Šta je karotenemija, stanje koje je najvidljivije na dlanovima i stopalima

Karotenemija je benigno stanje koje uzrokuje žućkasto-narandžastu boju kože (ksantodermija) zbog prevelikog unosa beta-karotena u organizam putem hrane. Ovo stanje je bezopasno i najčešće se viđa kod beba koje konzumiraju hranu ili majčino mleko bogato karotenom. Žućkasto-narandžasta boja kože može biti primetna na licu, dlanovima, tabanima i kolenima, a da bi se karotenemija potvrdila, potrebno je otići na lekarski pregled kako bi se potražili znakovi slične žutici, a koji obično nisu prisutni.

Koji su simptomi karotenemije?

Karotenemija je stanje u kojem se koža žute ili narandžaste boje razvija zbog visokog nivoa beta-karotena u krvi. Često je uzrokovana konzumiranjem prekomernih količina hrane ili suplemenata bogatih hranljivim materijama karotenom. Stanje može da se reši smanjenjem unosa karotena i ne bi trebalo da dovede do komplikacija.

Preporučujemo

Ključni simptom karotenemije je koža žute ili narandžaste boje - karotenoderma. Obično se pojavljuje u debelim delovima kože, kao što su dlanovi i stopala. Karotenoderma po celom telu je retka, a karakteristični znak karotenoderme je njen pojačan izgled pod veštačkim svetlom.

Drugi simptomi, koji mogu da budu posledica specifičnih retkih uzroka karotenemije, uključuju:

- Svrab kože

- Umor

- Bol u stomaku

- Gubitak težine.

Šta uzrokuje karotenemiju?

Kod karotenemije, postoje visoki nivoi beta-karotena u krvi. Karoten je glavni hranljivi sastojak koji se u telu pretvara u vitamin A. Međutim, budući da telo dnevno pretvara samo ograničenu količinu karotena u vitamin A, visoki nivoi vitamina A se ne javljaju uz prekomerni unos karotena.

Najčešći uzrok karotenemije je prekomerni unos hrane bogate karotenom tokom meseci. Hrana bogata karotenom uključuje crveno, žuto, narandžasto i tamnozeleno lisnato voće i povrće - šargarepu, slatki krompir, papaju, dinju, zimsku bundevu, brokoli, spanać, kelj, crvene i žute paprike i paradajz.

Odojčad i mala deca koja jedu velike količine narandžastog i zelenog pasiranog povrća mogu razviti karotenemiju i to stanje može da se pomeša sa žuticom.

Dodatni uzroci karotenemije uključuju i druga stanja, kao što su:

- Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde)

- Dijabetes (hronično stanje koje utiče na to kako telo koristi šećer u krvi)

- Trudnoća

- Anoreksija nervoza (poremećaj ishrane sa strahom od povećanja telesne težine i poteškoćama u održavanju telesne težine)

- Genetska karotenemija

- Bolesti bubrega, kao što su nefrotski sindrom ili glomerulonefritis.

Kako se postavlja dijagnoza karotenemije?

Kako bi se dijagnostikovala karotenemija, lekar obavlja fizički pregled područja kože sa žutom ili narandžastom pigmentacijom. Takođe će uzeti detaljnu anamnezu ishrane, fokusirajući se na hranu sa visokim sadržajem karotena i nutritivne suplemente. Podatak koji je važan za anamnezu je i količina konzumirane hrane i koliko dugo je pacijent jeo ili  uzimao suplemente.

Karotenemija, koja nastaje usled ishran,e obično ne zahteva laboratorijsku potvrdu. Međutim, lekar može da traži analizu krvi kako bi potvrdio dijagnozu. Karotenemija se može potvrditi kroz visok nivo beta-karotena, normalan ili blago povišen nivo vitamina A i rezultate testova funkcije jetre. Ako uzrok karotenemije nije jasan, treba izvršiti skrining za druga stanja koja mogu da se javi sa karotenemijom.

Kako se leči karotenemija?

Glavni tretman za karotenemiju je smanjenje količine hrane i suplemenata bogatih karotenom u ishrani. Međutim, važno je ne izbegavati u potpunosti hranu koja sadrži karoten, jer ona pruža mnoge esencijalne hranljive materije korisne za zdravlje.

Ako uzrok karotenemije nije rezultat ishrane, onda će lečenje uključivati rešavanje osnovnog stanja. Na primer, pretpostavimo da se utvrdi da dijabetes ili visok nivo šećera u krvi uzrokuju karotenemiju. U tom slučaju, smanjenje nivoa šećera u krvi ishranom, promenama načina života ili lekovima može da reši ovaj problem.

(eKlinika.rs)