaje da se očekuje da će, zbog produženja životnog veka i većeg broja ugrađenih proteza, potreba za ovim operacijama u budućnosti biti još veća.

Dobra vest je da savremene tehnologije omogućavaju duže trajanje veštačkih zglobova. Ipak, važno je da pacijenti znaju da postoji mogućnost da će tokom života biti potrebna reviziona operacija.

Primer operacije rotatorne manžetne

Operacije reparacije rotatorne manžetne, koje se rade s ciljem sanacije oštećenih tetiva ramena, takođe ponekad mogu da zahtevaju revizionu operaciju. Razlog može biti nova povreda, ali i određene anatomske karakteristike ramena koje su razlog neuspeha inicijalne operacije, dodaje dr Donohue.

-  Dostupne su nove tehnologije koje pomažu u revizionim operacijama, uključujući biološke graftove koji mogu da poboljšaju zarastanje rotatorne manžetne. Takođe postoje različiti implantati i hirurške tehnike koje se koriste za stabilizaciju nestabilnog ramenog zgloba - objašnjava dr Donohue.

Kada je potrebna reviziona operacija?

Postoji više razloga zbog kojih pacijentu može biti potrebna reviziona hirurgija. Prema rečima dr Donohuea, najčešći razlog je istrošenost ili oštećenje ugrađenog implantata, odnosno veštačkog zgloba.

Revizione operacije se takođe rade i kada tokom prvobitne operacije nisu u dovoljnoj meri uzete u obzir specifične anatomske karakteristike pacijenta.

- Pacijenti kod kojih postoje anatomska odstupanja, bilo zbog gubitka koštane mase ili razvojnih anomalija, mogu imati složenije operacije, naročito ako ove razlike nisu adekvatno uzete u obzir tokom prvog zahvata  kaže dr Donohue.

Bitno je prepoznati anatomske specifičnosti

Ključ uspeha kod ovakvih operacija je hirurg koji prepoznaje anatomske specifičnosti pacijenta i ume da prilagodi operativni plan individualnim potrebama.

- Kod operacije zamene ramena često koristim specijalizovani softver za izradu trodimenzionalnog modela zgloba i simulaciju operacije pre ulaska u operacionu salu. Kada postoji značajan gubitak koštane mase, moguće je dizajnirati i individualizovane implantate. Tokom operacije koristimo kompjutersku navigaciju ili posebne vodiče prilagođene pacijentu kako bismo postigli što precizniju korekciju - objašnjava dr Donohue.

Infekcija kao uzrok revizione operacije

Infekcija je još jedan važan razlog za revizionu operaciju. Simptomi mogu biti očigledni, kao što su crvenilo, toplina i otok u predelu operisanog zgloba. Međutim, infekcija se ponekad razvija sporije i manifestuje se tegobama poput bola i ukočenosti, kaže dr Hickernell.

-  Znaci infekcije najčešće se javljaju u prvih nekoliko meseci nakon operacije, ali je moguće da se pojave i godinama kasnije. Dešava se i da infekcija iz nekog drugog dela tela putem krvotoka dospe do već operisanog zgloba - objašnjava dr Hickernell.

Naknade povede

Moguće je i da je prvobitna operacija tehnički izvedena bez greške, ali da se pacijent kasnije ponovo povredi.

- Na primer, urađena je uspešna rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, poznatog kao ACL, ali moguće je da tokom vremena ponovo dođe do njegovog pucanja. Naknadne povrede nisu retkost, naročito u sportskoj medicini - navodi dr Andrew Jimenez, ortopedski hirurg iz organizacije Yale Medicine, specijalista za očuvanje zgloba kuka i sportsku medicinu.

Da li bol posle operacije znači da je potrebna reviziona operacija?

Bol koji se javlja ubrzo nakon operacije zamene zgloba ne znači nužno da je potrebna reviziona operacija. S druge strane, određene tegobe mogu da se jave i mesecima ili godinama nakon prvobitne operacije.

Lekari naglašavaju da je prvi korak pažljivo slušanje pacijenta i analiza simptoma.

- Važno je utvrditi šta tačno izaziva bol. Da li se on javlja ujutru pri ustajanju, a smanjuje pri pokretu? Da li je bol stalan ili se javlja samo noću? U kom delu zgloba se oseća i koje aktivnosti ga pogoršavaju? Odgovori na ova pitanja često nam pomognu da otkrijemo uzrok tegoba - objašnjava dr Hickernell.

