Socijalna anksioznost može da se javi u bilo kojem životnom dobu, ali najčešće počinje u pubertetu. Reč je o ozbiljnom stanju koje zadire u sve aspekte života. Čovek previše brine o tome šta će mu drugi ljudi reći. Mišljenje drugih pri tome je iz perspektive socijalno anksiozne osobe uglavnom loše i nikada afirmativno. Iz straha da će drugi „pomisliti da je nesposoban, spetljan, smešan” socijalno anksiozna osoba izbegava kontakte. Iz ulga socijalno anksiozne osobe „čovek je čoveku vuk“.
Socijalna anksioznost nije stidljivost
Socijalna anksioznost je praćena ogromnim strahom od susreta sa drugim ljudima, čak i kada se radi o članovima bliske porodice, prijateljima. Socijalno anksiozna osoba izbegava odlazak na društvene skupove, pa čak i telefonske razgovore, kaže psihoterapeut i psiholog dr Nilufar Ahmed, University of Bristol.
Socijalna anksioznost nije stidljivost, već oblik anksioznog poremećaja, koji se ranije zvao socijalna fobija. Stručnjaci skreću pažnju da je socijalna anksioznost jedan od čestih psihičkih problema.
– Socijalna anksioznost može da se odrazi na postojeće odnose, sposobnost sklapanja prijateljstva, profesiju kojom se bavimo – objašnjava Ahmed.
Udružena je sa depresijom, paničnim poremećajem
Terence Watts, psihoterapeut i saradnik The Royal Society of Medicine smatra da je ovaj oblik anksioznosti produkt negativnih misli, nesigurnosti, straha. Socijalna anksioznost retko se javlja sama i često je udružena sa depresijom, poremećajem upotrebe alkohola ili narkotika, sa paničnim poremećajem, generalizovanim anksioznim poremećajem, postraumatskim stresnim sindromom.
Strah, sramota, mučnina, ubrzan rad srca
Socijalna anksioznost ispoljava se osećajem jakog straha od predstojećeg društvenog kontakta, izbegavanjem ljudi. Osoba koja pati od ovog problema sve što kaže ili uradi pred drugim ljudima doživljava kao sramotu, smatra da će je druge osobe obavezno ismejavati, ponižavati.
Socijalna anksioznost može nekada da se manifestuje vidljivim znacima i zdravstvenim tegobama. Nesigurnost, stid, strah često su razlozi zbog kojih se pojačano znojimo. Socijalno anksiozne osobe pate od osećaja mučnine, nervoznog stomaka, ubrzanog rada srca. Dešava se da osoba počne da muca, da postane jako nespretna.
– Ukoliko svi navedeni simptomi postanu tako jaki da ometaju svakodnevno funkcionisanje važno je da potražimo stručnu pomoć – kaže psiholog dr Elena Touroni.
Socijalna anksioznost neće nestati sama od sebe
Psihoterapeut Watts smatra da bi bilo dobro na početku da socijalno anksiozna osoba porazgovara o problemima sa bliskom osobom, ali i upozorava da će teško problem nestati sam od sebe.
Normalno je da nam je u nekim momentima potrebna samoća kako bismo sabrali misli i umirili osećanja. Nije svako odbijanje kontakta sa drugim osobama automatski znak socijalne anksioznosti.
– Pojedine osobe su po prirodi introvertne više vole samoću i druženje sa jednim prijateljem nego društvena okupljanja. To nije socijalna anksioznost. Ipak ako osetimo nervozu u stomaku, pojačano znojenje i na sam pomen kontakta sa više osoba, možda se radi o socijalnoj anksioznosti – kaže Watts.
Izvesni stepen nervoze prilikom upoznavanja novih osoba ili uoči govora na nekom sastanak je donekle prirodan. Ukoliko jaka trema pri kontaktu sa drugima jako remeti našu sposobnost da mislimo i onemogućava rad, bilo bi dobro da potražimo stručni savet, smatra Ahmed.
Svako iskustvo je jedinstveno
Postoje uobičajeni simptomi socijalne anksioznosti, ali iskustvo svake osobe je jedinstveno. Na razvoj ovog oblika anksioznosti može da utiče više činilaca, postoje porodice u kojima je više socijalno anksioznih osoba. Loše iskustvo, maltretiranje, odbacivanje nekada su pokretači ovog poremećaja, zbog kojeg ugrožena osoba jako pati.
Velika je verovatnoća da socijalno anksiozne osobe napuste školu, da imaju u proseku za 10 odsto niže plate od opšte populacije. Manja je verovatnoća da će sklopiti brak, a veća da će se brak ili veza završiti razvodom. Ne mora da znači da će socijalno anksiozna osoba biti i neuspešna, stručnjaci navode da postoji mnogo mogućnosti da se stanje kontroliše i da se simptomi ublaže.
Efekat reflektora
Psihoterapeuti skreću pažnju na postojanje „efekta reflektora“, to jest na tendenciju da često mislimo da su sve oči uprte u nas, da svi obraćaju pažnju na naše postupke i kada to nije slučaj.
Savet osobama koje imaju ovaj problem jeste da ne izbegavaju socijalne kontakte, ma koliko to nekada bilo teško, dovoljno je za početak da borave na nekom skupu do 20 minuta.
Bitno je da znamo da neće obavezno svi da nas posmatraju očima pomnog kritičara, moguće je da nas neko od prisutnih neće ni primetiti. Ima ljudi kojima je čaša uvek do pola puna, ali i onih kojima je čaša uvek do pola prazna. Kritičara će uvek biti, ali i osoba kojima ćete biti simpatični, onih koji će ceniti trud i dobru volju.
Socijalne veštine se uče
Bitno je ako je moguće da otkrijemo šta nas to najviše koči kada je u pitanju nesmetana komunikacija. Psiholozi naglašavaju da nikakav pritisak ili stroga kritika anksiozne osobe nije dobar način rešavanja problema.
Stručnjaci naglašavaju da se socijalne veštine mogu i naučiti, vežbanje govora, pokreta, gestikulacije može da nas oslobodi i podigne nivo samopouzdanja. Jedna greška pri govoru ne znači da je celokupno naše izlaganje loše. Od pomoći mogu da budu i fizička aktivnost, slušanje muzike koju volimo, kao i razne tehnike relaksacije kako bismo se oslobodili dodatnog stresa.
Od A-Š kod mene…Pritom sam neopevani baksuz …