Totalna zamena kuka (totalna aloartroplastika) je zamena celog zgloba kuka veštačkim kukom. Oštećene kosti i hrskavice se uklanjaju i zamenjuju protetskim komponentama. Razlog za operaciju su bolovi koji ne prestaju ni posle fizikalne terapije i primene lekova. Bolovi ograničavaju kretanje i učestali su i kada se pacijent odmara. Većina pacijenata se nakon operacije dobro oporavi, ipak totalna zamena kuka povezana je sa rizicima od nastanka krvnih ugrušaka i srčanog udara.
Većina pacijenata nema komplikacije
Potpuna zamena kuka je, kako ističu neki stručnjaci, jedna od najuspešnijih ortopedskih operacija sa stopom preživljavanja višom od 95 odsto i 10 godina posle procedure. Kandidati za zamenu kuka su osobe od 60 do 80 godina. Sve savremenija hirurških tehnika i preoperativni skrining su najzaslužniji za činjenicu da velika većina pacijenata nema veće komplikacije u postoperativnom toku.
Zašto operacija zamene kuka povećava rizik od srčanog udara?
Nije do kraja poznato zašto se rizik od srčanog udara povećava kod nekih pacijenata posle operacije. Stručnjaci smatraju da negativne ishode uslovljavaju poremećaji cirkulacije, opšta anestezija i hirurške traume. Upale koje se jave u postoperativnom toku su dodatni rizik, a povećan broj otkucaja srca i povišen krvni pritisak takođe mogu izazvati probleme. Raste i rizik od razvoja masne embolije.
Kada su najčešće komplikacije?
Prema nekim procenama, oko 3 procenta pacijenata doživi srčani udar tokom same operacije totalne zamene kuka. Komplikacije su učestalije kod starijih osoba i kod pacijenata koji već pate od neke kardiovaskularne bolesti. Rizik od srčanog udara najviši je neposredno posle operacije, posebno u prvoj nedelji. U velikoj studiji iz 2016. godine, naglašeno je da taj rizik vremenom opada. Kod veoma malog broja pacijenata zabeležene su komplikacije i mesec dana posle operacije.
Rizik od srčanog udara, prema nekim istraživanjima, blago je povišen 4 do 6 nedelja nakon operacije zamene kuka. Smanjena pokretljivost nakon operacije kuka povećava mogućnost od razvoja krvnog ugruška i duboke venske tromboze. Ovaj rizik prisutan je sve dok pacijent miruje, a umanjuje se tek sa ponovnom fizičkom aktivnošću.
Kako umanjiti rizik?
Ne postoje dovoljno jasna uputstva koja mogu pomoći da se umanje mogućnosti od pojave srčanog udara posle operacije zamene kuka. Lekar će moći da proceni rizik pre operacije na osnovu starosti pacijenta, opšteg zdravstvenog stanja. Proverava se da li pacijent ima i kakve kardiovaskularne ili plućne bolesti. Utvrđuju se vrednosti krvnog pritiska.
Nekada će biti potreba i dodatni fizički pregled, ehokardiogram, elektrokardiogram, rendgenski snimak grudnog koša, provera urina i kompletne krvne slike. Lekar može preporučiti, pre operacije, uzimanje lekova kao što su statini ili beta-blokatori, savet je da se prestane sa pušenjem i upotrebom alkohola.
Postoje li alternative operaciji?
Lekari obično ne savetuju zamenu kuka, osim ako kuk nije do te mere oštećen da nema koristi od fizikalne terapije ili primene injekcija steroida. Obećavajuća alternativa metoda koja se još razvija jeste primena matičnih ćelija. Veruje se da bi se pomoću matičnih ćelija mogla regenerisati hrskavica kuka.
Veza između bolova u kuku i srčanog udara
Stanja kao što su artritis i osteoporoza donekle se dovode u vezu sa povećanim rizikom od razvoja srčanog udara. Jedno istraživanje otkrilo je vezu između kardiovaskularnih bolesti i inflamatornih oblika artritisa kao što su reumatoidni artritis, ankilozantni spondilitis i psorijatični artritis.
Ova stanja izazivaju zapaljenje u celom telu koje se može povezati sa povećanim rizikom od razvoja srčanog udara. Pregled studija iz 2016. godine otkrio je da su srčane bolesti za 24 odsto češće kod osoba koje pate od osteoartritisa.