U pojedinim slučajevima bol u kuku ili kolenu posle operacije može da bude posledica upale tetiva ili drugih struktura mekog tkiva, a ne problema sa samom protezom.

Radiološki snimci su ključni

Pošto simptomi često mogu biti blagi ili nespecifični, neophodna je detaljna procena stanja pacijenta pre donošenja odluke o revizionoj operaciji.

Fizički pregled i radiološka dijagnostika pružaju važne informacije. Tokom pregleda lekar procenjuje da li je zglob otečen, bolan ili nestabilan.

- Ponekad problem može biti u napetosti mekih tkiva oko implantata. Ipak, radiološki snimci su ključni za postavljanje dijagnoze. Obično počinjemo sa rendgenskim snimkom, a po potrebi radimo i CT skener ili magnetnu rezonancu kako bismo preciznije utvrdili uzrok tegoba - kaže dr Hickernell.

Šta može da ukaže na problem?

Snimci mogu da pokažu da li je došlo do oštećenja ili pomeranja implantata, kao i da li su stabilizacioni elementi promenili položaj. U nekim slučajevima ligamenti mogu biti previše istegnuti ili nedovoljno zategnuti.

Pacijenti bi trebalo da obrate pažnju na simptome kao što su iznenadan bol u operisanom zglobu, otežano kretanje ili pojavu zvukova poput "škljocanja ili pucanja", navodi dr Jimenez.

- Takođe je važno pratiti promene u funkcionalnom stanju. Smanjenje mišićne snage ili opsega pokreta, naročito nakon perioda oporavka, može da ukaže na problem - kaže dr Jimenez.

Koliko dugo traje veštački zglob?

Mnogi pacijenti pogrešno veruju da veštački zglob traje svega desetak godina, navodi dr Hickernell.

- Kod zamene kuka i kolena između metalnih komponenti implantata obično se nalazi plastična podloga koja omogućava glatko kretanje zgloba. U prošlosti se ovaj materijal trošio u proseku za 10 do 15 godina. Međutim, savremene generacije materijala su znatno izdržljivije - objašnjava on.

Od početka 2000-ih godina razvijeni su materijali koji omogućavaju da implantati traju 20 do 30 godina, a ponekad i duže.

Ipak, kod mlađih i fizički aktivnih pacijenata veća je verovatnoća da će tokom života biti potrebna reviziona operacija.

- Zato nastojimo da bolesti kao što je osteoartritis što duže lečimo konzervativnim metodama, bez operacije – naglašava dr Hickernell.

Da li su revizione operacije komplikovanije?

Revizione operacije su po pravilu složenije od primarnih operacija.

- Traže detaljno planiranje, čak i kada tehnički nisu značajno zahtevnije. Tokom revizione operacije često je potrebno ukloniti ožiljno tkivo, nadoknaditi gubitak kosti ili koristiti drugačiji tip grafta - objašnjava dr Jimenez.

Kod pacijenata koji su ranije imali operaciju labruma kuka - hrskavičastog prstena koji stabilizuje zglob - može da dođe do ponovnog cepanja ili degeneracije tkiva. U tim situacijama kvalitet tkiva često nije dovoljno dobar za novu reparaciju.

Tada se radi rekonstrukcija labruma, odnosno obnavljanje strukture pomoću grafta.

- Važno je da utvrdimo zašto je došlo do oštećenja labruma. Zato koristimo trodimenzionalne modele kuka pacijenta koji se izrađuju pomoću specijalizovanog softvera. Ovi modeli prikazuju specifične anatomske karakteristike i pomažu da se precizno planira operacija – objašnjava dr Jimenez.

3D tehnologija omogućava preciznije postavljanje implantata i poboljšava biomehaniku zgloba, što doprinosi prirodnijem kretanju.

Da li treba da potražimo drugo mišljenje?

Lekari ističu da pacijenti imaju pravo da potraže drugo mišljenje pre odluke o revizionoj operaciji.

Dr Donohue naglašava da hirurzi treba da budu otvoreni za takvu mogućnost, jer je najvažnije da pacijent dobije najbolju terapiju.

Dr Hickernell savetuje da je, kada god je moguće, potražimo hirurga koji je specijalizovan za određenu vrstu revizione operacije, na primer operacije kuka ili kolena.

Dr Jimenez dodaje da je korisno konsultovati lekare koji su ne samo kliničari već i istraživači u svojoj oblasti.

Pacijentima se savetuje da na pregled ponesu svu medicinsku dokumentaciju, uključujući radiološke snimke, nalaze i izveštaje sa prethodne operacije.

(eKlinika)