Jedna od 4 osobe ima „loš” LDL holesterol: Nove smernice za skrining i kontrolu holesterola u budućnosti

Sve više studija pokazuje da mnogo više ljudi ima povišen nivo holesterola lipoproteina niske gustine (LDL) poznatiji kao „loš” holesterol. Tako, na primer, jedna od četiri osobe u SAD ima povišen LDL holesterol koji je faktor rizika za aterosklerozu (sužavanje ili otvrdnjavanje arterija). Stručnjaci upozoravaju da prekomerno nakupljanje određenih lipida može da podstakne razvoj i širenje plaka u arterijama, kao i da umereni aterosklerotski plak u srčanim arterijama može da blokira protok krvi.

Kada se „loš” LDL holesterol drži pod kontrolom smanjuje se rizik za srčani i moždani udar

Po prvi put od 2018. godine, klinička smernica Američkog koledža za kardiologiju i Američkog udruženja za srce za skrining i kontrolu nivoa holesterola u krvi ažurirana je i zajednički objavljena u časopisu Journal of the American College of Cardiology i  Circulation. Nova smernica se fokusira na preporuke za snižavanje povišenih nivoa LDL holesterola, kao i drugih vrsta lipida, ili masti kao što je lipoprotein(a), ili Lp(a), koji cirkulišu u krvotoku. Takođe, nagalašava se i važnost ranijih skrininga, posebno za one sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja.

Preporučujemo

Što je niži nivo LDL holesterola to je bolje kada je u pitanju smanjenje rizika od srčanih udara, moždanih udara i kongestivne srčane insuficijencije, objašnjava dr Roger S. Blumenthal, predsednik odbora za pisanje smernica i direktor Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti Johns Hopkins. 

- Takođe znamo da snižavanje povišenih lipida i krvnog pritiska kod mladih odraslih podržava optimalno zdravlje srca i krvnih sudova tokom celog života osobe - naglašava dr Blumenthal.

Drugi faktori, kao što su starost i drugi kardiovaskularni rizici, mogu da utiču da se plak  otkine što je temelj za srčani udar, moždani udar ili potrebu za hitnim intervencijama radi obnavljanja cirkulacije. Takođe, osnovni principi koji podstiču zdrav život za srce i održavaje nivo holesterola u normalnom opsegu ostaju isti, a to su ishrana zdrava za srce, redovna fizičku aktivnost, izbegavanje duvana, dovoljno sna i održavanje zdrave težine.

Kakve promene donose nove smernice?

Istraživači sa Johns Hopkins University School of Medicine navode da su nove promene u smernicama skrininga i kontrole LDL holesterola

Nove smernice beleže sledeće promene:

- poziv na ranije skrininge i veću upotrebu u proceni rizika od porodične istorije ateroskleroze osobe, osnovnih medicinskih stanja, poput reumatoidnog artritisa, i doživotnih rizika, poput rane menopauze ili određenih komplikacija u trudnoći, poput preeklampsije ili gestacijskog dijabetesa, kako bi se donele efikasnije odluke o lečenju- Ppreporučuje se da se ljudima sa istorijom familijarne hiperholesterolemije ili nasleđenim nivoima izuzetno visokog LDL-C skrining test radi ranije u životu - počevši od detinjstva oko 9. godine života ili ranije

- smernice takođe preporučuju jednokratne skrininge za nivoe Lp(a), koji je često u vezi sa genetskim rizikom i može da poveća rizik osobe od srčanih oboljenja za oko 40 odsto na nivoima od 125 nanomola po litru i udvostručiti rizik na nivoima od 250 nanomola po litru

- korišćenje novog kalkulatora rizika za procene rizika od srčanih udara i moždanog udara za 10 i 30 godina. Ranije je objedinjena kohortna jednačina korišćena za predviđanje 10-godišnjih rizika od srčanih oboljenja za ljude starije od 40 godina. Taj kalkulator je sadržao osnovne rizike, kao što su starost, nivo holesterola i krvni pritisak. Novi kalkulator, nazvan Predviđanje rizika od kardiovaskularnih bolesti (PREVENT), uključuje dodatne podatke, uključujući indikatore šećera u krvi i zdravlja bubrega, kako bi se procenili ovi rizici i preporučuje se za upotrebu počev od 30. godine.

(eKlinika.rs)