Mislite da se drugima ne dopadate? Psiholozi objašnjavaju zašto možda grešite

Da li ste posle prijatnog razgovora satima razmišljali o jednoj rečenici koju ste izgovorili? Možda ste zaključili da sagovorniku niste bili simpatični, a zatim vas je pozvao da se ponovo vidite. Ova razlika između vašeg utiska i onoga što druga osoba zaista misli ima ime: jaz u dopadanju.

Zašto potcenjujemo to koliko se drugima dopadamo?

Jaz u dopadanju nastaje kada verujemo da se sagovornicima dopadamo manje nego što je to zaista slučaj. Umesto da primetimo osmeh ili zainteresovano pitanje, često se vraćamo na trenutak u kojem smo zastali ili rekli nešto nespretno. Takvo preispitivanje može da stvori mnogo strožu sliku razgovora od one koju je stekla druga osoba.

Preporučujemo

U istraživanju objavljenom 2018. godine, učesnici su posle razgovora potcenjivali koliko su se dopali sagovornicima i koliko su oni uživali u njihovom društvu. Istraživači su pratili različite situacije, od upoznavanja neznanaca do razvoja odnosa među studentima. Razlika između procene i stvarnog utiska zadržala se i tokom prvih meseci novih poznanstava.

Ovaj obrazac može da se pojavi već u detinjstvu. Istraživanje dece uzrasta od četiri do 11 godina pokazalo je da su već petogodišnjaci potcenjivali koliko se dopadaju vršnjacima. Međutim, to ipak ne znači da svaka sumnja u tuđe simpatije potiče iz detinjstva.

Šta pojačava sumnju u tuđe simpatije

Kada druga osoba ne kaže jasno šta misli, njen utisak ostaje nejasan, odnosno neizvestan. Ako smo skloni samokritici, tu prazninu lako popunimo negativnom pretpostavkom. Tada izostanak poruke ili kratak odgovor možemo da protumačimo kao znak odbijanja, iako za njih postoje brojna druga objašnjenja. Nisko samopoštovanje takođe može da utiče na tumačenje društvenih signala. Osobi koja teško prihvata sopstvene kvalitete može biti teško da poveruje i u iskren kompliment. Ona pritom često sebi postavlja stroža merila nego drugima.

Kod socijalne anksioznosti strah od tuđe procene može dodatno da pojača ovaj obrazac. Osoba tada iznova preslišava razgovor ili traži potvrdu da nije ostavila loš utisak. Takva potvrda može nakratko da umiri brigu, ali se sumnja često vraća.

Kako jaz u dopadanju utiče na odnose

Ako unapred očekujemo da nas neko neće prihvatiti, možemo postati napeti i povučeni. Teže nam je da se opustimo, postavimo pitanje ili pokažemo interesovanje. Zbog toga susret može delovati hladnije nego što bi inače bio. Ponekad se stvara začarani krug: pretpostavimo da se nekome ne dopadamo, pa se udaljimo upravo od te osobe. Njena zbunjenost ili uzdržanost zatim nam izgleda kao potvrda prvobitne sumnje. Ipak, iz jednog susreta ne možemo pouzdano da znamo šta druga osoba misli.

Stalno traženje uveravanja može da optereti i bliske odnose. Partner ili prijatelj može iskreno da kaže da je sve u redu, ali osećaj olakšanja traje kratko. Zato vredi obratiti pažnju na sopstveno tumačenje situacije, a ne samo tražiti još jednu potvrdu.

Šta da uradite kada pomislite: „Sigurno im se ne dopadam”

Najpre razdvojte ono što znate od onoga što pretpostavljate. „Nije mi odgovorio danas” jeste činjenica, dok je „Ne želi da razgovara sa mnom” tumačenje. Zapitajte se koja još objašnjenja dolaze u obzir pre nego što donesete zaključak.

Zatim obratite pažnju na razgovor u celini. Da li vam je osoba postavljala pitanja, nastavila temu ili predložila novo viđenje? Jedna nespretna rečenica ne mora da odredi njen utisak o vama.

Pomaže i da prema sebi budete jednako blagi kao prema prijatelju. Verovatno ne biste nečiju vrednost procenjivali na osnovu jednog zastajkivanja usred razgovora. Pokušajte da isti kriterijum primenite i na sebe.

Kada vredi potražiti dodatnu podršku

Povremena nesigurnost posle upoznavanja česta je i sama po sebi ne znači da postoji problem. Ako zbog straha od odbijanja redovno izbegavate susrete, razgovore ili odnose koje želite, vredi da o tome razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Podrška može da vam pomogne da prepoznate obrasce mišljenja koji održavaju strah.

Postepeno uključivanje u društvene situacije može da pruži nova iskustva. Svaki razgovor daje priliku da proverite da li se ono čega ste se plašili zaista dogodilo. Cilj nije da se dopadnete svima, već da ne donosite zaključke o sebi bez dovoljno osnova.

Sledeći put kada pomislite da ste ostavili loš utisak, setite se da sagovornik možda pamti prijatan razgovor, a ne grešku koja vas zaokuplja. Ne možete uvek znati šta drugi misle, ali možete pažljivije proveriti sopstvenu pretpostavku. Moguće je da se drugima dopadate više nego što mislite.

(eKlinika.rs)