Artroskopija je savremena operativna tehnika, kojom se tretiraju različita oboljenja i oštećenja zglobova. Artroskopija je u početku bila dijagnostička procedura, ali, kad se radi o kolenu, danas je samo terapijska, objašnjavaju stručnjaci. Nauka se svakodnevno razvija na svim poljima, artroskopija umnogome olakšala lečenje kolena, ali nije svemoguća metoda. Stručnjaci naglašavaju da lek za oštećenu hrskavicu još nije pronađen.
Lek za bolesnu ili oštećenu hrskavicu još nije nađen
Artroskopija se izvodi tako što hirurg kroz mali rez na koži uvodi artroskop – endoskopski instrument u obliku uske cevi sa kamerom na vrhu u unutrašnjost zgloba kolena. Na ovaj način smanjena je operativna trauma, komplikacije su manje, a oporavak pacijenta brži. Stručnjaci naglašavaju da je pored velikog napretka na polju hirurgije kolena, artroskopija veliki pomak, ali ne i dovoljan.
– U ranijem životnom dobu artroskopijom mogu da se tretiraju neke početne faze oštećenja hrskavice i na taj način spreči prerano nastajanje osteoartroze. Kod povreda prednjeg ukrštenog ligamenta i/ili meniskusa, operativnom stabilizacijom kolena značajno se usporavaju, ali ne sprečavaju potpuno, promene zgloba kolena koje se javljaju u starijim godinama. Lek za bolesnu ili oštećenu hrskavicu još nije nađen. Ono šta na sadašnjem nivou razvoja medicine možemo da uradimo za koleno je mnogo više nego pre petnaestak-dvadeset godina. Opet, nedovoljno. Srećom, medicina i hirurgija se svakodnevno razvijaju – kaže za portal eKlinika specijalista ortopedije i traumatologije dr Vaso Kecojević.
Poželjno je da pacijent dođe na operaciju u najboljoj kondiciji
Dr Kecojević navodi da je pre svake operacije, pa i pre artroskopije neophodna preoperativna priprema pacijenta, koja se sastoji od laboratorijskih pretraga krvi i mokraće, pregleda interniste i anesteziologa.
– Dobro je, takođe, da pacijent pre operacije prođe kroz program fizikalne terapije, da bude u najboljoj mogućoj kondiciji. Od uvođenja artroskopije u praksu, raritet je da se danas operacija meniskusa ili prednjeg ukrštenog ligamenta radi otvoreno, klasično. U početku je artroskopija bila dijagnostička procedura, ali, kad se radi o kolenu, danas je samo terapijska – navodi dr Kecojević.
Kada je vreme za operaciju kolena i šta se retko operiše?
Sagovornik portala eKlinika objašnjava da se i artroskopska operacija ne mora obavezno uraditi neposredno posle povrede.
– Pokidan i uklješten meniskus spada u relativno hitan slučaj za operaciju. U slučaju da dođe do kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta, operacija se ne savetuje prve tri nedelje nakon povrede, a rezultati su najbolji ako se uradi u prvih šest meseci posle povrede. Dalje odlaganje operacije povećava šansu za sekundarno oštećenje meniskusa i hrskavice. Kidanje spoljašnjeg pobočnog ligamenta u najvećem broju slučajeva indikacija je za operaciju, dok se unutrašnji pobočni ligament operiše izuzetno retko – kaže dr Kecojević.
Doktor Kecojević objašnjava i da uzroci otoka kolena mogu da budu više nego raznoliki.
– Od pojačanog stvaranja zglobne tečnosti, krvarenja, infekcija, povreda, bolesti krvnih sudova ili tumora – precizira dr Vaso Kecojević.
Reč, dve o sagovorniku eKlinika portala
Dr Vaso Kecojević se bavi artroskopskim operacijama kolena i skočnog zgloba. Član je Evropskog udruženja za sportsku traumatologiju, hirurgiju kolena i artroskopiju (ESSKA), Edukacionog komiteta ESSKA 2010-2014. godine, Komiteta za artroskopiju ESSKA 2014-2016. Međunarodnog udruženja za sportsku traumatologiju, hirurgiju kolena i artroskopiju (ISAKOS), predsednik Asocijacije za sportsku traumatologiju i artroskopiju Srbije (ASTAS) od 2013-2020.godine. Dr Kecojević je i član Evropske federacija nacionalnih asocijacija ortopeda i traumatologa (EFORT), Evropskog borda ortopeda i traumatologa, Srpske asocijacija ortopeda i traumatologa, autor poglavlja u više domaćih i međunarodnih knjiga, učesnik i predavač na domaćim i međunarodnim kongresima ortopeda i traumatologa.
