Prelom kuka kod starijih: zašto je opasan i kada se razmatra lečenje bez operacije

Prelom kuka može za nekoliko trenutaka da promeni život osobe koja je do tada samostalno odlazila u prodavnicu, šetala i brinula o sebi. Pod ovim nazivom najčešće se podrazumeva prelom gornjeg dela butne kosti, u blizini zgloba kuka.

Iako je reč o ozbiljnoj povredi, nije tačno, kako na nekim društvenim medijima navode, da većina starijih ljudi ne preživi operaciju. Važno je razlikovati rizik tokom zahvata od povećane smrtnosti u mesecima nakon preloma. Američka akademija ortopedskih hirurga (AAOS) u smernicama navodi približno 24 odsto smrtnosti tokom prve godine posle preloma kuka. Taj podatak obuhvata smrti od različitih uzroka i ne znači da su svi ti pacijenti umrli zbog operacije. Individualni rizik znatno se razlikuje.

Zašto je prelom kuka opasan za ceo organizam

Problem nije samo u slomljenoj kosti. Bol i nemogućnost oslanjanja na nogu često prikovaju pacijenta za postelju, a produženo ležanje povećava rizik od krvnih ugrušaka, upale pluća i rana od pritiska, odnosno dekubitusa. Kod starijih se može javiti i akutna zbunjenost, što dodatno otežava oporavak. Zato su lečenje preloma i što ranije bezbedno pokretanje važni za sprečavanje komplikacija.

Na ishod utiču i bolesti koje je osoba imala pre povrede, njena krhkost i prethodna pokretljivost. Prelom zato može biti početak ozbiljnog pogoršanja zdravlja, naročito kod ljudi koji već imaju male fizičke rezerve.

Zašto se operacija preporučuje i u dubokoj starosti

Cilj operacije je da se prelom stabilizuje, ublaži bol i omogući ranije pokretanje. U zavisnosti od mesta i vrste preloma, kost se učvršćuje metalnim implantatima ili se ugrađuje delimična ili totalna proteza kuka. Dakle, svaki prelom kuka ne podrazumeva zamenu zgloba.

Smernice NICE preporučuju operaciju na dan prijema ili narednog dana, uz brzo prepoznavanje i lečenje problema koji zahtevaju stabilizaciju, poput dehidratacije, anemije ili nekontrolisane srčane slabosti. To je preporučeni cilj, a vreme zahvata prilagođava se stanju pacijenta.

Sama činjenica da neko ima 85 ili 90 godina nije dovoljna za odluku protiv operacije. Procena mora da obuhvati opšte zdravlje, očekivanu korist i rizike oba pristupa. Ni postojanje srčane bolesti ne znači automatski da operacija nije moguća.

Kada se razmatra lečenje bez operacije

Lečenje bez operacije može se razmatrati kod određenih stabilnih preloma, ali i kod pojedinih pacijenata sa veoma teškim zdravstvenim stanjem, kada se proceni da bi opterećenje zahvatom bilo veće od očekivane koristi. To nije jednostavnija niti automatski bezbednija opcija.

Čak ni kod osobe koja je već bila nepokretna ili ima bolest u završnoj fazi odluka nije unapred određena. Operacija ponekad ima smisla prvenstveno radi smanjenja bola i lakšeg okretanja i nege.

Ako se izabere neoperativni pristup, potreban je jasan plan kontrole bola, nege i sprečavanja komplikacija. Porodica treba da razume šta se tim lečenjem može postići i kakva su realna očekivanja.

Oporavak počinje rano, ali nema isti tempo za sve

Ustajanje uz stručnu pomoć često počinje već narednog dana nakon operacije, ako zdravstveno stanje i vrsta zahvata to dozvoljavaju. To ne znači da je osoba spremna za samostalan hod ili odlazak kući. Rehabilitacija se prilagođava njenim mogućnostima.

Neko će povratiti veliki deo ranije samostalnosti, dok će drugome dugoročno biti potrebna pomoć. Važni su prethodna kondicija, pridružene bolesti, ishrana, rehabilitacija i podrška nakon izlaska iz bolnice. Zato tuđe iskustvo brzog oporavka nije pouzdana prognoza za drugog pacijenta.

Porodica treba da pita lekarski tim: koliki je rizik operacije za ovu osobu, koliki je rizik bez nje i šta se realno očekuje u pogledu bola, pokretljivosti i nege. Upravo ti odgovori daju osnovu za odluku prilagođenu konkretnom pacijentu.

(eKlinika.rs)