Anksioznost i depresija često idu ruku podruku. Ponekad smo toliko zabrinuti da nam to ometa svakodnevne aktivnosti. Dešava se da se osećamo toliko utučeno i snuždeno da nam to potpuno zamagljuje vidik. Anksiozni poremećaji, u koje spadaju generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, fobije i socijalni anksiozni poremećaj, najčešći su problem mentalnog zdravlja među odraslima, pokazuju istraživanja.
Anksioznost i depresija – koje su moguće veze
Učestalost razvoja depresije pored anksioznog poremećaja ili obrnuto je visoka. Mnogi ljudi sa velikom depresijom takođe imaju tešku i upornu anksioznost, primećuje Sally R. Connolly, licencirani bračni i porodični terapeut u Luisvilu, Kentaki. Neki stručnjaci procenjuju da 60 odsto ljudi sa anksioznošću imaju i simptome depresije, navode u National Alliance on Mental Illness (NAMI).
– Uporedo javljanje anksioznosti i depresije za rezultat ima više negativnih ishoda u kvalitetu života nego da se svaka bolest doživljava odvojeno. Kada imate dva različita skupa simptoma koji vas pritiskaju, postoji udvostručenje intenziteta zbog čega je teško da se borite na dnevnoj osnovi – kaže dr Deborah Serani, psiholog i profesor na Adelphi University u Garden Sitiju u Njujorku. Zato je toliko važna pravilna dijagnoza i lečenje ako imate oba stanja ili na to sumnjate.
Iako očigledno nisu identična emocionalna stanja, istraživanja mentalnog zdravlja sugerišu da depresija i anksioznost često koegzistiraju jer mogu biti uzrokovane istim ili sličnim faktorima. Prema članku objavljenom u maju 2020. u American Journal of Psychiatry, ti uzroci koji se preklapaju mogu da budu:
- Genetski faktori Genetske razlike među ljudima čine 40 odsto varijabilnosti depresivnih i anksioznih simptoma, pri čemu se 60 procenata pripisuje faktorima životne sredine, nenaslednim faktorima. „Posebno kod anksioznosti, više nego kod depresije, često postoji neka porodična istorija, pa stoga mislimo da za to postoji neka genetska predispozicija,” objašnjava Connolly.
- Faktori životne sredine Nazvani i društveni, ovi faktori uključuju iskustva poput traume ili zanemarivanja u ranom detinjstvu i trenutne stresore kao što su teškoće u vezi, nezaposlenost, socijalna izolacija i fizička bolest. Ljudi koji imaju posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), koji često uključuje anksioznost, posebno su skloni da razviju depresiju, kažu u National Institute of Mental Health (NIMH).
- Bol Hronični bol, a posebno onesposobljavajući sindromi bola kao što su fibromijalgija, sindrom iritabilnog creva (IBS), bol u donjem delu leđa, glavobolja i bol u nervima, usko su povezani sa psihičkim stresom, uključujući i anksioznost i depresiju, primećuje Harvard Health. U stvari, kažu oni, istraživanja sugerišu da „bol ima neke zajedničke biološke mehanizme kao i anksioznost i depresija”.
Simptomi anksioznosti i depresije
Prema aktuelnom Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) Američkog psihijatrijskog udruženja, standardnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja koju koriste stručnjaci za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Državama, anksioznost i depresija mogu imati nekoliko zajedničkih simptoma, uključujući, ali ne ograničavajući se na:
- osećanje da se lako umaramo
- poteškoće sa koncentracijom ili kao da nam je um prazan
- razdražljivost
- poremećaj spavanja (teškoće da se zaspi i održi miran san; nemiran, nezadovoljavajući san)
Drugi potencijalni znaci i simptomi anksioznog poremećaja su:
- stalni, iracionalni strah i briga
- fizički simptomi kao što su ubrzan rad srca, glavobolja, talasi vrućine, znojenje, bol u stomaku ili otežano disanje
- nemogućnost opuštanja
- napadi panike
Drugi potencijalni znaci i simptomi depresije su:
- stalna osećanja tuge ili bezvrednosti
- gubitak interesovanja ili zadovoljstva za hobije i aktivnosti
- promene u ishrani, previše ili premalo
- misli o samoubistvu
Da li se anksioznost i depresija mogu lečiti zajedno
Mogu. Postoje dobro uhodani tretmani za anksioznost i depresiju koji mogu pomoći da se pronađe olakšanje.
Za osobe koje sumnjaju da imaju i anksioznost i depresiju, Connolly preporučuje da prvo odu kod psihijatra radi dobijanja temeljne procene. Na taj način bi se isključio bipolarni poremećaj. Ako postoje oba stanja, važno je da se leče oba zajedno, a ne odvojeno, napominje dr Serani.
– Briga o jednom skupu problema (anksioznosti) bez razmatranja načina na koji se druga bolest (depresija) prepliće sa prvom bio bi sporiji i neefikasniji pristup. Umesto toga, integrisani tretman rešio bi oba poremećaja odjednom – objašnjava ona.
Efikasne strategije lečenja često uključuju kombinaciju terapije razgovorom (psihoterapija), lekova i određenih promena životnih navika, stoji u istraživanju objavljenom u decembru 2015. u World Journal of Psychiatry. Ovde mogu da budu uključeni:
- Kognitivno bihevioralna terapija (CBT) CBT se fokusira na podučavanje ljudi da odbace svoje negativne misli, da koriste veštine suočavanja i tehnike opuštanja za smanjenje stresa i da planiraju strateško ponašanje koje smanjuje anksioznost i podiže raspoloženje. CBT nije samo utvrđen tretman za anksioznost i depresiju, već je i najbolje proučavana psihoterapija za lečenje bola, navode u Harvard Health.
- Interpersonalna psihoterapija (IPT) IPT se fokusira na vezu između pojave simptoma i trenutnih interpersonalnih problema, kao što su nerešena tuga, sporovi u vezi i društvena izolacija ili povlačenje.
- Antidepresivni lekovi Antidepresivi uključuju selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su citalopram, fluoksetin, escitalopram, paroksetin i sertralin. SSRI se često koriste u kombinaciji sa CBT i drugim oblicima psihoterapije za težu anksioznost i depresiju. Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI), koji uključuju duloksetin, venlafaksin i desvenlafaksin su druge opcije.
- Vežbanje Vežbanje takođe može pomoći u ublažavanju simptoma depresije i anksioznosti, mada nije sasvim jasno zašto je to tako, smatraju u Mayo Clinic. Jedan od razloga može biti taj što vežbanje oslobađa supstance za dobar osećaj u mozgu koje poboljšavaju osećaj blagostanja. Drugi može biti da nas odvlači od naših briga, strahova i drugih negativnih misli. Bez obzira na razlog, hodanje od samo 10 minuta može ublažiti simptome, napominje ADAA.
- Tehnike relaksacije Meditacija svesnosti – način treniranja uma da bude u sadašnjosti, oslobađanje rasuđivanja i smirivanje uma i tela tako što se mirno sedi i praktikuje meditacija kao što je fokusiranje na disanje – može da ublaži simptome anksioznosti i depresije i poboljša kvalitet života, navodi se u velikom pregledu istraživanja objavljenom u JAMA Internal Medicine.
