Kukovi propadaju i mlađim ljudima: Može li artroza da se spreči i šta pomaže, odgovara dr Borislav Despot

Bol u preponi, ukočenost i sve teže penjanje uz stepenice mogu biti prvi znaci artroze kuka. Dr Borislav Despot, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, za eKlinika portal objašnjava šta se dešava u zglobu kada proces propadanja počne, kako se biraju vežbe i terapija i kada se razmatra ugradnja veštačkog kuka.

Zašto nastaje artroza kuka i šta se tada dešava u zglobu?

Artroza kuka, poznata i kao koksartroza, hronično je degenerativno oboljenje čija učestalost raste s godinama. Tegobe se obično razvijaju postepeno. Nekome najpre zasmeta duže hodanje, dok drugi primete da im je sve teže da se popnu uz stepenice ili da pokrenu kuk posle mirovanja.

Preporučujemo

Kuk pri svakom koraku prenosi težinu tela, a njegova građa omogućava pokrete u više pravaca. Dr Despot najpre pravi razliku između primarne, odnosno idiopatske, i sekundarne koksartroze. Prema njegovim rečima, na rizik utiču godine, porodična sklonost i prethodne povrede, dok se kod sekundarne koksartroze promene mogu povezati sa ranijim oštećenjem ili oboljenjem kuka.

- Uzrok sekundarne koksartroze je mehaničko oštećenje zgloba. To mogu biti prelomi, upale zgloba, razvojni poremećaj kuka, tumori... Inače, zglob kuka je samo deo u kinetičkom lancu, ali i njegov "noseći zglob". Po tipu je kuglastog oblika koji je vrlo pokretljiv u više ravni. Sačinjavaju ga hrskavicom pokrivena čašica smeštena u karlici i glava butne kosti, kao i okolne mekotkivne strukture. Njegova kompleksna građa i funkcija ujedno predstavlja i njegovu slabost, jer iako dobro obezbeđen snažnim ligamentarnim kompleksom i višeslojnim mišićnim prstenom, često biva izložen opterećenjima koja prevazilaze njegov biološki kapacitet i biomehanička svojstva. Artroza kuka zahvata sve strukture zgloba, ne samo hrskavicu već i ligamente, kost, zglobnu čauru i druge - precizira sagovornig našeg portala.

Može li bol u preponi da bude prvi znak artroze kuka?

Na problem sa kukom može da ukaže bol koji se oseća u preponi. Kako tegobe napreduju, pacijenti mogu da primete da im je korak kraći ili da im je sve teže da se kreću uz i niz stepenice. Dr Despot kaže da se mnogi jave ortopedu tek kada tegobe počnu ozbiljno da im remete svakodnevicu, i dodaje da na ovaj proces mogu da ukažu različite promene:

- Najčešće je to pojava bola u odgovarajućoj preponi, uz smanjenje obima pokreta u pogođenom kuku. Tu je i otežan hod uz i niz stepenice, umor, ukočenost, atrofija i slabost mišića natkolenice, šepanje… Međutim, problem je što se pacijenti na pregled većinom ortopedu javljaju u odmaklim fazama bolesti. Tada im svakodnevne aktivnosti postanu znatno otežane. Nakon što se zbog navedenih tegoba pacijent javi na pregled, do dijagnoze bolesti se stiže uglavnom bez većih dijagnostičkih dilema i lutanja.

Šta rendgen pokazuje i kako se postavlja dijagnoza?

Kada je snimanje potrebno, na rendgenu se mogu videti suženje zglobnog prostora, koštani izdanci na ivicama zgloba i promene u kosti ispod hrskavice. Dr Despot ističe da se izgled zgloba na snimku i tegobe koje pacijent oseća često razlikuju. Zato ortoped pri izboru terapije uzima u obzir i ono što utvrdi pregledom i koliko bol i ukočenost ograničavaju pacijenta.

- Važno je naglasiti da je od radioloških dijagnostičkih postupaka najčešće dovoljna standardna AP radiografija karlice sa kukovima. Ona pruža sasvim dovoljno informacija o stanju zglobova oba kuka kao i stadijumu uznapredovalosti bolesti - razjašnjava dr Despot.

Može li artroza kuka da se leči bez operacije?

Lečenje se prilagođava tegobama i tome koliko je kuk pokretljiv. Terapijske vežbe imaju važnu ulogu u smanjenju bola i očuvanju funkcije, a lekovi se mogu uključiti kada je potrebno ublažiti tegobe. U određenim slučajevima lekar može da razmotri kortikosteroidnu injekciju za kratkotrajno olakšanje bola.

Govoreći o lekovima, dr Despot naglašava da njihov izbor i primenu treba uskladiti sa stanjem pacijenta, a da plan fizikalne terapije zavisi od toga koje pokrete pacijent može da izvede i kako reaguje na vežbe i druge postupke tokom lečenja.

- Doziranje i način primene propisuje isključivo lekar. Steroidi mogu da pomognu u terapiji bola tako što smiruju zapaljenski proces. Međutim, dugotrajna upotreba sigurno vodi ispoljavanju mnogih, dobro poznatih negativnih efekata. I to ne u samom zglobu, već i celokupnom organizmu. Individualni protokol i primenu različitih modusa fizikalne terapije indikuje specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. On kontroliše i prati terapijski odgovor svakog pacijenta individualno.

Može li se artroza kuka sprečiti i šta možemo da uradimo za svoje kukove?

Pojavu artroze kuka nije uvek moguće sprečiti. Godine i nasledna sklonost utiču na rizik, a održavanje zdrave telesne mase i zaštita zglobova od povreda spadaju među stvari na koje možemo da utičemo. Kada se tegobe već jave, prilagođene vežbe i smanjenje prekomerne telesne mase mogu da ublaže bol i olakšaju kretanje.

- Višak kilograma dodatno opterećuje kukove, pogoduje daljem propadanju hrskavice i produžava vreme oporavka ako do intervencije ipak dođe. Prelom je jedna od povreda posle kojih mogu da nastanu degenerativne promene. Starije osobe trebalo bi da učine ono što je u njihovoj moći da smanje rizik od padova i preloma. Trebalo bi da izbegavaju pušenje i prekomernu konzumaciju alkohola, i da u svojim domovima otklone sve komade nameštaja, kablove i slične predmete koji prolazom kroz stan ili kuću, posebno noću i u uslovima smanjene vidljivosti mogu biti uzrok saplitanja i padova - upozorava dr Despot.

Kada se razmatra operacija i kako izgleda priprema za ugradnju veštačkog kuka?

Kada bol i smanjena pokretljivost toliko otežaju svakodnevni život da pacijent teško hoda ili obavlja uobičajene poslove, a dosadašnje lečenje više ne pruža dovoljno olakšanja, ortoped može da predloži zamenu zgloba kuka. Pri odluci se uzimaju u obzir i opšte zdravstveno stanje pacijenta i nalazi preoperativnih pregleda.

- Operaciji totalne endoproteze kuka se pristupa u završnim fazama (najčešće gradus 3) koksartroze. Tada su iscrpljeni svi drugi modaliteti lečenja. Ali, ono što je najvažnije je da su tada bol i smanjenje funkcije zgloba kuka značajan onemogućavajući faktor za normalno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Priprema za operaciju ugradnje endoproteze kuka podrazumeva protokolom standardizovane odgovarajuće laboratorijske analize krvi, pregled interniste i anesteziologa. Oni daju konačno mišljenje o opštem stanju pacijenta za izvođenje same operacije - rekao je dr Borislav Despot za eKlinika portal.